Connect with us

MUZIKA

REZERVIŠITE SVOJE MJESTO NA VRIJEME

(VIDEO) Aco Čukić nastupa VEČERAS u beranskom lokalu „Marija Magdalena“ i najavljuje ODLIČNU ŽURKU!

Nedeljom u kafe baru „Marija Magdalena“, koji se nalazi na svega pet kilometara od centra Berana u podnožju Đevojačkog krša – u Donjoj Ržanici, od 20h očekuje vas garantovano dobar provod.

Foto: Privatna arhiva

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Za sjajnu atmosferu zadužen je vokalni solista Aco Čukić, bivši učesnik takmičenja „Zvijezde Granda“.

Otpjevaće velike hitove i još jednom pokazati zašto “Marija Magdalena” važi za mjesto gdje je odličan provod.

„Potrudiću se da svima koji dodju priredim noć za pamćenje“, rekao nam je Aco.

Nema sumnje da je sjajan provod u kafe baru „Marija Magdalena“ zagarantovan, zato se što prije organizujte, pozovite vaše prijatelje i zajedno provedite nezaboravno veče.

Preporučujemo da što prije rezervišete mjesto za vas jer je interesovanje zaista veliko, a to možete učiniti pozivom na broj 069/883-103.

Kafe bar „Marija Magdalena“, Foto: Berane online

U Mariji Magdaleni i preko dana, dok sjedite uživaćete u mirnom i prijatnom ambijentu.

Piše: Berane online

Advertisement
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

MUZIKA

Trideset godina od smrti Tome Zdravkovića: „Šansonjer kakav prije nije postojao na ovom prostoru“

Izdao je 11 albuma, a nedavno je u bioskopima širom Srbije počelo prikazivanje filma „Toma“ o njegovom životu i karijeri

Foto: BBC/Sandra Maksimovic

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Gotovo da nema slavlja na kom se ne zapjevaju pjesme Tome Zdravkovića – kafanski muzičari ih opisuju kao vanvremenske, a publika kao „najskuplje“.

Mnogi kažu da je vodio „boemski život“ i da je odatle dobijao inspiraciju za muziku uz koju se „puštaju suze i razbijaju čaše“.

Muzički kritičar Petar Popović navodi da je on iznosio život ispred onih koji su ga voljeli i slušali.

„Stvorio je sopstveni žanr.

On je šansonjer drugačijeg tipa, kakav prije njega nije postojao na ovom prostoru“, kaže on za BBC na srpskom.

Više od trideset godina stvarao je melodije i tekstove.

Izdao je 11 albuma, a nedavno je u bioskopima širom Srbije počelo prikazivanje filma Toma o njegovom životu i karijeri.

Umro je u 53. godini, 30. septembra 1991, posle dugogodišnje borbe sa rakom prostate.

Međutim, njegove pjesme nisu prestale da se slušaju posle smrti.

Ostao je upamćen po rečenici: „Pjesme ne pišu srećni ljudi“.

‘Kralj kafana i srpski Elvis’

Volio je i patio, uživao u alkoholu i kocki, a provodio dane i noći u kafani.

Pevač šabačkog orkestra Čarolije Trivko Maksimović smatra da su se iz te patnje i takvog života rađale njegove pesme.

„One sada ne nastaju zato što više niko ne živi takvim boemskim životom – one ne dolaze tek tako.

„On je živeo iz noći u noć i trošio sve što je zarađivao“, navodi Maksimović koji se pevanjem bavi više od 30 godina.

Zdravković je za sebe govorio da je malo otkačen i da jedino muzika može da ga ispuni.

„Od nje živim i za nju živim.

„Ima, doduše, ljudi koji smatraju da sam budala bez para i pijanac, ali u suštini i to je deo onog što jesam“, rekao je on.

Stoga, Petar Popović smatra da Zdravković nema pravog naslednika u svetu muzike.

„Mislim da on pripada onim autorima koji su pravili urbane šansone na našem jeziku.

„Jer kad pogledate najveće svetske šansonjere, to je isto to samo na našem jeziku, u okruženju instrumenata koje mu stoje na raspolaganju“, smatra.

Kaže da njih nije ispravno nazvati običnim narodnjacima, pogotovo danas.

‘Ne pitaju koliko košta’

Za svirače u kafanama i restoranima veče teško može da prođe ako ih neki gost ne zakiti novčanicama uz muzičku želju: „Dajte neku od Tome“.

Tako je i 49-godišnji Bojan Nastić koji više od četvrt veka svira po kafanama, mnoge pesme odsvirao bezbroj puta.

Naravno, i Tomine.

„Vole ljudi te emotivne, svi se vezuju za imena – Danka, Ljiljana, Marija… Pogađaju ih te pesme, zato i naručuju.

„Nema pravila, nekada traže za veče po dve, tri, četiri pesme, ali su generalno tražene“, kaže on za BBC na srpskom.

Njegov kolega Maksimović kaže da su tri najpevanije Za Ljiljanu, potom Dotakao sam dno života i Umoran sam od života.

„Pesme su takvog tipa da nisu vesele, uglavom ko pati – njega pogađa.

„A većinu njih pogodi, ne pitaju koliko košta pesma“, navodi.

Seća se da je bilo i plakanja, a u nekim starijim vremenima i razbijanja čaša, flaša i tanjira.

Zbog toga su Tomine pesme, ipak, nešto posebno za Zorana Šćepanovića, programera iz Beograda koji uživa u kafanskom ambijentu.

Prijatelji ga zovu džuboks jer gotovo da nema pesme čije stihove ne zna.

„Toma je jedan od najvećih pesnika među tekstopiscima narodne muzike, ima stvarno nekoliko stihova koji pogađaju dušu.

„Volim ga jer njegov život opisuje niz nesrećnih ljubavi sa čime se poistovećujem“, kaže on za BBC na srpskom.

Tako i Popović navodi da je Zdravković za sobom ostavio pesme koje se, kao svake prave šansone, pevaju u određenim situacijama i koje mnogo znače tim ljudima koji pevaju.

Od Pečenjevca do Doma sindikata

Karijeru je započeo u malim kafanama, a završio je rasprodatim koncertima i punim halama.

U Leskovac, grad na jugu Srbije, preselio se sa 18 godina iz sela Pečenjevce u nameri da se okuša kao pevač.

Prekretnicu u karijeri je napravilo poznanstvo sa koleginicom Silvanom Armenulić – zahvaljujući njoj, on je 1958. godine počeo da nastupa.

Pevao je u kafanama u širom bivše Jugoslavije – u Leskovcu, Nišu, Beogradu, Tuzli i Budvi, a prvu ploču izdao je 1971. godine.

Tek 11 godina kasnije održao je prvi koncert u Domu sindikata, a u međuvremenu je boravio u Americi i Kanadi.

Ženio se četiri puta i dobio dvoje dece, ćerku i sina.

BBC/Sandra Maksimovic

Pevačica narodne muzike Lepa Lukić putovala je sa Tomom Zdravkovićem i drugim pevačima u okviru turneja Beogradske estrade.

Družili su se i u nekadašnjoj beogradskoj kafani Šumatovac u kojoj su se sastajali pevači, dolazili poslodavci i ugovarali poslovi.

Opisuje ga kao dobrog kolegu i seća se da su ga svi voleli.

„Imao je sopstvene bubice, kao i svi mi, ali to je bilo prolazno.

„Čak i kada se razboleo, kad je bilo najteže, nije prestajao da peva“, kaže ona za BBC na srpskom.

Priseća se da je samo govorio: „Jednom se umire, svakom je određeno kad će da ode sa ovog sveta“.

Ipak, kaže da se njegova muzika danas sluša isto kao i kada je bio živ.

„To je pravi pevač, ušao je u istoriju i ostavio veliko nasleđe“, ocenjuje Lukić.

Dokaz za to jesu mlađe generacije koje trideset godina kasnije u kafanama naručuju njegove pesme.

Pevač Trivko Maksimović kaže da to znači da je ono što je on stvorio vredno – u suprotnom bi se zaboravilo posle godinu dana.

„Ne bi se ni tražilo, ni pominjalo“, pokazuje njegovo iskustvo sa posetiocima kafana.

Koliko je dubok trag ostavio ovaj pevač pokazuje činjenica da je tokom turneje Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića, 1987. godine, Dom sindikata bio pun 20 dana za redom.

Na jednom od koncerata u okviru ove turneje bila je i 70-godišnja Milanka Vuletić.

Njen glavni utisak jeste da je i tada bilo nevjerovatno mnogo mladih ljudi.

„Cijela hala je pjevala i njihala se kao jedno.

„Sve je vibriralo od pesme i aplauza“, kaže ona za BBC na srpskom.

Aplauz se u ponovo prolomio u Domu sindikata, koji danas nosi ime Kombank dvorani, kada je 34 godine kasnije prikazan film Toma.

BBC/Predrag Vujic

Reditelj Dragan Bjelogrlić pretočio je njegov život na platno, a reakcije publike ne prestaju kako je počelo prikazivanje filma 15. septembra.

Uz pakovanje maramica koje mnogi preporučuju da se ponese u bioskop, neki savetuju i rakiju kako bi „duša preživjela“.

Film je samo u prvoj nedelji prikazivanja pogledalo više od 100.000 gledalaca, saopštila je Sine medija.

Svetsku premijeru je imao na 27. Sarajevo film festivalu 20. avgusta.

Na Filmskim susretima u Nišu, glumcima Milanu Mariću koji je tumačio lik Tome i Tamari Dragičević koja je igrala Silvanu Armenulić pripale su glavne glumačke nagrade.

Marić je u intervjuu za Al Džaziru naveo da je istražujući Tomin život prilikom spremanja za ulogu shvatio da je Toma „neuhvatljiv“.

„O njemu slušate totalno različite priče i te kontradiktornosti su meni bile zanimljive, zapravo to jeste negde Toma.

„Mislim da je i sebi bio neuhvatljiv i da je zbog toga toliko intrigantan“, naveo je on.

Tako je i za list Danas izjavio da je Toma možda baš u tim tekstovima koje je pisao bio najiskreniji i dao najviše od sebe.

„Jer sve drugo kad se bavite javnim poslom je manje-više poza i on je živeo takav život – boemski.

„Gde su ti svi prijatelji do šest ujutru, a posle toga dalje ideš sam“, naveo je.

Dodaje da mu je „taj neki čudan mrak“ koji Toma ima u pesmama bio znak da je to put u kome će on, kao glumac, pronaći suštinu njegovog lika.

Aleksandar Letic

Sam Toma se pojavio na filmu tri puta, u pitanju su Kako je propao rokenrol (1989), Bolje od bekstva (1990) i Balkan ekspres (1983).

U poslednjem igra ulogu pevača, koji u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu odbija da nemačkim vojnicima otpeva njihovu omiljenu pesmu Lili Marlen.

Pošto mu je vojnik rekao da je „trebalo da se potrudi da nauči pesmu“, Toma je odgovorio: „Nisam želeo da se potrudim“.

Vojnici su ga istukli, a pesmu je, na kraju, ipak otpevao.

‘Satkan od emocije’

Osim filma, kao sećanje na Tomu Zdravkovića ostaju spomenik u Leskovcu podignut 2011. godine, ali i restoran „Tomine priče“ i spomen česma u Pečenjevcu.

Kolege sa kojima je provodio vreme za njega kažu da je bio i ostao poseban.

Njegov veliki prijatelj Kemal Monteno, koji je preminuo 2015, za Tomu je govorio da je bio „satkan od emocije“.

„Njegova pesma krene iz pete, pa prolazi kroz stomak, kroz srce i dušu, i na kraju izlazi kroz glas i emociju – ljudi to osete.

„Nismo se družili kao pevači, iz interesa, već kao prijatelji. Sa njim mi je bilo lepo i kad pevam i kad pijem, kad plačemo i kad se smejemo“, naveo je.

Monteno je za Tomu napisao jednu od njegovih najpoznatijih numera Pesme moje gde je poređao sve Tomine hitove u jedan refren.

Sa njim je nastupao i pevač Halid Bešlić, a pričao je kako su znali da provode i po nekoliko dana u kafani.

„Dešavalo se da se vratim u istu kafanu posle sedam dana, a konobar mi kaže da Toma nije ni išao kući“, rekao je Bešlić.

‘Pjevač van klišea’

Bešlić je dodao da je Toma bio narodnjak, ali totalno specifičan.

„Njegove pesme imale su dozu sevdaha, ali i španske muzike.

„Kombinacija etno-muzike sa naših prostora i španskog melosa – vole ih i rokeri i zabavnjaci i narodnjaci“, naveo je on.

Recept da pevač „dugo traje“, vidi u takvoj publici.

Muzičar Bojan Nastić je kao mladić bio okrenut zabavnoj muzici i roku, „baš kao i Toma“

„Toma je voleo Španiju, pa tako u njegovim pesmama možete da čujete i neke španske prolaze“, kaže Nastić.

Toga se seća i muzički kritičar Petar Popović.

On je slušao Tomin nastup davne 1965. u kafani Topčiderske noći.

„Pevao je neke grčke i meksičke pesme.

„Ali i njegove dve, koje su pripadale žanru pop muzike“, kaže on.

Tako i pevač Trivko Maksimović objašnjava da Toma nije pevao „na narodnjački način, nego da je više vukao na gradski stil pevanja“.

Nastić ističe da u muzici i pevanju postoje pravila, kao što su gornji i donji ukras.

„Samo je Tomi bilo tolerisano što na netipitčan, pa reklo bi se i na nešto pogrešan način donosi neki ukras“, kaže ovaj muzičar.

Toma Zdravković je za sobom ostavio pesme kao što su Umoran sam od životaProkleta nedeljaDankaDva smo sveta različitaDotako sam dno životaSvirajte noćas samo za njuZa Ljiljanu.

Nastavite sa čitanjem

MUZIKA

Tanja Jovićević prvi put u Beranama: Večeras u pabu „The Smugglers“

Nekadašnja pjevačica kultnog rok sastava „Oktobar 1864“ će u društvu Kiza bluz benda početi sa nastupom na Njegoševom trgu u 21 čas

Foto: YouTube/Printscreen

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Jedna od vodećih pop rok pjevačica regiona vrhunskog glasa, Tanja Jovićević (ex Oktobar 1864), u sklopu turneje po Crnoj Gori, nastupiće večeras (ponedeljak, 16. avgust) prvi put u Beranama i to u pabu „The Smugglers“, koji se nalazi na Njegoševom trgu u samom centru grada.

Pjevačica će u društvu Kiza bluz benda početi sa nastupom na popularnom „trgu pabova“ u 21 čas.

Rezervacije na broj telefona: 068 444 405.

Pub „The Smugglers“ koncert Tanje Jovićević organizuje kao poklon Berancima. Vlasnici ovog lokala zajedno sa vlasnicima susjednih pabova od početka ljeta prave svirke koje privlače veliki broj gostiju i za koje se uvijek traži mjesto više.

Pub „The Smugglers“ u Beranama, Foto: Marija Ralević

Ko je Tanja Jovićević…

Tanja Jovićević važi za jednu od vodećih pop-rok, bluz i džez pjevačica u regionu, koja je prepoznatljivost stekla sa grupom Oktobar 1864 tokom osamdesetih godina 20. vijeka.

Muzikom je počela da se bavi vrlo rano, a sa 17 godine se pridružila grupi „Oktobar 1864“ koju su osnovali Goran Tomanović, Zoran Karapandža, Željko Mitrović i Dean Krmpotić.

U periodu od 1984. do 1991. godine su snimili albume „Oktobar 1864“, „Igra bojama“ i „Crni ples“. Upravo je numera „Crni ples“ uvrštena na listu 60 najboljih pesama u izdanju Diskografske kuće PGP RTS. Nakon raspada grupe, Tanja je nastavila samostalnu karijeru.

Sarađivala je sa najpoznatijim džez muzičarima u zemlji i regionu, a neretko je nastupala i u džez klubovima u inostranstvu.

Domaća publika pamti njen nastup na Festivalu Budva ’98 kada je otpjevala pesmu „Jutro“ koja joj je donijela nagradu za najbolju interpretaciju i drugu nagradu stručnog žirija.

Četiri godine kasnije snimila je svoju verziju pjesme „Iznad grada“ za potrebe albuma „Kao da je bilo nekad“ posvećenog Milanu Mladenoviću i njegovoj grupi Ekatarina Velika.

U septembru 2012. godine je sa Željkom Mitrovićem i grupom Berklee Groove snimila baladu „Dur i mol“. Sa kolegom Vladom Maričićem je 2014. godine snimila album „Magija koja ne prestaje“. Na njemu su bile numere „Ovo nije Holivud“, „Želim te“, „Dva stara kofera“, „Ispod kestena“ i druge.

Dvije godine kasnije je sa svojim mladim bendom nastupila na manifestaciji Beer garden koja je održana u Beogradu. Na Evergreen festivalu 2019. godine je ponovo oživjela pjesmu „Crni ples“ koja joj je donijela veliku popularnost početkom devedesetih godina prošlog vijeka. Ranije je često nastupala sa bendom Rich Bitch, a u posljednjih nekoliko godina radi na tome da pronađe grupu muzičara sličnog senzibiliteta, te da konačno snimi i svoj prvi samostalni album.

Premda je često nazivaju „rok damom“, ona kaže da je bliža bluzu. Za sebe kaže da je „izvođač“, bez obrazovanja i bez „specijalno mnogo talenta“, ali da je oduvijek pjevala srcem i da je zbog toga stekla mnogo obožavalaca koji i dalje prate njen rad i nadaju se novim pjesmama.

Nastavite sa čitanjem

MUZIKA

Ivana Mirčić, Aco Đukić i Aco Čukić nastupaju u popularnom beranskom lokalu „Marija Magdalena“ i prave ODLIČNU ŽURKU

Preporučujemo da što prije rezervišete mjesto za vas jer je interesovanje zaista veliko, a to možete učiniti pozivom na broj 069/883-103

Foto: Berane online

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Svake večeri u kafe baru „Marija Magdalena“, koji se nalazi na svega pet kilometara od centra Berana u podnožju Đevojačkog krša – u Donjoj Ržanici, od 20h do ponoći očekuje vas odličan provod.

Za sjajnu atmosferu zaduženi su vokalna solistkinja Ivana Mirčić i njene kolege Aco Đukić i Aco Čukić.

Poznati po fenomenalnoj energiji za vas izvode najveće hitove i prirediće vam veče za pamćenje.

Ivana godinama nastupa širom Crne Gore, a njen nastup na koncertu za Dan opštine Berane, pred skoro 10.000 ljudi, jedan je od najboljih u karijeri.

Aco Čukić je bio jedan od kandidata u takmičenju „Zvijezde Granda“ – gdje je uspješno prošao nekoliko krugova, dok je njegov imenjak Đukić poznat u gradu po odličnim svirkama.

Nema sumnje da je sjajan provod u kafe baru „Marija Magdalena“ zagarantovan, zato se što prije organizujte, pozovite vaše prijatelje i zajedno provedite nezaboravno veče.

Preporučujemo da što prije rezervišete mjesto za vas jer je interesovanje zaista veliko, a to možete učiniti pozivom na broj 069/883-103.

U Mariji Magdaleni i preko dana, dok sjedite pored Kaludrske rijeke u hladovini, okruženi zelenilom, uživaćete u mirnom i prijatnom ambijentu.

Ovo je tačno onakvo mjesto kakvo stalno tražite – opušteno i maksimalno prijatno za sve generacije tokom vrelih ljetnjih dana.

 

U sklopu ovog objekta je i dječje igralište i prateći sadržaji i atrakcije!

Piše: Berane online 

Nastavite sa čitanjem

Facebook

Instagram

Najčitanije