Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar u Intervjuu na TVCG kazao je da je za Crnu Goru najbitnije izbjeći bilo koju vrstu ustavnih ili institucionalnih opasnosti.

Kako je rekao, ako postoji razlog da sumnjate u legitimnost sledeće Vlade koja bi bila izabrana koristeći izmijenjeni Zakon o predsjedniku, i onda dobijete Ustavni sud koji kaže da je Zakon o predsjedniku neustavan postavlja se pitanje šta se onda dešava toj Vladi.

On navodi da Crna Gora kao država kandidat za Evropsku uniju ima određene obaveze prema EU, a da je jedna od obaveza i slušanje preporuka Venecijanske komisije, prenosi RTCG.

„Venecijanska komisija je dala pravno mišljenje, a ja ću vam dati političko mišljenje. Šta se onda dešava toj Vladi koja je formirana u skladu sa tim zakonom i sa svim odlukama koje bi donijela u skladu sa tim zakonom? Najvažnije je izbjeći bilo koju vrstu ustavnih ili institucionalnih opasnosti“, saopštio je Eskobar.

Na pitanje kakvo će biti mišljenje Vašingtona o eventualnoj 44. Vladi koja bi bila izabrana zahvaljujući izmijenjenom Zakonu o predsjedniku, Eskobar poručuje da je najvažniji stav građana Crne Gore po ovom pitanju.

„Pitanje je da li će građani Crne Gore prihvatiti formiranje nove Vlade bez izbora, poslije informacija Venecijanske komisije. Ulazimo na novu teritoriju i moramo da budemo pažljivi“, kaže Eskobar i napominje da bi odluke takve Vlade mogle da budu opovrgnute od strane Ustavnog suda.

Kaže da Vašington treba da vidi kakva će biti ta vlada, šta će ta vlada da radi te da li planira da sazove nove izbore.

„Urgentno izabrati sudije Ustavnog suda“

Eskobar napominje da je prije godinu dana kada je počeo da obavlja svoju funkciju, Crna Gora bila lider u pregovorima sa Evropskom unijom.

„A sada imate situaciju da nema Vladu, nema Ustavni sud i imate predsjednika čiji se mandat završava uskoro. To je duboka institucionalna kriza, skoro pa kolaps“, ocijenio je Eskobar.

Rješenje političke krize Eskobar vidi u izboru sudija Ustavnog suda, te nakon toga vanrednim parlamentarnim izborima koji bi vratili povjerenje građana.

„Sve političke partije moraju da ostave po strani političke razlike za dobrobit države. Ako imate dovoljan broj kvalifikovanih pravnika za kandidate za sudije Ustavnog suda treba hitno da ih izaberu. Jer to treba da poveća povjerenje u tu instituciju“, poručuje Eskobar.

Kazao je da je na današnjem sastanku sa premijerom Dritanom Abazovićem i predsjednikom države Milom Đukanovićem vidio „malo optimizma“.

„Svi se slažu da treba da se urgentno riješi pitanje Ustavnog suda. Uz dodatan pritisak Venecijanske komisije, nadam se da će početi da se radi u ispravnom smjeru“, poručuje Eskobar.

Prema Eskobarovim riječima, njegova posjeta, te posjete izaslanika Njemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i drugih predstavnika međunarodne zajednice jasan su signal da Crna Gora ima podršku međunarodne zajednice.

„Bilo bio bolje ako bi se akteri u Crnoj Gori sami dogovorili. SAD nije u poziciji da bira Vlade članica NATO-a, ali mi imamo određena očekivanja i mislim da su nas čuli“, saopštio je Eskobar.

Poručuje da je Crnoj Gori neophodna funkcionalna Vlada.

„Očekujem presude u hapšenjima, niko nije iznad zakona“

Odgovarajući na pitanje o hapšenjima visokih državnih funkcionera do kojih je došlo u prethodnom periodu Eskobar navodi da očekuje presude u ovim slučajevima.

„Niko nije iznad zakona i to treba da bude bitan signal. To govori da je Crna Gora spremna da se dodatno integriše u demokratski i evroatlanski svijet. To je pozitivan signal. Mi ćemo pomoći kroz podršku istragama i političku podršku za nezavisne tužioce koji rade svoj posao“, kaže Eskobar.

„O Otvorenom Balkanu da odluče građani“

Govoreći o Otvorenom Balkanu, Eskobar smatra da odluku o pristupanju Crne Gore ovoj Inicijativi treba da donesu građani Crne Gore.

„Ta odluka je na ljudima u Crnoj Gori. Crna Gora treba da odluči, da li kroz referendum ili kroz političare kojima daje mandat“, kazao je Eskobar.

Poručuje da je ovo samo jedna u nizu ekonomskih inicijativa koje spajaju region.

„Regionu trebaju integracije. Manje barijera za trgovinu između država u regionu i između regiona i Evropske unije. Regionalna intergracija sa fokusom na evropsko tržište je ono što ja imam na umu“, kaže Eskobar.

„Odnosi Srbije i Kosova napeti“

Komentarišući aktuelnu krizu na sjeveru Kosova, Eskobar ocjenjuje situaciju veoma napetom.

„Odnos Srbije i Kosova nije dobro definisan ni sa jedne strane. Sve države bi trebalo da priznaju jedne druge“, kazao je Eskobar koji navodi da sada postoji zabrinutost o statusu manjina na Kosovu.

Govoreći o potencijalnom rješenju krize na Kosovu, Eskobar kaže da smatra da treba doći do formiranja zajednice srpskih opština, te da se u rješavanje krize između dvije zemlje trebaju uključiti i zemlje regiona.

„Mislim da Srbija neće poslati svoje trupe na Kosovo, militarizacija nije rješenje“, naveo je Eskobar i kazao da su se Srbija i Kosovo obavezali da će pronaći rješenje bez nasilja.