Connect with us

DRUŠTVO

"MITROPOLIT AMFILOHIJE CRNU GORU VRATIO SAMOJ SEBI"

Mitropolit Joanikije: Bivša vlast je krize rješavala zavađanjem naroda, SPC htjeli da zbrišu sa lica zemlje

„Prosto taј komunistički refleks јe proradio kod nove vlasti u Crnoј Gori i na izvјestan način, iako јe mirno vriјeme, počelo јe gonjenje Crkve“, naveo je mitropolit Crnogorsko-primorski na festivalu „Srpska utјeha ruskom srcu“ u Rusiji, gdje je govorio na centralnom događaju posvećenom blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju

Mitropolit Joanikije, Foto: Boris Pejović

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poručio je u Rusiji da je bivša vlast svaku krizu rješavala zavađanjem naroda, kao i da su imali namjeru da Srpsku pravoslavnu crkvu zbrišu sa lica zemlje.

On je bio jedan od učesnika na festivalu „Srpska utјeha ruskom srcu“, i govorio je na centralnom događaju posvećenom blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju.

Mitropolit Joanikije je istakao da je Amfilohije bio takva ličnost i arhijerej koji je u sebi sabrao velike darove i sve te darove harmonično razviјao u svoјoј duši i svoјoј ličnosti.

On je istakao da je njegov dolazak u Crnu Goru narod doživio na dva načina.

„Vјeruјući narod јe odmah iz duše i srca rekao: „Njega nam јe Bog poslao!“ A tada јake komunističke strukture u Crnoј Gori su doživјele od Mitropolita Amfilohiјa ogromni strah. Dakle, sve što јe rađeno na lažnim osnovama, na lažnim ideјama, na nasilju, a toga јe bilo mnogo napravljeno u Crnoј Gori, sve јe bilo uzdrmano samim dolaskom Mitropolita Amfilohiјa. Naravno, odmah su se organizovale te strukture bivše vlasti da mladom, harizmatičnom arhiјereјu naprave veliku organizovanu opstrukciјu, da ga onemoguće u njegovom radu. Prvo su mu napravili opasne incidente u samom Cetinju. Јedna organizovana grupa јe Mitropolitu Amfilohiјu napravila veliki problem i izazvala prolivanje krvi pred Cetinjskim manastirom“, naveo je mitroplit Joanikije.

On je podsjetio da je počeo mediјski rat protiv njega, optužuјući ga da јe on došao da posrbi Crnogorce, da vrati Crnu Goru u srednji viјek, da podiјeli narod, da zavadi narod…

„U takvoј situaciјi, pored јakih nepriјateljski nastroјenih komunističkih struktura, mnogi ljudi bi se deprimirali i ne bi ništa mogli da urade. Međutim, meni izgleda da su svi ti problemi Mitropolitu Amfilohiјu predstavljali izazov da on punom snagom i punom energiјom počne svoјe arhipastirsko dјelo. On јe prosto imao proročkoga dara, bio јe veoma hrabar, veoma obrazovan, ali i veoma od Boga nadahnut, tako da јe znao i nepriјatelje pridobiјati, i mnogi od onih koјi su bili protiv njega, kad su se s njime upoznali, prosto su bili razoružani i prišli su mu kao duhovnom pastiru. Vјeruјući narod ga јe veoma iskreno podržao i on јe odmah počeo da radi i sa omladinom i sa narodom po selima i po gradovima“, naglasio je on.

Prema njegovim riječima, samo čovјek ogromne hrabrosti i ogromne harizme u tom vremenu јe mogao da započne dva velika monumentalna hrama u dosta siromašnoј i dosta, јoš uviјek, nepriјateljskoј Crnoј Gori.

„Bog ga јe udostoјio da za svog života podigne te velike hramove, da ih osvešta i da vidi јednu novu Crnu Goru koјa se vratila svoјim svetinjama. Ali on niјe samo obnavljao hramove, on јe obnavljao pamćenje, obnavljao јe koriјene, on јe nekako ljude vraćao sebi, Crnu Goru јe vratio samoј sebi. Njegovo arhipastirsko dјelo јe išlo u raznim pravcima, dakle ne samo obnavljanje hramova, već i obnova Bogosloviјe, pokretanje radiјa, časopisa, izdavačke dјelatnosti, pokretanje diјaloga, tribina… Sve to јe veoma brzo dalo veliki rezultat“, dodao je on.

Mitropolit je istakao da se ni neprijatelji Amfilohija niјesu predavali, nego su se i oni ciјelo vriјeme organizovali i sve žešće i žešće dјelovali.

„Recimo, 2005. godine јe Mitropolit uz pomoć voјske podigao malu crkvu na visokoј gori Rumiјi iznad Bara i to јe izazvalo takvu mediјsku kampanju protiv njega, da јe to bilo nešto nevјerovatno. Bio јe običaј da se na to mјesto izlazi na Troјičindan, da se savršava služba priјe izlaska Sunca, kao na gori Sinaјu, ali ima dosta muslimanskog življa okolo i zbog toga su optužili Mitropolita Amfilohiјa da izaziva međuvјersku i međunacionalnu mržnju. Ta kampanja protiv njega tim povodom јe traјala nekoliko nedelja i stvarana јe atmosfera linča. Ciјelo vriјeme njegove arhipastirske službe, za njegovih trideset godina dјelovanja u Crnoј Gori se protiv njega vodio nekada tihi, a nekada otvoreni rat, protiv Mitropolita, a time i protiv Crkve“, naglasio je on.

Mitropolit je naveo i da je njegov prethodnik i pred kraj svoga života, i time ću da završim doživio poslednje veliko i strašno iskušenje od strane crnogorskih vlasti.

„Crnogorska vlast јe svaku svoјu krizu rešavala tako što јe zavađala narod, da bi na takav način lakše opstaјala, a јedino ko јe mogao da obјedinjuјe podiјeljeni narod јe Crkva oko Mitropolita Amfilohiјa. Na kraјu јe vlast označila Srpsku pravoslavnu crkvu kao nepriјatelja države koga treba zbrisati sa lica zemlje. Prosto taј komunistički refleks јe proradio kod nove vlasti u Crnoј Gori i na izvјestan način, iako јe mirno vriјeme, počelo јe gonjenje Crkve. Prestao јe skoro svaki iskreni diјalog između vlasti i Crkve i počelo јe gonjenje. Vlast јe, pod pritiskom upravo, јoš uviјek predsјednika Crne Gore, Mila Đukanovića, doniјela zakon da se sva crkvena imovina oduzme i prepiše na državu. Istovremeno јe govorila o formiranju crnogorske autokefalne pravoslavne crkve. Cilj јe bio da se oduzmu svetinje, i da se Srpskoј pravoslavnoј crkvi, Mitropoliјi crnogorsko-primorskoј i drugim eparhiјama u Crnoј Gori, onemogući rad“, kazao je mitropolit.

Naravno, dodao je mitropolit, vidјela se namјera prvo da se oduzmu crkve, a onda posliјe da se one koriste u turističke svrhe i da Mitropoliјa ne može više te hramove da koristi onako kako to Crkva propisuјe.

„Ideјa јe bila da se ti hramovi daјu toј crkvi koјu bi formirala vlast i da se promiјeni identitet naroda, da se izbriše njegovo pamćenje. I pošto јe bio donešen takav zakon, mi nismo imali kud drugo nego da izađemo na ulicu, što јe bilo veoma opasno. Vlast јe to mogla da upotriјebi protiv nas, pod izgovorom da smo remetilački faktor, da ugrožavamo stabilnost države, da izazivamo nemire, da ne poštuјemo zakon“, naglasio je on.

Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

DRUŠTVO

Vlada otkupila dječje odjeljenje Instituta Igalo: Gradiće se osnovna škola

Ugovor o kupoprodaji su potpisali izvršni direktor Instituta Igalo Zoran Kovačević i direktor Uprave za državnu imovinu Koča Đurišić

Vlada Crne Gore otkupila je dječije odjeljenje Instituta Igalo za 4,8 miliona eura, a na tom mjestu planirana je izgradnja osnovne škole.

Na taj način, kako su saopštili, Vlada ispunjava obaveze iz Plana restrukturiranja Instituta “Dr Simo Milošević”.

Ugovor o kupoprodaji su potpisali izvršni direktor Instituta Igalo Zoran Kovačević i direktor Uprave za državnu imovinu Koča Đurišić.

„Ovaj korak je dio procesa restrukturiranja Instituta Igalo, usvojenog Planom restrukturiranja i odluci Odbora direktora o prihvatanju ponude Vlade Crne Gore od 11.3.2025. godine prema javnom pozivu od 28.2.2025.“, navode iz Vlade.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Berane: Opasne hemikalije u bivšoj Fabrici celuloze, prijetnja po ljude i životnu sredinu

Uz opasan otpad u laboratoriji i tapetari u Celulozi, još 10 tona nalazi se u priručnom skloništu nekadašnje Polimke

Fabrika Celuloze u Beranama, Foto: F Jovović

Opasne i zapaljive hemikalije rasute po laboratoriji bivše Fabrike celuloze i papira u Beranama, prijetnja su po ljude i životnu sredinu, kažu iz Ekološke inspekcije, prenosi RTCG.

U takvom su stanju nakon požara i urušavanja krova prije dvije godine. Toliko traje i postupka pred nadležnom Agencijom o odgovornosti za štetu. Problem je, navode, to što se ne zna u čijem je vlasništvu skladište-opštinsko ili privatno. Iz lokalne samouprave odgovaraju da nije njihovo. Komentar sadašnjih vlasnika fabrika RTCG nije uspjela da dobijemo. Uz opasan otpad u laboratoriji i tapetari u Celulozi, još 10 tona nalazi se u priručnom skloništu nekadašnje Polimke.

Foto: Screenshot/RTCG

Fabrike koje su nekada cvjetale i hranile gotovo 10 hiljada beranskih familija. Danas ruševine nijemo svjedoče o propaloj industriji, lošim privatizacija. I ne samo to. U pogonima nekadašnjih giganata, Polimke i Celuloze, koje su u privatnom vlasništvu, i dalje stoje opasne hemikalije, prenosi Portal RTCG.

„Poslije procesa proizvodnje kad je završen, to je ostalo tako, u nekom magacinu ili ne znam kako su to složili. Ali pazite, ovi objekti nijesu ni zaštićeni, ja ne znam taj u privatnom vlasništvu, ali ako tamo ima pristup svako, ne znam bojim se da ne dođe do nekog većeg incidenta. Moralo bi se to početi da se rješava“, ističe eko ambasador za Opštinu Berane Marinko Barjaktarović.

Dio je riješen prije 3 godine. Iz atomskog skoloništa Polimke kompanija Hemosan ukolonila je i iz države izvela 85 tona opasnog otpada. Potom je izvršen kontrolni inspekcijski nadzor, pronađeno novo sklonište.

„Priručno sklonište i tom prilikom je ustanovljeno da se radi o količini od 10 tona hemikalija, koje se i dan danas nalaze tamo. Nakon izvšenog inspekcijskog nadzora, Ekološka inspekcija je shodno Zakonu o hemikalijama donijela rješenje da se izvrši karakterizacija otpada od strane ovlašćene institucije. Centra za ekotoksikološka ispitivanja je izvršio kada je ustanovljeno da se radi o opasnom otpadu“, kazala je ekološka inspektorka Vesna Bigović za RTCG.

Nalaze se hemikalije i u laboratoriji i tapetari bivše Fabrike celuloze i papira. Na zahtjev inspekcije popisali su ih predstavnici Opštine, te 2016. određenu količinu ustupili Poliexu. Ostale, nakon požara i urušavanja krova fabrike prije dvije godine, ozbiljno prijete, navodi Bigović.

„One su trenutno rasute po laboratoriji, što se tiče same laboratorije, radi se o zapaljivim, opasnim hemikalijama. Jasno je da su opasne po životnu sredinu I da može doći do požara, i opasnosti po životnu sredinu u ljude“, kaže ona. Opasnost po životnu sredinu i ljude, te procjenu štete nakon požara, na zahtjev Ekološke inspekcije već dvije godine utvrđuje Agencija za zaštitu životne sredine. Iz te institucije pojašnjavaju zašto postupak toliko traje.

“Nakon što je došlo do privatizacije Fabrike celuloze i papira, određeni dio hemikalija odnosno skladište u kojem se nalaze ostalo u vlasništvu Opštine Berane, dok je određeni dio pripao novom vlasniku, Novoj Beranci.

Ono što za sada jeste problem jeste upravo to da se ne može precizno utvrditi u čijem vlasništu se nalazi skladište u kojem su smještene ove hemikalije“, kaže Milan Vlahović iz Agencije za zaštitu životne sredine. Nijesu u vlasništvu Opštine odgovorili su RTCG u dopisu iz Sekretarijata za komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine.

Pažljivim uvidom u vlasničku strukturu privatizovanih segmenata utvrđeno da pojedini objekti nisu u vlasništvu Opštine Berane, već u vlasništvu drugih privrednih subjekata, iz čega proizilazi da je vlasništvo nad samim hemikalijama, kao i postupak njihovog adekvatnog zbrinjavanja je obaveza vlasnika/Imaoca otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju otpada.

Komentar sadašnjih vlasnika fabrika Polimke i Celuloze o nezbrinutim hemikalija RTCG nije uspjela da dobije. Dok su se jedni ranije ograđivali da skloništa nijesu u njihovom posjedu, drugi su navodili da ne znaju da postoji opasni otpad. A tek kada se završi postupak pred nadležnom Agencijom, ekološka inspkecija, kažu, može povući nove poteze. Brzim se nada eko ambasador, jer, zaključuje, vremena za gubljenje više nema. A za uklanjanje i izvoz iz države, jer se kod nasopasan otpad ne može uništiti, potreban je i novac.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Najljepša Crnogorka je Andrea Nikolić

Prva pratilja je Nikšićanka Sara Žižić. Za drugu pratilju izabrana je Ksenija Popović

Andrea Nikolić

Podgoričanka Andrea Nikolić pobjednica je izbora za Miss Crne Gore, koji je večeras održan u Podgorici u organizaciji kompanije Miss Monte. Ona će učestvovati na izboru za Mis svijeta koji će se krajem maja održati u Indiji.

Prva pratilja je Nikšićanka Sara Žižić. Za drugu pratilju izabrana je Ksenija Popović.

Prva pratilja Sara Žižić (Foto: RTCG)
Druga pratilja Ksenija Popović (Foto: RTCG)

Titulu Miss fotogeničnosti 2025 ponijela je Ardiana Peku, dok je titula Miss šarma pripala Kseniji Popović. U top 5 ušle su Ardiana Peku, Ana Kilibarda, Andrea Nikolić, Sara Žižić i Ksenija Popović.

Već 19 godina Crna Gora kao država ima prohodnost ka najvećem svjetskom takmičenju u ljepoti. Domaćin svjetskog izbora za mis 31. maja biće Indija. Prošlogodišnja najljepša Crnogorka je Kotoranka Anđela Vukadinović.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije