Poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) nazvali su premijera Milojka Spajića „šarlatanom i šibicarom“ i da na način kako je danas došao na premijerski sat „više ne mora ni da dolazi“.

Poslanici DPS-a su stali na sredinu parlamenta, ispred Mandićevog stola i tako spriječili da Spajić odgovara na pitanja poslanika.

Mandić je pokušao da održi Skupštinu, ali poslanici DPS-to nijesu dozvoljavali.

Poslanik DPS-a Oskar Huter je rekao da je Spajić „šarlatan i šibicar“.

„Ne može to kad se on okupa da dođe, no će da dođe kad ga zove Skupština. Ne može da se igra sa nama“, rekao je Huter.

Mandić je odgovorio da je važno da kada je tu premijer „da dobijemo odgovore na pitanja“.

Huter je Mandiću odgovorio da je ovo neozbiljno.

„Ovo ne radi jednom, nego drugi, četvrti put, sprda se sa nama“.

Mandić je rekao da je Spajić u parlamenta i da mogu da mu se postave sva pitanja.

Neko iz DPS-a je na to rekao „nema pitanja danas“.

Huter je rekao da će Spajić u Skupštinu dolaziti „kad ga pozovemo, ne kad se njemu svidi“

Poslanica DPS-a Sonja Milatović je pozvala Mandića da „ne ponižava građane Crne Gore“.

„Ovo je reprezentativni dom građana Crne Gore. Ne može da se igra“.

Poslanik DPS-a Andrija Nikolić je rekao da Spajić „ovako kako dolazi više ne mora ni da dolazi“.

„Najjači opozicioni klub traži da se ne održi premijerski sat zbog nepoštovanja Skupštine i građana Crne Gore. Ja u ime parlamentarne većine želim da saopštim da je to parlamentarnoj većini prihvatljivo“, rekao je Mandić.

Lider i poslanik građanskog pokreta URA Dritan Abazović je poručio da zbog građana Crne Gore treba konstatovati da je premijer Milojko Spajić „slagao da je u Briselu“, već da je „bio na plaži“, te da je danas „pobjegao sa premijerskog sata uz pomoć DPS-a“.

„Mandić je trebao obezbijediti uslove. Trebao je dati pauzu, te nakon razgovora trebalo reći da li se dogovor postigao. Ovo je pokušaj poniženja. Mislim da je rađen u dogovoru. Spajić je trebao da odgovori poslanicima, između ostalog, zašto nije prijavio kriptoimovinu“, poručio je Abazović.

On je istakao da, ako predsjednik Skupštine Andrija Mandić „nije sposoban“, da treba da podnese ostavku i da se na to mjesto dovede neko ko jeste.

„Niti država Crna Gora, niti državni parlament nisu privatne firme Spajića, Mandića ili bilo kog poslanika ili ministra. Imali smo i Zdravka Krivokapića, i drugi premijeri su izbjegavali. Ali nismo imali ovo – da je on došao, ali drugi mu kao ne daju da odgovara. Građani nas plaćaju danizvršavamo svoje obaveze, a ne da se smijemo. Ako Mandić ne želi da postoji parlament, neka kaže, ali to je neustavno. Poslanici ako žele da štite integritet ovog doma, neka kažu, ako ne žele, nema veze, ima nas koji smo spremni. Spajić je izgubio svako poštovanje. Očekujemo da taj famozni kolegijum da odgovor ili neka svu proceduru stave na WhatsApp grupe i neka državom upravljaju ili iz regiona, ili iz svijeta. Ne postoji taj Spajić i Mandić koji će baciti Crnu Goru na noge“, kazao je Abazović.

On je dodao da neće bojkotovati parlament, ali da moraju naći strategiju.

„Svaki građanin Crne Gore je shvatio da su za 48 sati prosuli IBAR. Uvjerili su se da imaju premijera kojem je bitnije da ode na plažu i predsjednika Skupštine koji ne može da održi sjednicu. Oni mogu da prekinu neku sjednicu na 15-20 minuta, ali ne mogu salu zatvoriti. Ovo pripada svim građanima. To ne može uraditi ni DPS, ni PES, ni URA. Mi ćemo braniti Skupštinu svim sredstvima, a ako treba, koristićemo radnje koje se kose sa krivičnom odgovornošću, pa nek se time bavi Novović“ poručio je Abazović.

Krajnja desnica u Francuskoj stekla je prednost u prvom krugu parlamentarnih izbora, pokazuju izlazne ankete.

Nacionalno okupljanje Marin le Pen osvojilo je 34 odsto, zeleno-lijeva koalicija Novi narodni front je na drugom mjestu sa 28,1 odsto, dok je lista predsjednika Makrona osvojila 20,3 odsto glasova, a Republikanci 10,2 odsto.

Liderka ekstremne desnice pozvala je pristalice da u drugom krugu podrže njenu partiju jer samo apsolutnom većinom može doći do mjesta premijera.

„Demokratija je rekla svoje, Francuzi su na vrh liste stavili Nacionalno okupljanje i naše saveznike – praktično smo pomeli Makronov tim“, rekla je Le Pen.

Gubitnik izbora, aktuelni predsjednik Makron, pozvao je birače da podrže republikanske i demokratske kandidate u drugom krugu, da bi se tako stvorila široka koalicija protiv Nacionalnog okupljanja.

U drugi krug 7. jula prolaze samo kandidati za 577 poslaničkih mjesta koji osvoje više od 12,5 odsto glasova, a pojedine stranke već su najavile da će se njihovi kandidati povući ukoliko su trećeplasirani – samo da bi se glasovi objedinili i tako spriječila pobjeda desnice.

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Francuskoj bila je najveća u poslednjih 40 godina: do 17 časova, na izborima je glasalo 59,39 odsto birača, čak 20 odsto više nego na poslednjim izborima 2022. godine.

Predsjednik Emanuel Makron raspisao je izbore nakon ubjedljivog poraza njegove partije na izborima za Evropski parlament ranije ovog mjeseca.

Iznenađujuće raspisivanje izbora uvelo je zemlju u nestabilnost, jer su ankete pokazivale da bi stranka ekstremne desnice mogla postati najveća u Francuskoj.