Ugledni beogradski advokat i bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Božo Prelević smatra da „tragedija na Cetinju zaslužuje ozbiljnu analizu i odgovor na pitanje – da li se mogla spriječiti radom državnih službi“.

„Posebno je pitanje gdje je bila policija tog dana na Cetinju. Koliko je trajala pucnjava i šta je bila akcija policije, ostalo je nepoznato“, kazao je Prelević za „Dan“.

Podsjetio je da je „Cetinje malo mjesto, a događaji su se desili u centru, dakle, reakcija policije je mogla biti u roku od najviše 10 minuta“.

„Sve ostalo je teško objasniti. Građani plaćaju porez da bi imali pravovremenu zaštitu policije, a ne da se sami brane“, naveo je Prelević, koji je i bivši savezni policije.

Kazao je da je „mnogo toga u ovom slučaju nepoznato i vjerovatno će jedan dio tragedije ostati nerazjašnjen zbog činjenice da aktera više među živima nema“.

„Važno je zbog prevencije drugih slučajeva, utvrditi psihičko zdravlje počinioca, odnosno da li su preventivnim radom socijalne službe, u saradnji s medicinskim službama, mogle identifikovati opasno ponašanje prije tragedije. Da li je išta u ranijem ponašanju ukazivalo na duševno stanje počinioca koje može biti opasno po okolinu. Psihijatri se teško odlučuju za konstataciju opasnosti po druge, ukoliko počinilac nije imao ispade koji na to ukazuju“, objasnio je Prelević.

On je napomenuo da „i mnogo bogatije zemlje, od Amerike do Norveške, nisu u stanju da predvide i preduprijede ovakve tragedije“, ali i naglasio da je „policija morala da reaguje“.

„Ako je bilo naznaka koji ukazuju na ovakvu agresivnost, onda bi se postavilo pitanje da li je policija prepoznala i na vrijeme angažovala medicinsku pomoć. Često policija na vrijeme ne prepozna opasnost, zato što nije stručno obučena da prepozna da li se iza agresije krije bolest ili ona u sebi nema patološku dimenziju. Ako se tome doda da je u Crnoj Gori, posebno u malim mjestima, bruka posjetiti psihijatra, stvar postaje još komplikovanija za rano uočavanje“, kaže Prelević.

Naglasio je da bi „bilo od značaja utvrditi motive počinioca, šta je bio okidač u datom trenutku, da li je to neplaćanje kirije ili sitne komšijske čarke, da li je ovo najavljivano od ranije, sklanjanje porodice, nabavka oružja i municije, moglo bi biti od značaja za izgradnju sistema ranog upozorenja i prevenciju u budućnosti“.

„Svjedoci smo uspostavljenog deautorizovanog državnog aparata, u kome svi misle da slučaj nije u njihovoj nadležnosti. Činjenica da je počinilac bio i na javnoj sceni, ukazuje da se ne radi o asocijalnoj, skrivenoj, već o ekstravertnoj ličnosti, čiji stavovi su morali biti poznati većoj grupi ljudi“, ocijenio je Prelević.

Ukazuje da „ako ovaj slučaj doprinese izgradnji sistema koji bi spriječio svaku buduću tragediju, onda bi mogli govoriti da je društvo iz ovog slučaja izvuklo pouke“.

„U suprotnom, ovakvi događaji će se ponoviti, s obzirom na tananost živaca u sve komplikovanijim uslovima opštih tenzija, kada svako nepostupanje državnih organa može stimulisati uzimanje pravde u svoje ruke. Pogrešno čitanje nečije opuštenosti je prepušteno nekad problematičnom duševnom zdravlju i njegovoj riješenosti da iskoristi dostupnost oružja“, naveo je Prelević.