Connect with us

POLITIKA

ANALIZA CDT-A

Pogledajte kako se glasalo u naseljima u Podgorici: DPS najviše glasova osvojio u urbanim naseljima, a nekadašnji DF u prigradskim

DPS je osvojio na podgoričkim izborima 19 mandata, koalicija PES-a i Demokrata 14, koalicija Za budućnost Podgorice 13, dok je koalicija Za bolju Podgoricu koju čine Pokret za Podgoricu i GP URA uzela šest mandata

Milo Đukanović glasao na izborima juče

Analiza podgoričkih izbora po biračkim mjestima Centra za demokratsku tranziciju pokazala je da je DPS-u najviše glasova dobio u urbanim naseljima, dok je ZBCG najjača u prigradskim naseljima.

Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je na podgoričkim izborima, prema preliminarnim rezultatima CDT-a, 24.309 glasova odnosno 29,95 odsto, što je 19 mandata, dok je koalicija Pokreta Evropa sad i Demokrata osvojila 17.672 glasa, što je 21,77 odsto ili 14 mandata, navodi CDT u analizi.

Koalicija Za budućnost Podgorice dobila je 16.361 glas, što predstavlja 20,16 odsto, odnosno 13 mandata u parlamentu Glavnog grada. Četvrti po broju glasova je koalicija Za bolju Podgoricu koju čine Pokret za Podgoricu i GP URA a za koju je glasalo 8.538 građana, odnosno 10,52 odsto što im donosi šest mandata u lokalnom parlamentu.

Evropski savez osvojio je 4.411 glasova, 5,4 odsto ili 3 mandata, a slijedi Preokret sa 2.705 glasova, 3,33 odsto ili 2 mandata u Skupštini Glavnog grada. Stranka evropskog progresa osvojila je 2.504 glasa, što predstavlja 3,08, odnosno 2 mandata u lokalnoj Skupštini.

Cenzusu je, prema preliminarnim rezultatima, bio blizu Pokret naprijed koji je osvojio 2.233 glasa, odnosno 2,75 odsto, zatim Bošnjačka stranka sa 953 glasa, odnosno 1,17 odsto, Crnogorska evropska partija dobila je 573 glasa ili 0,71 odsto, dok je Podgorička lista osvojila 515 glasova ili 0,63 odsto. Pokret podstanara zaokružilo je 226 građana, odnosno 0,28 odsto, a Crnogorsku građansku akciju glasalo je 174 birača što predstavlja 0,21.

Glasanje po naseljima

DPS je u velikim gradskim naseljima osvojio najviše glasova, dok je u prigradskim naseljima najjača bila koalicija Za budućnost Podgorice.

CDT je grupisao biračka mjesta po naseljima po logici a ne zvaničnim administrativnim linijama. Na primjer, u kategoriji Blok smo grupisali biračka mjesta koja se nalaze u blokovima 5, 6 i 9, kategoriju Ostalo čine Brskut, Barutana, Komani i druga prigradska naselja i sela dok su u kategoriji Zatvor izbrojeni glasovi iz istražnog, zatvora u Spužu i Bijelom Polju.

Na biračkim mjestima u centru Podgorice najveći broj glasova osvojio je DPS. Tu partiju u centru Podgorice zaokružilo je 1.438 građana, odnosno 38,49 odsto, slijedi koalicija PES i Demokrate sa 523 glasa ili 14 odsto, treća je koalicija Za budućnost Podgorice sa 515 glasova, odnosno 13,78 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u centru osvojila 422, odnosno 11,3 odsto glasova. Evropski savez je dobio 319 glasova ili 8,54 odsto, Stranka evropskog progresa 136 glasova odnosno 3,64, a Preokret 173 glasa ili 4,63 odsto.

DPS je najjači i u podgoričkim blokovima 5,6,9 gdje je osvojio 1.490 glasova ili 29,56 odsto, dok je koalicija PES-a i Demokrata osvojila 937 glasova, ili 18,59 odsto. Treća je koalicija Za budućnost Podgorice sa 783 glasa ili 15,54 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu osvojila je 616 ili 12,22 odsto. Evropski savez je u ovim blokovima dobio 483 glasa ili 9,58 odsto, iza njih je Preokret sa 255 glasova ili 5,06 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovim naseljima osvojila 182 glasa ili 3,61 odsto.

DPS je najjači i na Starom aerodromu gdje je osvojio 2.245 glasova, ili 33,46 odsto, slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.335 glasova ili 19,9 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice dobila 1.172 glasa odnosno 17,47 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu dobila je 702 odnosno 10,46 odsto a Evropski savez 372 glasa ili 5,54 odsto. Bošnjačka stranka je na Starom aerodromu dobila 232 glasa, odnosno 3,46 odsto a Stranka evropskog progresa 209 glasova ili 3,12 odsto, dok je Preokret osvojio 190 ili 2,83 odsto.

DPS je Preko Morače osvojio 3.784 glasa ili 32,23 odsto, dok je koalica PES-a i Demokrata dobila 2.013 glasova ili 17,15 odsto glasova. Za budućnost Podgorice osvojila je 1.674 glasa što predstavlja 14,26 odsto.

Koalicija Za bolju Podgoricu je u tom naselju osvojila 1.400 glasova što je 11,93 odsto, slijedi Evropski savez sa 1.097 glasova što je 9,34 odsto, a Preokret je osvojio 606 glasova ili 5,16 odsto. Stranka evropskog progresa je Preko Morače osvojila 444 glasa ili 3,78 odsto.

DPS je najviše glasova osvojio i na Koniku gdje ih je glasalo 3.987 birača ili 52,56 odsto. Iza njih je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.011 glasova, odnosno 13.35 odsto, dok je koalicija PES-a i Demokrata na Koniko osvojila jedan glas manje, odnosno 1.010 glasova što je 13.34 odsto. Slijedi koalicija Za bolju Podgoricu sa 554 glasa ili 7,31 odsto. Stranka evropskog progresa je na Koniku dobila 220 glasova ili 2,9 odsto, a Evropski savez 212 glasova ili 2,8 odsto. Preokret je u ovom naselju dobio 91 glas ili 1,2 odsto.

DPS najjači na Draču i Zabjelu, PES i Demokrate na Zlatici i ZBCG u Zagoriču

DPS je najjači i na Zabjelu gdje je osvojio 2.701 glas ili 27.86 odsto. Slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 2.354 glasa ili 24,28 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.995 glasova što predstavlja 20.58 odsto glasova. Savez pristalica Jakova Milatovića i GP URA, odnosno lista Za bolju Podgoricu na Zabjelu je osvojila 1.118 glasova ili 11,53 odsto, a Evropski savez 426 glasova odnosno 4,39 odsto. Preokret je na Zabjelu dobio 305 glasova ili 3,15 odsto, dok je Stranka evropksog progresa dobila 234 glasa ili 2,41 odsto.

Koalicija PES-a i Demokrata najjača je na Zlatici gdje je osvojila 915 glasova, odnosno 33,59, dok je koalicija Za budućnost Podgorice dobila 884 glasa ili 32,45 odsto. DPS je treći u ovom naselju sa 377 glasova što predstavlja 13.84 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 215. glasova, ili 7,89 odsto, zatim Stranka evropskog progresa 96 glasova 3,52 odsto. Evropski savez je na Zlatici osvojio 66 glasova, ili 2,42 odsto, Preokret je dobio 36 glasova na Zlatici ili 1,32 odsto.

U Zagoriču je najjača koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.695 glasova ili 28,67 odsto, prati je koalicija PES-a i Demokrata sa 1.681 glasom odnosno 28,43 odsto. DPS je u Zagoriču osvojio 1.099 glasova ili 18,59 odsto, dok je koalicija Za bolju Podgoricu dobila 616 glasova ili 10,42 odsto. Evropski savez je u Zagoriču zaokružilo 211 birača, odnosno njih 3,57 odsto, a Stranku evropskog progresa 183 birača ili 3,1 odsto. Preokret je u ovom naselju osvojio 160 glasova, ili 2,71 odsto.

DPS je najviše glasova dobio i na biračkim mjestima na Draču gdje je osvojio 661 glas ili 35,15 odsto. Koalicija Za budućnost Podgorice je na Draču uzela 335 glasova ili 17,82 odsto, slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 326 glasova ili 17,34 odsto, dok je koalcija Za bolju Podgoricu dobila 2018. glasova odnosno 11,06 odsto. Evropski savez je na Draču dobio 87 glasova, odnosno 4,63, a Stranka evropskog progresa i Preokret su u ovom naselju imali isti broj glasova – 71, što predstavlja 3,78 odsto.

PES i Demokrate najjači u Tološima, Za budućnost Podgorice u Maslinama

U Tološima je najjača koalicija PES-a i Demokrata koja je osvojila 1.232 glasa ili 28,35 odsto. Slijedi koalicija Za budućnost Podgorice sa 993 glasa ili 22,85 odsto, dok je DPS osvojio 973 glasa ili 22,39 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u Tološima osvojila 463 glasa ili 10,66 odsto, a Evropski savez 201 glas ili 4,63 odsto. Preokret je u Tološima osvojio 144 glasa ili 3,31 odsto a Stranka evropskog progresa 114 glasova, odnosno 2,62 odsto.

U Maslinama je koalicija Za budućnost Podgorice osvojila 1.282 glasa ili 29,34 odsto, a slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.182 glasa odnosno 26,85 odsto. Treći je DPS koji je glasalo 958 birača što predstavlja 21,76 odsto, iza njih je koalicija Za bolju Podgoricu sa 415 glasova ili 9,43 odsto. Evropski savez je u Maslinama zaokružilo 133 birača, ili njih 3,02 odsto, a slijedi ih Preokret sa 101 glasom ili 2,29 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovom naselju osvojila 74 glasa ili 1,68 odsto.

DPS dobio Baston, Pejton i Ljubović

U kvartovima oko nekadašnje Velike Pijace (Baston, Pejton) najbolji je bio DPS sa 1.634 glasa što je 28,27 odsto. Koalicija Za budućnost Podgorice dobila je 1.313 glasova ili 22,71 odsto, a slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.220 glasova ili 21,1 odsto.

Iza njih je koalicija Za bolju Podgoricu sa 651 glasom ili 11,26 odsto. Evropski savez je u tim kvartovima osvojio 267 glasova ili 4,62 odsto, dok je Preokret dobio 246 glasova što je 4,26 odsto. Stranka evropskog progresa je dobila 149 glasova što je 2,58 odsto.

I na biračkim mjestima oko Ljubovića najviše glasova je osvojio DPS. Tu listu podržalo je 873 birača, što je 31,56 odsto. Sljedeća je koalicija PES-a i Demokrata sa 568 glasova ili 20,54 odsto a slijedi Za budućnost Podgorice sa 453 glasa ili 16,38 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 280 glasova 10,12 odsto. Evropski savez je tu dobio 172 glasa ili 6,22 odsto, Preokret je glasalo 137 birača ili 4,95 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovim naseljima dobila 91 glas ili 3,29 odsto.

PES i Demokrate najjači u Donjoj i Gornjoj Gorici

Koalicija PES-a i Demokrata osvojila je u Gornjoj Gorici 372 glasa ili 29,59 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice u ovom naselju dobila 313 glasova ili 24,9 odsto. Slijedi DPS sa 300 glasova ili 23,87 odsto, a koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 117 glasova što predstavlja 9,31 odsto. Za Preokret je u Gornjoj Gorici glasalo 42 birača ili njih 3,34 odsto, dok je Evropski savez zaokružilo njih 36, ili 2,86 odsto. Stranka evropskog progresa je u Gornjoj Gorici dobila 29 glasova, što je 2,31 odsto.

PES i Demokrate su najjači i u Donjoj Gorici sa 1.242 glasa ili 28,43 odsto. Na drugom mjestu je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.024 glasa ili 23,44 odsto, trećeplasirani je DPS sa 983 glasa ili 22,5 odsto.

Koalicija Za bolju Podgoricu je osvojila 447 glasova ili 10,23 odsto, a Evropski savez 253 glasa ili 579 odsto.

Za stranku Evropskog progresa je u Donjoj Gorici glasalo 134 birača ili njih 3,07 odsto, a za Preokret 96 birača ili 2,2 odsto.

U Dajbabama je najjači DPS koji je tu osvojio 231 glas, 29,96 odsto, slijedi, koalicija Za budućnost Podgorice sa 192 glasa ili 24,9 odsto dok je PES-a i Demokrata osvojila 177 glasova ili 22,96 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u Dajbabama dobila 81 glas ili 10,51 odsto, a Evropski savez 28 glasova ili 3,63 odsto. U ovom naselju za Stranku evropskog progresa glasalo je 20 građana što je 2,59 odsto, a Preokret je zaokružilo njih 9, ili 1,17 odsto.

U selima i prigradskim naseljima najjača je koalicija Za budućnost Podgorice koja je dobila 681 glas ili 28,92 odsto. Koalicija PES-a i Demokrata dobila je 577 glasova ili 24,5, a slijedi DPS sa 552 odnosno 23,44 odsto. Za bolju Podgoricu je osvojila 216 glasova ili 9,17 odsto a Stranka evropskog progresa 113 glasova ili 4,8 odsto. Evropski savez je u prigradskim naseljima i selima zaokružilo 42 građana ili njih 1,78 odsto, dok je Preokret osvojio 1,74 odsto glasova u selima, odnosno 41 glas.

U zatvorima najviše glasova za Za budućnost Podgorice

U zatvorima u Spužu i Bijelom Polju najviše glasova je dobila koalicija Za budućnost Podgorice – 36 glasova ili 30,77 odsto. Slijedi DPS sa 29 glasova ili 24,79 odsto, zatim koalicija Za bolju Podgoricu sa 17 glasova ili 14,53 odsto dok je koalicija PES-a i Demokrata osvojila osam glasova ili 6,84 odsto glasova u zatvorima.

Evropski savez je dobio šest glasova od zatvorenika, ili 5,13 odsto, dok je Stranka evropskog progresa dobila pet glasova ili 4,27 odsto. Za Preokret je u zatvorima glasalo dvoje birača što predstavlja 1,71 odsto glasova.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Sprema se knjiga o Milu Đukanoviću: Trideset godina političke karijere trebalo bi da bude stavljeno na papir

Đukanovićeva kancelarija kazala “Vijestima” da je na hrvatskom istoričaru Tvrtku Jakovini da žanrovski struktuira obimnu građu, od čega će, dodaju, zavisiti dinamika objavljivanja knjige Poručuju da je želja bivšeg šefa države da doprinese “pravilnom razumijevanju i osvjetljavanju procesa koji su obilježili protekle decenije na domaćoj i evropskoj sceni, ali i njegovu političku karijeru”

16.07.2026. 16:07

Autor

Foto: DPS

Trodecenijska politička karijera Mila Đukanovića trebalo bi da bude stavljena na papir – u knjigu za koju bivši crnogorski predsjednik i premijer sređuje arhive, a koju bi mogao da uobliči ugledni istoričar iz Hrvatske Tvrtko Jakovina.

“Vijestima” je to potvrdila Kancelarija bivšeg šefa države, poručujući da je njegova želja – “kao i brojnih drugih značajnih političara i javnih ličnosti kroz istoriju” – da doprinese “pravilnom razumijevanju i osvjetljavanju procesa koji su obilježili protekle decenije na domaćoj i evropskoj sceni, ali i njegovu političku karijeru”.

Nisu precizirali od kad Đukanović radi na knjizi, u kojoj je fazi njena izrada, kad bi trebalo da bude završena i predstavljena javnosti, te šta će biti u žanrovskom smislu.

Đukanovićeva kancelarija kaže da je on, po završetku obavljanja funkcije predsjednika (u maju 2023. godine), posvećen sređivanju bogate višedecenijske arhive koja svjedoči o najznačajnijim događajima i postignućima u novijoj istoriji Crne Gore.

Kako navode, ta dokumentacija, kao i “nezamjenjivo lično svjedočenje Đukanovića” o tom periodu, “bez dileme predstavljaju vrijednu građu za istoričara ili književnika posvećenog ovoj vrsti literature”.

“Uvaženi profesor Tvrtko Jakovina je jedan od njih. Na njemu je svakako da žanrovski struktuira obimnu predmetnu građu, od čega će vjerujemo i zavisiti dinamika objavljivanja knjige”, saopštila je redakciji Đukanovićeva kancelarija.

Đukanović je 19. maja 2023, posljednjeg dana svog (drugog) predsjedničkog mandata, najavio da će se posvetiti “sređivanju svoje arhive i sistematizaciji dugog političkog vijeka”, rekavši da vjeruje da taj posao može koristiti ne samo njemu, nego i onima koji imaju ambiciju da se bave politikom.

Tada je izjavio da ne sumnja da će ga istorija “pravilno vrednovati”, navodeći da je, tokom njegovih godina na vlasti, očuvan mir u zemlji, učvršćen multietnički sklad, da je Crna Gora pošteđena razaranja tokom NATO bombardovanja SRJ 1999, da je mirnim putem obnovljena nezavisnost države, da je ona uvedena u Alijansu i u predvorje EU, da su realizovani veliki infrastrukturni projekti…

Ocijenio je da su to ozbiljni poduhvati, ali da ne očekuje da ih iko do kraja “razumije, uvaži i još manje poštuje”.

“Da ima toga, to bi svjedočilo da smo odgovornije društvo. Priznanju onoga što je Crna Gora napravila u posljednjih četvrt vijeka, doći će vrijeme”, istakao je tom prilikom Đukanović.

On je u politiku ušao krajem osamdesetih godina prošlog vijeka, i od tada je dva puta bio predsjednik države (od 1998. do 2002. i od 2018. do 2023), a sedam puta šef Vlade (uzastopno u tri mandata od 1991. do 1998, od 2003. do 2006, od 2008. do 2009, od 2009. do 2010. i od 2012. do 2016).

S najviših državnih funkcija povlačio se u tri navrata, na po dvije godine, ali se vraćao na te pozicije.

Đukanović je na čelu Demokratske partije socijalista (DPS) bio od 1998. do aprila 2023, kad je podnio ostavku nekoliko dana nakon drugog kruga predsjedničkih izbora, u kom je ubjedljivo poražen od Jakova Milatovića. U februaru 2025. izabran je za počasnog predsjednika DPS-a.

Uprkos nesumnjivim zaslugama za brojne procese – iznad svega za obnovu državne nezavisnosti prije dvije decenije – Đukanovićevu tridesetogodišnju vladavinu obilježile su brojne afere: šverc cigareta prema Italiji, ubistvo glavnog urednika dnevnog lista “Dan” Duška Jovanovića, afera “Telekom”, slučaju moldavske državljanke Svetlane Čebotarenko (afera S. Č)…

Međutim, ni za jedan od tih događaja Đukanović nije preuzeo neku vrstu odgovornost. Prema njegovoj nedavnoj interpretaciji, šverc duvana i afera S. Č. bili su proizvod bezbjednosno-obavještajnih agencija Beograda i EU, od ubistva Duška Jovanovića najviše štete bi imala njegova (Đukanovićeva) vlast, dok je korupcije u privatizaciji “Telekoma” bilo – ali ne u Crnoj Gori, već u Makedoniji, što je tvrdnja koju je Ambasada SAD-a opovrgnula 2014.

Uz to, i za greške koje je priznao – poput višegodišnjeg šurovanja s režimom Slobodana Miloševića i napada na Hrvatsku – Đukanović je našao opravdanje. Tako za privrženost Miloševićevom režimu krivi “jugoslovenski idealizam” i neiskustvo onih koji su došli na vlast nakon anti-birokratske revolucije 1989, među kojima je bio i on, dok je bombardovanje Dubrovnika bila posljedica “apsolutne medijske zavisnosti od Beograda”…

Tvrtko Jakovina nije želio da govori za “Vijesti” o knjizi za koju Đukanović prikuplja građu.

Jakovina je vanredni profesor svjetske istorije 20. vijeka i istorije Hladnog rata na Odsjeku za istoriju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.

Kako piše u njegovoj biografiji na sajtu hrvatske izdavačke kuće “Fraktura”, autor je knjiga “Socijalizam na americkoj pšenici” (2002), “Američki komunistički saveznik. Hrvati, Titova Jugoslavija i SAD 1945-1955” (2003), “Treća strana Hladnog rata” (2011) i “Trenuci katarze” (2013), kao i niza članaka, prije svega o spoljnoj politici Titove Jugoslavije i hrvatskoj istoriji 20. vijeka.

Posebnu pažnju u regionu izazvala je njegova knjiga “Budimir Lončar – Od Preka do vrha svijeta” (2020), posvećena životu posljednjeg šefa diplomatije SFRJ.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

DPS Nikšić: Ponovo napadnut odbornik Rajko Perović, nadležni da zaštite njega i njegovu porodicu

„Današnji napadači su čak dolazili do njegove kuće gdje mu je bila stara majka i tražili ga, da bi ga kada ga nijesu tu našli, došli na radno mjesto i napali ga i vrijeđali pred članovima porodice“, kažu iz DPS-a

07.07.2026. 21:18

Autor

Foto: Screenshot

Klub odbornika DPS-a u SO Nikšić ističe da je današnji napad na njihovog odbornika Rajka Perovića već osmi po redu za kratko vrijeme, što jasno pokazuje da nije riječ o izolovanom incidentu, već o kontinuiranom progonu čovjeka koji zbog svog javnog djelovanja i iznošenja činjenica trpi pritiske, prijetnje i nasilje.

„Perović je pogriješio što svaki napad nije prijavljivao, jer nije želio da ispadne žrtva, ali je izložen svakodnevnom progonu i strahuje za bezbjednost svoje porodice. Današnji napadači su čak dolazili do njegove kuće gdje mu je bila stara majka i tražili ga, da bi ga kada ga nijesu tu našli, došli na radno mjesto i napali ga i vrijeđali pred članovima porodice“, kažu iz DPS-a.

Kako dodaju među napadačima su i oni koji su nedavno upozoreni da ne smiju da prilaze odborniku Peroviću, zbog napada na Krupcu, ali očigledno smatraju da su zaštićeni i da mogu da rade šta im je volja.

„Zahtijevamo hitnu procjenu bezbjednosti Rajka Perovića, preduzimanje svih mjera zaštite i procesuiranje svih odgovornih. Svaki naredni napad na Rajka Perovića biće direktna posljedica nečinjenja institucija koje su imale dovoljno vremena i dovoljno razloga da reaguju. Ako policija i nadležno tužilaštvo ne reaguju adekvatno, shvatićemo to kao orkestriranu akciju svih onih kojima smeta Rajko Perović samo zbog toga što argumentovano i činjenično ukazuje na sve nepravilnosti. Nastavićemo da svim demokratskim i zakonom dozvoljenim sredstvima insistiramo na njegovoj zaštiti i odgovornosti svih koji stoje iza ovog višemjesečnog progona”, navode iz DPS-a Nikšić.

„Ukoliko i dalje institucije budu ćutale i ne preduzmu ništa da zaštite bezbjednost Rajka Perovića i njegove porodice, ističu da će biti prinuđeni da se sami organizuju da brane jedni druge.“Nećemo dozvoliti da bilo ko ispašta zbog svog političkog djelovanja, posebno ne kolega Perović”, poručili su.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Pokrenut proces izmjene Ustava, DNP glasao protiv; Knežević: Nismo u Sjevernoj Koreji

Na sjednici je obavezan Ustavni odbor da u što kraćem roku glasa o predlozima amandmana

Predsjednica tog odbora Jelena Božović je najavila sjednicu za sjutra, dok će se poslanici u plenumu o njima izjasniti preksjutra

07.07.2026. 14:12

Autor

Sa sjednice, Foto: Screenshot/YouTube/Skuština Crne Gore

Glasovima 74 poslanika za i i tri protiv, Skupština Crne Gore pokrenula je danas proces izmjene Ustava. Protiv su glasali poslanici Demokratske narodne partije (DNP).

Sa istim brojem glasova, na današnjoj sjednici obavezan je Ustavni odbor da u što kraćem roku glasa o predlozima amandmana.

Predsjednica tog odbora Jelena Božović je najavila sjednicu za sjutra, dok će se poslanici u plenumu o njima izjasniti prekosjutra.

Nezavisna poslanica Radinka Ćinćur je saopštila da joj je drago što su se dogovorili, ali i da se nada da će se u što kraćem roku dogovoriti o sudijama Ustavnog suda i Fiskalnom savjetu.

Lider i poslanik DNP-a Milan Knežević je poručio da se „nisu svi dogovorili“, te da su on i ostali poslanici te partije (Vladislav Bojović i Jelena Kljajević) jedina opozicija.

„Nismo se svi dogovorili i svi glasali, jer bi to bilo jednoumlje. Nismo u Sjevernoj Koreji. Nadam se da će biti neka večera kod gospode Johana Satlera i Petera Feltena“, kazao je.

Šef parlamenta Andrija Mandić je poručio da je on danas htio da se glasa o sudijama, ali da se nada da će već u petak to biti moguće.

Nakon pauze, poslanici su glasali za izmjene Ustava koje se tiču Centralne banke.I za taj predlog su glasala 74 poslanika, a tri su bila protiv.

Amandmani će, takođe, biti razmatrani na sjutrašnjoj sjednici Ustavnog odbora, a poslanici će se o njima izjasniti preksjutra.

Na početku sjednice, predsjednik Skupštine Andrija Mandić je konstatovao mandat novom poslaniku Građanskog pokreta (GP) URA Mileti Radovaniću. On je, na toj poziciji, zamijenio Miloša Konatara.

Komisiju za provjeru bezbjednosnih smetnji u policiji neće obrazovati ministar unutrašnjih poslova, već Vlada na njegov predlog, i to uz pribavljeno mišljenje parlamentarnog Odbora za bezbjednost i odbranu (koje nije obavezujuće), a član tog tijela biće i predstavnik koji će biti imenovan na predlog glavnog specijalnog tužioca. Šef tajne službe moraće prvo da dobije odobrenje predsjednika Vrhovnog suda da bi prikupio određene podatke ili aminovao pojedine mjere nadzora – za koje dosad to nije bio u obavezi da radi.

To su, prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti”, neke od najznačajnih izmjena zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB), koje su utvrđene na sinoćnjem sastanku vlasti i opozicije.

Predstavnici parlamentarne većine i opozicije sinoć su, uz posredstvo Delegacije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, došli do dogovora oko većeg broja pitanja.

Televizija Vijesti sinoć je izvijestila, pozivajući se na nezvanične izvore iz opozicije, da je predviđeno da se dvije strane dogovore o popuni i izboru članova Sudskog, Fiskalnog i Savjeta Radio televizije Crne Gore, kao i izboru nedostajućih dvoje sudija Ustavnog suda u narednih 30 dana.

Izmjene najvišeg pravnog akta važne su za zatvaranje jednog od ključnih poglavlja u procesu evropskih integracija – Poglavlja 23 (pravosuđe i temeljna prava). Podgorica je u obavezi da donese set izmjena najvišeg pravnog akta koje se odnose na jačanje nezavisnosti pravosuđa (da, između ostalog, ministar pravde više ne bude član Sudskog savjeta), na to da se ukine imunitet članovima Vlade za krivična djela protiv službene dužnosti, te na pitanje nezavisnosti Centralne banke.

Da bi se Ustav izmijenio, potrebno je napraviti tri koraka – prvo se podnosi predlog za promjenu tog akta, zatim slijedi izrada nacrta amandmana, a završna faza je usvajanje tih predloga. Za “štrikiranje” svake od tih stavki potrebna je podrška 54 skupštinara.

Iz Delegacije EU je nakon preksinoćnjeg sastanka saopšteno da taj sastanak predstavlja korak ka jačanju političkog dijaloga i izgradnji međusobnog povjerenja između parlamentarne većine i opozicije, posebno u kontekstu postizanja saglasnosti o izmjenama Ustava i drugim odlukama za koje je potrebna kvalifikovana većina u parlamentu, a sve u interesu evropske budućnosti Crne Gore.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije