Connect with us

MUZIKA

"KRALJ KAFANA I SRPSKI ELVIS"

Trideset godina od smrti Tome Zdravkovića: „Šansonjer kakav prije nije postojao na ovom prostoru“

Izdao je 11 albuma, a nedavno je u bioskopima širom Srbije počelo prikazivanje filma „Toma“ o njegovom životu i karijeri

Foto: BBC/Sandra Maksimovic

Gotovo da nema slavlja na kom se ne zapjevaju pjesme Tome Zdravkovića – kafanski muzičari ih opisuju kao vanvremenske, a publika kao „najskuplje“.

Mnogi kažu da je vodio „boemski život“ i da je odatle dobijao inspiraciju za muziku uz koju se „puštaju suze i razbijaju čaše“.

Muzički kritičar Petar Popović navodi da je on iznosio život ispred onih koji su ga voljeli i slušali.

„Stvorio je sopstveni žanr.

On je šansonjer drugačijeg tipa, kakav prije njega nije postojao na ovom prostoru“, kaže on za BBC na srpskom.

Više od trideset godina stvarao je melodije i tekstove.

Izdao je 11 albuma, a nedavno je u bioskopima širom Srbije počelo prikazivanje filma Toma o njegovom životu i karijeri.

Umro je u 53. godini, 30. septembra 1991, posle dugogodišnje borbe sa rakom prostate.

Međutim, njegove pjesme nisu prestale da se slušaju posle smrti.

Ostao je upamćen po rečenici: „Pjesme ne pišu srećni ljudi“.

‘Kralj kafana i srpski Elvis’

Volio je i patio, uživao u alkoholu i kocki, a provodio dane i noći u kafani.

Pevač šabačkog orkestra Čarolije Trivko Maksimović smatra da su se iz te patnje i takvog života rađale njegove pesme.

„One sada ne nastaju zato što više niko ne živi takvim boemskim životom – one ne dolaze tek tako.

„On je živeo iz noći u noć i trošio sve što je zarađivao“, navodi Maksimović koji se pevanjem bavi više od 30 godina.

Zdravković je za sebe govorio da je malo otkačen i da jedino muzika može da ga ispuni.

„Od nje živim i za nju živim.

„Ima, doduše, ljudi koji smatraju da sam budala bez para i pijanac, ali u suštini i to je deo onog što jesam“, rekao je on.

Stoga, Petar Popović smatra da Zdravković nema pravog naslednika u svetu muzike.

„Mislim da on pripada onim autorima koji su pravili urbane šansone na našem jeziku.

„Jer kad pogledate najveće svetske šansonjere, to je isto to samo na našem jeziku, u okruženju instrumenata koje mu stoje na raspolaganju“, smatra.

Kaže da njih nije ispravno nazvati običnim narodnjacima, pogotovo danas.

‘Ne pitaju koliko košta’

Za svirače u kafanama i restoranima veče teško može da prođe ako ih neki gost ne zakiti novčanicama uz muzičku želju: „Dajte neku od Tome“.

Tako je i 49-godišnji Bojan Nastić koji više od četvrt veka svira po kafanama, mnoge pesme odsvirao bezbroj puta.

Naravno, i Tomine.

„Vole ljudi te emotivne, svi se vezuju za imena – Danka, Ljiljana, Marija… Pogađaju ih te pesme, zato i naručuju.

„Nema pravila, nekada traže za veče po dve, tri, četiri pesme, ali su generalno tražene“, kaže on za BBC na srpskom.

Njegov kolega Maksimović kaže da su tri najpevanije Za Ljiljanu, potom Dotakao sam dno života i Umoran sam od života.

„Pesme su takvog tipa da nisu vesele, uglavom ko pati – njega pogađa.

„A većinu njih pogodi, ne pitaju koliko košta pesma“, navodi.

Seća se da je bilo i plakanja, a u nekim starijim vremenima i razbijanja čaša, flaša i tanjira.

Zbog toga su Tomine pesme, ipak, nešto posebno za Zorana Šćepanovića, programera iz Beograda koji uživa u kafanskom ambijentu.

Prijatelji ga zovu džuboks jer gotovo da nema pesme čije stihove ne zna.

„Toma je jedan od najvećih pesnika među tekstopiscima narodne muzike, ima stvarno nekoliko stihova koji pogađaju dušu.

„Volim ga jer njegov život opisuje niz nesrećnih ljubavi sa čime se poistovećujem“, kaže on za BBC na srpskom.

Tako i Popović navodi da je Zdravković za sobom ostavio pesme koje se, kao svake prave šansone, pevaju u određenim situacijama i koje mnogo znače tim ljudima koji pevaju.

Od Pečenjevca do Doma sindikata

Karijeru je započeo u malim kafanama, a završio je rasprodatim koncertima i punim halama.

U Leskovac, grad na jugu Srbije, preselio se sa 18 godina iz sela Pečenjevce u nameri da se okuša kao pevač.

Prekretnicu u karijeri je napravilo poznanstvo sa koleginicom Silvanom Armenulić – zahvaljujući njoj, on je 1958. godine počeo da nastupa.

Pevao je u kafanama u širom bivše Jugoslavije – u Leskovcu, Nišu, Beogradu, Tuzli i Budvi, a prvu ploču izdao je 1971. godine.

Tek 11 godina kasnije održao je prvi koncert u Domu sindikata, a u međuvremenu je boravio u Americi i Kanadi.

Ženio se četiri puta i dobio dvoje dece, ćerku i sina.

BBC/Sandra Maksimovic

Pevačica narodne muzike Lepa Lukić putovala je sa Tomom Zdravkovićem i drugim pevačima u okviru turneja Beogradske estrade.

Družili su se i u nekadašnjoj beogradskoj kafani Šumatovac u kojoj su se sastajali pevači, dolazili poslodavci i ugovarali poslovi.

Opisuje ga kao dobrog kolegu i seća se da su ga svi voleli.

„Imao je sopstvene bubice, kao i svi mi, ali to je bilo prolazno.

„Čak i kada se razboleo, kad je bilo najteže, nije prestajao da peva“, kaže ona za BBC na srpskom.

Priseća se da je samo govorio: „Jednom se umire, svakom je određeno kad će da ode sa ovog sveta“.

Ipak, kaže da se njegova muzika danas sluša isto kao i kada je bio živ.

„To je pravi pevač, ušao je u istoriju i ostavio veliko nasleđe“, ocenjuje Lukić.

Dokaz za to jesu mlađe generacije koje trideset godina kasnije u kafanama naručuju njegove pesme.

Pevač Trivko Maksimović kaže da to znači da je ono što je on stvorio vredno – u suprotnom bi se zaboravilo posle godinu dana.

„Ne bi se ni tražilo, ni pominjalo“, pokazuje njegovo iskustvo sa posetiocima kafana.

Koliko je dubok trag ostavio ovaj pevač pokazuje činjenica da je tokom turneje Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića, 1987. godine, Dom sindikata bio pun 20 dana za redom.

Na jednom od koncerata u okviru ove turneje bila je i 70-godišnja Milanka Vuletić.

Njen glavni utisak jeste da je i tada bilo nevjerovatno mnogo mladih ljudi.

„Cijela hala je pjevala i njihala se kao jedno.

„Sve je vibriralo od pesme i aplauza“, kaže ona za BBC na srpskom.

Aplauz se u ponovo prolomio u Domu sindikata, koji danas nosi ime Kombank dvorani, kada je 34 godine kasnije prikazan film Toma.

BBC/Predrag Vujic

Reditelj Dragan Bjelogrlić pretočio je njegov život na platno, a reakcije publike ne prestaju kako je počelo prikazivanje filma 15. septembra.

Uz pakovanje maramica koje mnogi preporučuju da se ponese u bioskop, neki savetuju i rakiju kako bi „duša preživjela“.

Film je samo u prvoj nedelji prikazivanja pogledalo više od 100.000 gledalaca, saopštila je Sine medija.

Svetsku premijeru je imao na 27. Sarajevo film festivalu 20. avgusta.

Na Filmskim susretima u Nišu, glumcima Milanu Mariću koji je tumačio lik Tome i Tamari Dragičević koja je igrala Silvanu Armenulić pripale su glavne glumačke nagrade.

Marić je u intervjuu za Al Džaziru naveo da je istražujući Tomin život prilikom spremanja za ulogu shvatio da je Toma „neuhvatljiv“.

„O njemu slušate totalno različite priče i te kontradiktornosti su meni bile zanimljive, zapravo to jeste negde Toma.

„Mislim da je i sebi bio neuhvatljiv i da je zbog toga toliko intrigantan“, naveo je on.

Tako je i za list Danas izjavio da je Toma možda baš u tim tekstovima koje je pisao bio najiskreniji i dao najviše od sebe.

„Jer sve drugo kad se bavite javnim poslom je manje-više poza i on je živeo takav život – boemski.

„Gde su ti svi prijatelji do šest ujutru, a posle toga dalje ideš sam“, naveo je.

Dodaje da mu je „taj neki čudan mrak“ koji Toma ima u pesmama bio znak da je to put u kome će on, kao glumac, pronaći suštinu njegovog lika.

Aleksandar Letic

Sam Toma se pojavio na filmu tri puta, u pitanju su Kako je propao rokenrol (1989), Bolje od bekstva (1990) i Balkan ekspres (1983).

U poslednjem igra ulogu pevača, koji u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu odbija da nemačkim vojnicima otpeva njihovu omiljenu pesmu Lili Marlen.

Pošto mu je vojnik rekao da je „trebalo da se potrudi da nauči pesmu“, Toma je odgovorio: „Nisam želeo da se potrudim“.

Vojnici su ga istukli, a pesmu je, na kraju, ipak otpevao.

‘Satkan od emocije’

Osim filma, kao sećanje na Tomu Zdravkovića ostaju spomenik u Leskovcu podignut 2011. godine, ali i restoran „Tomine priče“ i spomen česma u Pečenjevcu.

Kolege sa kojima je provodio vreme za njega kažu da je bio i ostao poseban.

Njegov veliki prijatelj Kemal Monteno, koji je preminuo 2015, za Tomu je govorio da je bio „satkan od emocije“.

„Njegova pesma krene iz pete, pa prolazi kroz stomak, kroz srce i dušu, i na kraju izlazi kroz glas i emociju – ljudi to osete.

„Nismo se družili kao pevači, iz interesa, već kao prijatelji. Sa njim mi je bilo lepo i kad pevam i kad pijem, kad plačemo i kad se smejemo“, naveo je.

Monteno je za Tomu napisao jednu od njegovih najpoznatijih numera Pesme moje gde je poređao sve Tomine hitove u jedan refren.

Sa njim je nastupao i pevač Halid Bešlić, a pričao je kako su znali da provode i po nekoliko dana u kafani.

„Dešavalo se da se vratim u istu kafanu posle sedam dana, a konobar mi kaže da Toma nije ni išao kući“, rekao je Bešlić.

‘Pjevač van klišea’

Bešlić je dodao da je Toma bio narodnjak, ali totalno specifičan.

„Njegove pesme imale su dozu sevdaha, ali i španske muzike.

„Kombinacija etno-muzike sa naših prostora i španskog melosa – vole ih i rokeri i zabavnjaci i narodnjaci“, naveo je on.

Recept da pevač „dugo traje“, vidi u takvoj publici.

Muzičar Bojan Nastić je kao mladić bio okrenut zabavnoj muzici i roku, „baš kao i Toma“

„Toma je voleo Španiju, pa tako u njegovim pesmama možete da čujete i neke španske prolaze“, kaže Nastić.

Toga se seća i muzički kritičar Petar Popović.

On je slušao Tomin nastup davne 1965. u kafani Topčiderske noći.

„Pevao je neke grčke i meksičke pesme.

„Ali i njegove dve, koje su pripadale žanru pop muzike“, kaže on.

Tako i pevač Trivko Maksimović objašnjava da Toma nije pevao „na narodnjački način, nego da je više vukao na gradski stil pevanja“.

Nastić ističe da u muzici i pevanju postoje pravila, kao što su gornji i donji ukras.

„Samo je Tomi bilo tolerisano što na netipitčan, pa reklo bi se i na nešto pogrešan način donosi neki ukras“, kaže ovaj muzičar.

Toma Zdravković je za sobom ostavio pesme kao što su Umoran sam od života, Prokleta nedelja, Danka, Dva smo sveta različita, Dotak‘o sam dno života, Svirajte noćas samo za nju, Za Ljiljanu.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

MUZIKA

Dragana Mirković na dočeku Nove godine u Baru, za reprizu koncert Aleksandre Prijović

Šest dana koncerata ispred Sportske dvorane Topolica

18.11.2024. 11:46

Autor

Turistička organizacija Bar, pod pokroviteljstvom Opštine Bar, organizuje i ove godine Novogodišnji hepening. Program je počinje 28. decembra.

U Baru će 31. decembra uveče nastupiti Dragana Mirković, dan kasnije Aleksandra Prijović, a koncerte će održati i Saša Matić, Aco Pejović…

Od lokalnih izvođača, tu su grupa Grimm, Andrea Demirović, Akademia bend…Tokom svih šest dana programa, na Šetalištu kralja Nikole biće organizovan Dječji program, dok će koncerti biti ispred Sportske dvorane Topolica.

Prvog dana programa, 28. decembra, nastupiće Grimm (20h), Andrea Demirović (21h), Marko Louis (22h), DJ Rajo (00:00).

Dan kasnije, pred publiku će izaći Tea Šufta (21h), Saša Matić (22h), DJ Mandozica (00:00).

Trećeg dana nastupiće Dino Beharović (21h), Milica Pavlović (22h), DJ Stanco (00:00)U novogodišnjoj noći nastupiće Čardak bend (22h), Dragana Mirković (23h), DJ Mr Jools (01:00).

Prvog januara koncerte će održati Padrino bend (21h), Aleksandra Prijović (22h), DJ Mallex Marrero (00:00).Posljednjeg dana programa nastupiće Akademia bend (21h), Gula (22h), Aco Pejović (23h), DJ Dragonne.

Kod dvorane će biti postavljene i gastro kućice.

„Uz omiljene lokalne bendove i aktuelne muzičke zvijezde, želimo da naši sugrađani u najboljem raspoloženju uđu u Novu godinu. Atraktivan šestodnevni program poziv je i motiv našim dragim gostima da provedu novogodišnje praznike u Baru. Nakon veličanstvenih koncerata Dina Merlina, Zdravka Čolića, Lepe Brene, Stjepana Hausera, Gibonni-ja.., ovogodišnja šestodnevna proslava Nove godine, na dvije lokacije, uz zvučna imena, potvrđuje da je naš grad ozbiljna koncertna i novogodišnja destinacija. Dođite, najljepše novogodišnje noći su definitivno u Baru“, saopštila je Turistička organizacija Bar.

Nastavite sa čitanjem

MUZIKA

Novogodišnji muzički spektakl u Budvi: Nastupaju Dino Merlin, Haris Džinović, Vlado Georgiev…

Budvanski program počinje već 1. decembra i trajaće više od 45 dana

16.11.2024. 21:43

Autor

Dino Merlin, Leksington bend, Haris Džinović, Vlado Georgiev, samo su neke od zvijezda koje će nastupiti tokom trodnevnog jubilarnog, 25. po redu, novogodišnjeg muzičkog spektakla koji Turistička organizacija Budva tradicionalno organizuje ispred bedema Staroga grada.

Direktor TO Budva Nemanja Kuljača potvrdio je “Vijestima” da su zaključeni ugovori te time prekinuta višesedmična nedoumica da li će biti javnog dočeka Nove godine.

Kuljača tvrdi da je program za praznike najduži u odnosu na sve dosadašnje praznične manifestacije, kao i da je daleko najatraktivniji u regionu.

Budvanski program počinje već 1. decembra i trajaće više od 45 dana.

Dodaje da su razlozi ovako kompleksnog programa koji će imati više od 30 različitih sadržaja kako činjenica da Budva ove godine slavi jubilej od 25 godina od prvog organizovanog dočeka, pa do namjere TO Budva da podigne nivo imidža koju Budva ima u regionu, poslije prilično teške i medijski izazovne sezone.

Kuljača je ukazao da, nakon preliminarnih razgovora očekuje da cijeli program podrže JP Morsko dobro i HG “Budvanska rivijera”, kao partneri TO Budva.

On je dodao da je imao kratke razgovore sa potpredsednicom Opštine Budva Jasnom Dokić na ovu temu i da kod njega nije ostavljen prostor za dilemu da li će Opština Budva, zajedno sa TO Budva, obezbijediti sve preduslove za vrhunsku organizaciju dočeka Nove godine.

“Glavni program manifestacije će trajati tri dana i glavna okosnica muzičkog programa je sljedeći sadržaj: 30. decembra nastupiće Akademija bend, Leksington bend i Haris Džinović. U najluđoj noći program na centralnoj bini ispod bedema otvoriće The Grupa, nakon njih nastupiće Angelina, a u 2025. će nas uvesti Vlado Georgiev. Prvog dana 2025. pripremili smo takođe atraktivan program, a posjetioci imaće priliku da uživaju u nastupima Jack Lupino, Adi Šoše, a nakon njih nastupiće jedna od najvećih regionalnih zvijezda Dino Merlin”, najavio je Kuljača.

Pored vrhunskog provoda, u okviru tri dana prazničnog muzičkog programa, Budva će imati, kako tvrdi Kuljača, i desetine manjih formi i to od tradicionalnog festivala „Budi u Budvi“ preko „Adriatic food festivala“ ispred zgrade Rječnog brodarstva, pa do niza sportskih događaja i priredbi za djecu i mlade.

Kuljača je, za kraj, dodao da će svakako i ove godine Budvani i turisti moći da uživaju u dnevnom programu, u tradicionalnom koncertu klasične muzike.

Ovom najavom očigledno je konačno stavljena tačka na razmirice koje su prethodnih nedjelja postojale između TO Budva i Opštine Budva, pa je i okončana priča o paralelnom dočeku na gradskom stadionu.U zavisnosti od učešća Opštine Budva organizatori razmišljaju da programu pridruže još neku od velikih zvijezda koja bi privukla publiku na budvanski novogodišnji spektakl kojim se slavi jubilej, četvrt vijeka od prvog javnog dočeka.

Nastavite sa čitanjem

MUZIKA

Da li je Prija nova turbo folk heroina i moderna zamjena za Cecu?

Neki kažu da je ona glas jedne generacije žena. Drugi da je nadoknada za Cecu. Aleksandra Prijović je fenomen zbog kojeg se mnogi češkaju po glavi. Sada je nastupila u najvećoj dvorani Njemačke

13.10.2024. 13:50

Autor

Aleksandra Prijović i Ceca Ražnatović

Pada kiša i hladno je, ali pred najvećom koncertnom halom Nemačke odjekuju visoke potpetice i smijeh. Miješaju se „naški“ i njemački dok Lankses Arena u Kelnu čeka nastup Aleksandre Prijović.

„Ona ima i tužne i srećne pjesme. Kako god da se osjećaš, uvijek možeš Priju da slušaš“, kaže nam jedna djevojka iz Hrvatske koja živi u Oberhauzenu.

Žena sa 14-godišnjom ćerkom kaže da su iz Skoplja, a do Kelna su zapucali iz Belgije sa još nekim prijateljicama. „Pjesme, sam njen lik, mladost, ljepota, sve ima. Mi nemamo prilike da slušamo naše zvijezde posljednjih godina. Zato smo i došli ovdje u Keln.“

Više je žena, razumije se. Ali tu je i Mesid Karjašević koji živi u tridesetak kilometara udaljenom Bonu, a rodom je iz Janje u BiH. „Ja sam došao jer je žena htjela doći, bio sam primoran“, kaže iskreno.

„Ali, generalno, ona je jedna od najvećih balkanskih zvijezda, ima dobre pjesme, dobro pjeva, zašto da ne dođem? Ima harizmu. Mnogi misle da je popularna zbog Brene, ali ima nešto svoje i mislim da je zato popularna i zato je ovdje gdje je trenutno“, priča on reporterki DW.

Priča o „svekrvi“ Lepoj Breni prati Aleksandru Prijović, baš kao što mnogi zasluge pripisuju njenom mužu, Filipu Živojinoviću. To nju tek ponekad naljuti.

Ali, došla je do najveće arene u Njemačkoj, a to ne biva tek tako. Mnogo je koja turbo-folk zvijezda – posprdno nazvana „cajka“ – punila diskoteke od Ciriha do Hamburga.

Ali, ako kod Aleksandre Prijović (29) nije jasno da li je to uopšte još turbo-folk, ono je jasno da njena popularnost daleko nadilazi memljive klubove čije gazde znaju da je dobar posao dovesti gastarbajterima cajke.

Pa, šta je ova mlada žena raspuklog glasa i spektakularnog nastupa? I zašto je popularna toliko da se neki stariji i tobože kulturniji češkaju po glavi i nikako ne mogu da shvate šta se zbiva?

Da li je Prija, kako je zovu, glas nove generacije žena ili svojevrsna nadoknada za Svetlanu Cecu Ražnatović onima u regionu koji Cecu iz, hm, razumljivih razloga nisu mogli tako javno da slušaju?

Generacija „pozitive“

Pisac Muharem Bazdulj u šali kaže da je o fenomenu Aleksandre Prijović napisao priču još prije pet godina – „before it was cool“.

To ga je toliko zanimalo, kaže, da je otišao na koncert u beogradsku Arenu kao na istraživačku ekspediciju. Za oko mu je zapao najveći broj mladih žena – ne tinejdžerki, nego onih koje se vrte oko pevačicinog „dejtonskog godišta“ (1995).

„Po stajlingu, odeći, stavu, djelovale su kao one relativno uspješne žene na početku karijere koje rade po bankama i osiguravajućim kućama, čitaju knjige po preporukama uticajnih bukstagramerki i generalno su u fazonu urednog i ugodnog života“, navodi Bazdulj za DW.

U njegovoj generaciji, kaže on, pa sve do možda onih koji su rođeni sredinom osamdesetih, romantizovana je „boemija“, ljude je vuklo „crnilo“ iz pjesama Džeja ili Sinana Sakića, autodestruktivni životi pevača i pevačica, dim kafane i „tama na rubu grada“.

„Kod ovih rođenih od sredine osamdesetih i mlađih, vidim zaokret ka pozitivi. Čak i kod umjetničkih tipova, to su neki skroz strejt životni izbori: ceđeni sokovi, teretana, dobra odjeća, siti-brejk turizam. Mislim da je Aleksandra Prijović njihova generacijska pjevačica“, navodi Bazdulj.

Foto: AP/screenshot Instagram

„Nisam ti bila dovoljno loša“

Aleksandra Prijović bila bi danas najpopularnije dijete Sombora da nije izvjesnog košarkaša Nikole Jokića.

Ali, rasla je u hrvatskom Belom Manastiru, nedaleko od Osijeka, gdje je pohađala osnovnu školu koja se danas zove „Dr Franjo Tuđman“.

Onde se preselila sa majkom nakon razvoda roditelja. Slučajno je rođena poslije samog kraja rata 1995. i maltretiranja od strane vršnjaka nikad nije pripisivala svom porijeklu.

Školu je batalila da se pridruži ponekad surovom cirkusu Zvezda Granda, ali je bljesnula posebno poslije prvog (2017) i još jače drugog od tri studijska albuma „Zvuk tišine“ (2022).

Za Bazdulja, sve staje u njen stih „nisam ti bila dovoljno loša da bih ti dobra bila“. On je iz pjesme „Telo“ koja kreće kao balada, ali ubrzo dobija turbo-melos. „Telo“ jer je pjevačica, odnosno lirski lik, spoznala da je svom dragom bila samo tijelo i da mu dobro stoji uz odijelo.

O sličnome je pisao i Miljenko Jergović na svom blogu kad je prošle godine Prijović, na nevjericu mnogih, rasprodala pet zagrebačkih Arena zaredom.

Za Jergovića, ona je inkarnacija Cece za nove generacije. „Snažna, ali duboko ranjena žena, suprotstavljena vlastitoj hudoj sudbini, ulozi koja joj je u društvu namijenjena, muškarcu koji ju je izdao, ili vlastitoj suparnici – iz Cecinih turbofolk epova, u Prijinoj je inkarnaciji dodatno emancipovana, samostalna, slobodna.“

I tako, prema Jergoviću, Prijović biva modernija nadoknada za Cecu. Koja se, da ne bude zabune, u Hrvatskoj takođe masovno sluša, ali nikad u životu ne bi mogla da dođe u Zagreb.

„Nevjesta rata, Arkanova udovica ima to neotklonjivo simboličko opterećenje za one Hrvate koji je obožavaju, koje stvara gotovo frojdovsku situaciju istovremenog svenarodnog privlačenja i odbijanja“, piše Jergović.

Svjetska, a balkanska

Doduše, možda je nefer Priju stalno mjeriti Cecom. Obje su došle niotkuda, ali je velika razlika u načinu na koji su stekle popularnost, a i drugo je vrijeme.

Pa opet, ne može da se ne primjeti sličnost u modernoj produkciji i bogatstvu žanrova. Recimo, u hitu „Dam, dam, dam“, Prijović pjeva o muškarcima koji traže neobavezne veze na jednu noć i kaže: „Tebi je logično, a meni toksično“.

Ritam podsjeća na američki pop i na ono „što je sad popularno u svijetu“. Tek, glas je balkanski, vibrira, daleko je od idealnog, ali je baš kako treba da privuče publiku.

„Njen uspjeh je spajanje popularnosti cajki kao balkanskog fenomena sa izuzetno visokom produkcijom i kvalitetnim marketingom. Skupi spotovi je približavaju pop mejnstrimu, čime privlači mlađu publiku, dok narodnjačkim prizvukom pridobija folkere“, kaže nam sociolog Dario Hajrić.

„Negdje između ta dva, gubi se i onaj osjećaj stigme koji slušanje cajki obično nosi sa sobom, jer je pakovanje previše kvalitetno da se posmatra kao prosta pučka zabava, a i dalje dovoljno autentično da se ne doživljava kao generičko“, navodi on za DW.

Foto: AP/screenshot Instagram

Nikakve kontroverze

Nefer bi bilo Aleksandru Prijović gledati i samo kao proizvod njene produkcije, mada bez toga ne može. Ona je fina, vaspitana, od nje se nikada neće čuti izjave koje dijele ili, daleko bilo, nekoga vrijeđaju.

Moguće da Priji posao donekle olakšava to što su – osim iščuđavanja nekih starijih generacija kako tolika zvijezda može da nikne, a da oni za nju nisu ni čuli – prošla vremena iznurujućeg Kulturkriega između rokera i narodnjaka gdje je ono drugo uvijek bilo „fuj i bljak“.

„Ne vuče za sobom bagaž i kontraverze estrade devedesetih“, priča Hajrić koji se sam svakako broji u rokere. „Možda vas njena muzika ne zanima, ali nećete se ni podsmijevati prijatelju koji ide na njen koncert.“

Prijović je tokom aktuelne turneje rasprodavala po više puta dvorane u cijeloj bivšoj Jugoslaviji i zemljama gastarbajtera, ali je najveći ršum napravila u Zagrebu. Prije toga niko nije rasprodao pet Arena zaredom.

Tu stvar su pratila i rutinska sablažnjavanja, ankete u kojima čitaoci portala većinski takvu muziku smatraju bezvrijednom. U Hrvatskoj je čak bilo, tu i tamo, pokušaja, uspješnih i neuspješnih, da se zabrane nastupi „cajki“ iz Srbije.

O tome je Jergović pisao: „Nemaju oni s Prijom estetskih nesporazuma, niti sami imaju ikakvih estetskih nazora i kulturnih potreba. Njima ona je ono što zapravo i nije: cajka, srpska pjevaljka, Srpkinja, Srbijanka…“

Pa opet, takve pridike za Prijović nisu bile nikakva smetnja. Naprotiv, svako sablažnjavanje je samo dodatno privlačilo pažnju, a to za posao ne može biti loše.

Od pjevača koji su karijeru počeli poslije Jugoslavije, teško da ima veće zvijezde. Doduše, Aleksandru Prijović tek čeka test vremena.

U kelnskoj Areni štimung je bio na nivou, dijaspora je dala sve od sebe. No, hala nije bila puna – možda oko sedam hiljada ljudi. Gornji prstenovi dvorane nisu ni bili predviđeni za prodaju.

Može biti da je sedamdesetak evra za kartu bilo previše, a i na zapadu Njemačke je počeo jesenji školski raspust.

Prijović turneju „Od istoka do zapada“ nastavlja u Čikagu, opet Sarajevu i Zagrebu i na kraju, u decembru, završava u beogradskoj Areni. Karte za taj posljednji koncert planule su još krajem septembra – u roku od jednog dana.

Izvor: Deutsche Welle 

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije