Predsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović saopštio je da se popis stanovništva neće odlagati.

On je, odgovarajući na pitanja novinara, kazao da od popisa ne treba praviti „bauka“.

„Nijesmo imali popis 12 godina, nema više odlaganja, od 1. do 15. novembra je popis“, rekao je Abazović.

Na pitanje novinara da li bi bio dio 44. vlade, Abazović je kazao da bi ta vlada morala da počiva na drugoj viziji i principima.

„Način na koji se pravi 44. vlada meni se ne sviđa. Princip je pogrešno postavljen. Način na koji se to radi nije iskren i nije dobar za Crnu Goru. Pričaju o depolitizaciji, pa kome daju 40 odsto po dubini“, kazao je on.

Ističe da ne želi da neko pomisli da se on nudi mandataru Milojku Spajiću.

„Ako treba da se pravi 44. vlada, a da mi učestvujemo u njoj, to mora da bude potpuno druga vizija i principi. O tome sam spreman da razgovaram. Ukoliko oni ne uspiju, ja ću izložiti plan“, kazao je Abazović.

Komentarišući to što je izvjestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) bila šoirana gdje se u Crnoj Gori čuvaju dokazi, Abazović je rekao da ne osjeća odgovornost.

„Jesmo li mi napravili taj depo? Ja sam isto bio šokiran kada sam ušao prvi put u depo. Ko je ostavio institucije na tom nvou? Ko je kriv za to? Ja ne osjećam odgovornost“, kazao je Abazović.

Na njene navode da Vlada pokušava da preuzme zasluge za rad tužilaštva, i da se miješa u istragu, utuiče na pravosuđe, on kaže da imaju pravo da iznesu kritike.

„Miješanje politike u istragu, to su paušalni navodi. Mi smo ovdje da se bavimo javnim poslom i nismo tu da skrivamo nešto od građana. I vlada ima pravo da iznese kritiku na račun sudske vlasti. Poštujemo nezavisnost, niko ne utiče na njihove odluke“, rekao je Abazović.

Kada je riječ o Institutu Igalo, Abazović kaže da će vlada pokušati da reprogramira 25 odsto dugova.

„Sada treba da vidimo da dugoročno riješimo problem. Da mi kupimo od manjinskih akcionara, za šta nam treba parlament, a drugi je da se mi odlučiomo za neki aranžman, da država proda nešto svoje, sa čim se ja ne slažem“, kazao je on.

Rekao je da Spajić želi da podigne milijardu eura, da bi povećao plate i penzije.

„Da bi zadovoljio svoj program i onda možda otišao iz Crne Gore. Što ne kaže to građanima i Crne Gore? Zato što nije spreman da izađe pred Vas, sa mnom. Ja nudim i pričam o viziji o razvoju državne politike. Ako o tome želi da razgovara, ja sam tu. Ako ne, izvršićemo predaju vlasti, gospodski“, naveo je Abazović.

Pozvao je Spajića da objasni kako će isplatiti povećane plate i penzije.

„Odakle će da isplaćuju penzije i plate povećane građanima, a cilj nam je da afirmišemo penzionere da bi pravili proteste, da bi došli do 450 eura kao da vlada to ne želi. Kako? Kako se postiže povećanje ekonomskog rasta? Što ne objasni kako? Neka objasni, je li cilj da se proda EPCG? Što ne kažu to pošteno, da EPCG, koja će na kraju godine, imati 100 miliona na računu treba da se stavi na londonsku berzu i proda državno srebro. Da se proda da bi se relaizovale ideje nekih ljudi“, rekao je Abazović.

Upitan, odakle mu te informacije, kaže da je sve što priča, priča vrlo jasno.

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić povodom slučaja preminule bebe u Nikšiću je kazao da se čeka obdukcioni nalaz i izvještaj tužilaštva.

„Jako nam je žao zbog svega što se desilo u Nikšiću i niko prema tome ne može biti ravnodušan“, kazao je ministar, odgovarajući na pitanje „Dana“.

On je kazao da ako se ustanovi određena odgovornost da direktorica Opšte bolnice (OB) Nikšić treba da podnese ostavku.

Bonus video:

Na pitanje novinara o lažnim diplomama, ministar je odgovorio da on nije neko ko treba da kaže da li je neka diploma lažna ili ne.

„Ja sam svakako neko ko traži od nadležnih institucija koje se bave nostrifikacijama da daju mišljenje o tome. Znate i sami da je u nekoliko zdravstvenih ustanova i tužilaštvo provjeravalo diplome“, kazao je Šćekić.

Odgovarajući na pitanje oko Instituta Igalo on je kazao da se sve vrijeme „imputira veći značaj Ministartvu zdravlja u odnosu na Institut nego što jeste.“

„Ministarstvo zdravlja je korisnik usluga kao bilo koji subjekt kada je u pitanju Igalo i naše učešće je toliko da samo možemo tražiti da se sačuva crnogorski brend“, pojasnio je Šćekić.

On je kazao da je pomoć ministarstva bila u tom pravcu što su korišćenje usluga uplaćivali avansno Institutu.

„Država sve što je preduzela, preduzela je na osnovu zakonskih mogućnosti. Zakon o konkurenciji ima svoje mišljenje u tom pravcu da se određena sredstva ne mogu uplaćivati bez određenih zakonskih mogućnosti. To nije pitanje ministarstvo nego za vladu“, kazao je Šćekić.

Bonus video:

Ispred Opštine Zeta jutros su zastave osvanule na pola jarbola, zbog, kako je potvrdio za Dan Vesko Rašović, predsjednik Kluba odbornika Demokratske narodne partije u Skupštini opštine Zeta, Dana žalosti u Srbiji.

Vlada Srbije proglasila je 27. septembar za Dan žalosti povodom poslednjih tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji. Ispred Opštine Zeta od nedavno su tri zastave – državna, Evropske unije i Kraljevine Crne Gore.

„Zbog žrtava na Kosovu zastave ispred zgrade Opštine Zeta spuštene su na pola jarbola. S obzirom na to da u Crnoj Gori nije proglašen dan žalosti odlučili smo da u znak žaljenja za svim poginulim građanima u poslednjim dešavanjima na Kosovu, zastave spustimo na pola jarbola“, rekao je Vesko Rašović.