Connect with us

DRUŠTVO

BIVŠA POSLANICA BRANKA BOŠNJAK:

„Kupljenih diploma ima među poslanicima, u vrhu Vlade…“

„Nama su naprasno diplomirali doskorašnji šoferi, zaštitari, higijeničarke i slični a nije rijetkost da su pojedini od njih, na predlog svojih partija koje vrše vlast, ekspresno postali rukovodioci u državnim i lokalnim preduzećima, državnim organima, iako su lideri tih partija vrlo svjesni kako su ti njihovi kadrovi došli do diploma. To je ubistvo naše države sa predumišljajem“

Potpredsjednica Pokreta za promjene (PzP) i bivša poslanica i potpredsjednica Skupštine Crne Gore Branka Bošnjak saopštila je da već duže vremena u kontinuitetu upozorava na alarmantno stanje po pitanju falsifikovanih diploma.

Ona je u saopštenju za javnost navela i da već duže vremena upozorava i o „mnogo većoj i raširenijoj pojavi diplomiranog neznanja tj. kupljenih diploma“.

„Koje se produkuju u okruženju, a koje nadležni u našem Ministarstvu olako nostrifikuju, jer su papirne formalnosti zadovoljene a jasno im je da je sadržina čista laž, da je to original falsifikata. Nažalost, te sumnjive obrazovne ustanove su priznate i akreditovane u susjednim nam državama, a svima njima u ENIC centru je više nego očigledno da se na njima, olako, po skraćenom postupku ‘štancuju’ diplome, i javna je tajna da se one dobijaju za nekih par hiljada eura. Nečiji trud i na stotine neprespavanih noći provedenih nad knjigom, da bi steklo neko znanje i pripremili ispiti se obesmisle sa samo par ‘ekskurzija’ do susjedstva i nešto keša u džepu, i diploma je tu, a naši nadležni uredno je nostrifikuju i stave pečat za prolaz na tržište rada“, saopštila je Bošnjak.

Bošnjak, Foto: Branka Bošnjak

Dodala je da taj puki formalizam, izostanak sankcija i žmurenje pred očiglednim devijacijama, prouzrokovalo je opasnu „epidemiju“ ovakvih diploma u javnom sektoru, posebno u zdravstvu, policiji, prosvjeti…

„Godišnje preko 5.000 diploma se podnese na nostrifikaciju. Sama ta brojka je nerealna i govori nam da smo u velikom problemu….Nama su naprasno diplomirali doskorašnji šoferi, zaštitari, higijeničarke, frizerke i slični a nije rijetkost da su pojedini od njih, na predlog svojih partija koje vrše vlast, ekspresno postali rukovodioci u državnim i lokalnim preduzećima, državnim organima, iako su lideri tih partija vrlo svjesni kako su ti njihovi kadrovi došli do diploma. To je ubistvo naše države sa predumišljajem i to od onih koji su birani da vode računa o javnom interesu. Ovakvih sumnjivo stečenih diploma imamo nažalost i u poslaničkim klupama, u vrhu Vlade, najznačajnijim državnim preduzećima, ali očigledan je izostanak političke volje da se ovome stane na kraj, jer ovakvih ‘mangupa’ ima u redovima svih partija, tako da se vrlo svjesno obesmišljava znanje. Dokle ide ta nezaježljivost, govori i činjenica da su se neki čak okitili i sumnjivim magistarskim i doktorskim titulama i predstavljaju nam se za znalce, ali ih javni nastupi najčešće odaju, njihova nepismenost, površnost i neznaje ‘zveče’ jer davno je naš mudri narod rekao ‘škola nije pojata'“.

Bošnjak ističe da politička volja za borbu sa ovom pošašću izostaje.

„Ali to što izostaje reakcija tužilaštva je nedopustivo. Ministarka prosvjete, nauke i inovacija nas je upoznala sa alarmantnim podatkom da je na desetine krivičnih prijava zadnjih godina podnijeto iz tog resora protiv lica za koje je dobijena potvrda da njihova diploma prijavljena za nostrifikaciju nije validna i nije stečena na instituciji za koju u diplomi stoji da ju je izdala, ali da nijedan taj slučaj nije procesuiran. Sumnjivo je da o tome javnost nije ništa do sada znala, niti je Ministarstvo tražilo povratnu informaciju o statusu tih krivičnih prijava. Kao da je postojao tajni pakt o ćutanju i netalasanju između Ministarstva i tužilaštva, te samo radi pukog ispunjavanja forme podnosila prijava i skidala odgovornost sa sebe. Saznasmo iz medija da u aferi falsifikovane diplome u Institutu za javno zdravlje, čak osuđena osoba za to krivično djelo je uspjela da upravo napreduje na osnovu te diplome koju je falsifikovala. Zaista smo zemlja apsurda“.

Bošnjak je pohvalila potez ministarke prosvjete, nauke i inovacija Anđele Jakšić Stojanović što je učinila javnim informacije, ali i navela da se mora tražiti odgovornost tužilaca za nečinjene.

„Jer u ovim slučajevima je institucija koja je navodno izdala diplomu potvrdila da se radi o falsifikatima, a tužilaštvo je odćutalo. Pozivam Tužilački savjet da hitno reaguje i vidi u kakvom su stanju ovi predmeti i pozove na eventualnu odgovornost postupajuće tužioce. Pozivam Vladu da nađe način da se urgentno preispitaju sve diplome sa sumnjivih obrazovnih institucija raznih uniona, megatrendova, tutina, bihaća, sokolaca, novih pazara, brčka, travnika i ‘provjetri’ javna uprava od ovih lažnjaka. Ako ćemo da budemo ‘društvo znanja’, a puna su nam usta toga, onda da učinimo sve da zaista tako i bude, da promovišemo znanje, a ne da nam oni sa sumnjivim diplomama kreiraju budućnost države. Znanje nas jedino i može povesti ka napretku i razvoju, zato ga trebamo cijeniti i imati nultu toleranciju prema kupljenim diplomama. Ovaj postojeći sunovrat se mora zaustaviti. A to nije posao samo Ministarstva prosvjete, već cijelog društva“, upozorila je Bošnjak.

Podsjetila je da je u okruženju pokrenuta istraga protiv Nezavisnog univerziteta Banjaluka (NUBL), Univerziteta za poslovne studije (UPS) Banjaluka, Evropskog univerziteta u Brčkom, Univerziteta u Travniku, Internacionalnog univerziteta Travnik, kao i Visoke škole za primijenjene i pravne nauke Prometej iz Banjaluke, i da se u Srbiji sve glasnije dovode u pitanje neke obrazovne ustanove.

„Bilo bi interesantno upariti podatke sa graničnih prelaza, pa da vidimo koliko su ovi ‘studenti’ tokom ‘studiranja’ boravili u tim državama iz kojih su donijeli diplomu. A garantujem, da ih pitate da navedu tri predmeta koje su položili i tri profesora koja su im predavali da ne bi znali. Ali diploma im je nostrifikovana i puštena je u promet na tržište rada, dok oni koji su svojim radom i trudom je zaradili čame na birou rada. Moramo ovome pod hitno stati na kraj, ako postoji volja, postoji i način, pa da krenemo“, zaključila je Bošnjak.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

DRUŠTVO

Ombudsman: Spaljivanje lutke sa likom Nikolaidisa u Herceg Novom je govor mržnje i diskriminacija

Iz kancelarije Zaštitnika preporučili Opštini Herceg Novi da se javno izvini novinaru i piscu, a da ubuduće ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih

16.10.2024. 10:00

Autor

Iz kancelarije Zaštitnika preporučili Opštini Herceg Novi da se javno izvini novinaru i piscu, a da ubuduće ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih

22432 pregleda 438 reakcija 82 komentar(a)
Nikolaidis, Foto: Skupstina.me
Nikolaidis, Foto: Skupstina.me
Tina Popović
Tina Popović
16.10.2024. 09:00h
Karnevalsko spaljivanje lutke u liku pisca i novinara Andreja Nikolaidisa u Herceg Novom sadrži elemente govora mržnje, kao oblika diskriminacije.

To je zaključak ispitnog postupka institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, u kojem se još naglašava da ovakav čin „ne može uživati ni zaštitu prava na slobodu izražavanja iz člana 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Precizirano je da je Zaštitnik pokrenuo po sopstvenoj dužnosti.

Opštini Herceg Novi je preporučeno da ubuduće, kao organizator svečanosti, praznika mimoze, karnevala i drugih javnih događaja, ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih, odnosno urušavaju vrijednosti demokratskog društva i da, u korelaciji sa direktnim akterima spornog karnevalskog spaljivanja lutke, uputi javno izvinjenje Nikolaidisu.

„Opština Herceg Novi je dužna da, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja, dostavi izvještaj o radnjama i mjerama preduzetim radi izvršenja preporuka“, stoji u mišljenju koje potpisuje zamjenica Ombudsmana Nerma Dobadžić.

Zaštitnik podsjeća na ustavnu odredbu kojom se garantuje pravo na slobodu izražavanja govorom, pisanom riječju, slikom ili na drugi način.

„Takođe, sloboda izražavanja odnosi se ne samo na ‘informacije’ ili ‘ideje koje nailaze na odobravanje ili ravnodušnost ili se ne smatraju uvredljivim, već i na one koje vrijeđaju, šokiraju ili uznemiravaju. Međutim, kao što član 10. Konvencije predviđa, sloboda izražavanja je podložna izuzecima i ne uživa zaštitu ako je u suprotnosti sa osnovnim vrijednostima koje promoviše Konvencija i koristi se u svrhe zloupotrebe prava“, poručila je Dobardžić u mišljenju.

Bonus video:

Zaštitnik ljudskih prava i slobodaOmbudsmanNerma DobardžićAndrej NikolaidisHerceg Novihercegnovski karnevalOpština Herceg Novi
Boing povlači ponudu štrajkačima, neće dalje da pregovara
Boing povlači ponudu štrajkačima, neće dalje da pregovara
Tuži SAD jer ne žele da zaštite njegova autorska prava na slici kreiranoj uz pomoć AI
Tuži SAD jer ne žele da zaštite njegova autorska prava na slici kreiranoj uz pomoć AI
Epl se kune u privatnost, a istovremeno potiho policiji pomaže da koristi Ajfon za nadzor
Epl se kune u privatnost, a istovremeno potiho policiji pomaže da koristi Ajfon za nadzor
Kineski Temu pod lupom u EU, propituje se prodaja ilegalnih proizvoda i zaštita potrošača
Kineski Temu pod lupom u EU, propituje se prodaja ilegalnih proizvoda i zaštita potrošača
Čuveni Gvozdeni tron iz serije Igra prijestola prodat za vrtoglavi iznos
Čuveni Gvozdeni tron iz serije Igra prijestola prodat za vrtoglavi iznos
Arkadijum Litijum je bio laka meta za Rio Tinto
Arkadijum Litijum je bio laka meta za Rio Tinto
Preporučuje ContentExchange

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Srpskim jezikom govori najviše stanovnika 43,18 odsto, crnogorskim 34,52 , na trećem mjestu bosanski sa 6,97 odsto

Kada se uporede rezultati popisa održanog prošle i onog održanog 2011. godine, vidi se da se smanjio broj građana koji govore crnogorskim jezikom za 13.952, dok se broj onih koji govore srpskim povećao za 3.412

15.10.2024. 12:00

Autor

Prema rezultatima popisa stanovništva održanog u decembru prošle godine, najviše stanovnika Crne Gore govori srpski jezikom, njih 43,18 odsto (269.307).

Slijedi crnogorski jezik koji govori 34,52 odsto (215.299), a na trećem mjestu je bosanski, sa 6,97 odsto (43.470), saopšteno je iz Uprave za statistiku (Monstat).

Albanskim jezikom govori 5,25 odsto (32.725), ruskim 2,36 odsto (14.731), srpskohrvatskim 2,08 odsto (12.999).

Nije željelo da se izjasni 1,71 odsto stanovnika (10.691).

Prema podacima sa popisa iz 2011. godine, srpskim jezikom je govorilo 42,88 odsto stanovnika, a crnogorskim 36.97 odsto.

Na trećem mjestu bio je bosanski sa 5,33 odsto, a slijedio je albanski sa 5,.27 odsto.

Hrvatski je govorilo 0,45 odsto, engleski 0,03, ruski, 0.17, romski 0,83, slovenački 0,02 odsto.

Crnogorsko-srpski tada je govorilo 0,06, odsto, srpsko-crnogorski: 0,10, srpsko-hrvatski 2,03, hrvatsko-srpski 0,04 odsto.

Bošnjački je prema popisu iz 2011. govorilo 0,59 odsto, mađarski 0,04, makedonski 0,09, maternji 0,54, njemački 0,02, rumunski: 0,02.

U kategoriji ostalo je 0,47 odsto, regionalnim jezicima je govorilo 0,07 odsto, a 3,99 odsto nije htjelo da se izjasni.

Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odgođen zbog pandemije koronavirusa.

Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra prošle godine, nakon što je njegov početak više puta prolongiran zbog zahtjeva opozicije i vijeća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.

Direktor Uprave za statistiku (Monstat) Miroslav Pejović saopštio je na konferenciji za medije da u Crnoj Gori živi 623.633 stanovnika sa uobičajenim mjestom prebivališta u Crnoj Gori, kao i 44.017 koja imaju crnogorsko državljanstvo, a na radu su, boravku ili školovanju u inostranstvu.

„Ukupno je popisano 667.650 osoba, isključujući duplikate, kao i stranaca koji nemaju namjeru da u Crnoj Gori borave duže od godinu dana“, rekao je Pejović.

Crnogorskim govori manje, a srpskim više
Kada se uporede rezultati popisa održanog prošle i onog održanog 2011. godine, vidi se da se smanjio broj građana koji govore crnogorskim jezikom za 13.952, dok se broj onih koji govore srpskim povećao za 3.412.

Po popisu održanom prošle godine, crnogorskim jezikom govori 215.299 građana, a 2011. je taj broj bio 229.251.

Op popisu održanom prošle godine, srpskim jezikom govori 269.307 građana, a 2011. godine taj broj je bio 265.895.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Rezultati Popisa u Crnoj Gori: Crnogoraca 41,12 odsto (256.436), Srba 32,93 odsto (205.370)…

Bošnjaka je 9,45, Albanaca 4,97, Rusa 2,06, Muslimana 1,63

15.10.2024. 11:30

Autor

Prema rezultatima popisa održanog u decembru prošle godine, najviše građana Crne Gore nacionalno se izjasnilo kao Crnogorci – 41,12 odsto (256.436). Nakon njih slijede Srbi 32,93 odsto (205.370) dok se kao Bošnjaci izjasnilo 9,45 odsto građana (58.956).

Kao Albanci izjasnilo se 4,97 odsto građana (30.978), kao Rusi 2,06 odsto (12.824), a kao Muslimani 1,63 odsto (10.162).

Nije željelo da se izjasni 2,88 odsto građana ili 17.907.

To je saopšteno na konferenciji za medije Uprave za statistiku (Monstat).

Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odgođen zbog pandemije koronavirusa.

Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra prošle godine, nakon što je njegov početak više puta prolongiran zbog zahtjeva opozicije i vijeća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.

Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 623.158 stanovnika, što je za dva odsto više nego 2011. godine.

Prema popisu iz 2011. godine, Crnogoraca je takođe bilo najviše 44,97 odsto (278.865), Srba je bilo 28,72 odsto (178.110), Bošnjaka 8,64 odsto (53.605), Albanaca 4,9 odsto (30.439), Muslimana 3,31 odsto (20.537), Roma jedan odsto (6.251), a Hrvata 0,97 odsto (6.021).

Na tom popisu kao Srbi-Crnogorci izjasnilo se 0,33 odsto građana (2.103), kao Egipćani takođe 0,33 odsto (2.054), a kao Crnogorci-Srbi 0,29 odsto (1.833).

Regionalna pripadnost na tom popisu upisalo je 0,19 odsto građana (1.202).

Kao Jugosloveni se 2011. godine izjasnilo se 0,18 odsto (1.154), kao Rusi 0,15 odsto (946), kao Makedonci 0,14 odsto (900), kao Bosanci 0,06 odsto (427), kao Slovenci 0,05 odsto (354), kao Mađari takođe 0,05 odsto (337), a kao Muslimani-Crnogorci 0,04 odsto (257), dok se kao Goranci izjasnilo 0,031772707 odsto građana (197).

Kao Muslimani-Bošnjaci se 2011. godine izjasnilo 0,02 odsto građana (183), kao Bošnjaci-Muslimani takođe 0,02 odsto (181), kao Crnogorci-Muslimani 0,02 odsto (175), Italijani 0,02 odsto (135), Njemci 0,02 odsto (131), a kao Turci 0,01 odsto (104).

U kategoriju ostali 2011. bilo je svrstano 0,54 odsto građana (3.358).

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije