Connect with us

POLITIKA

ANALIZA CDT-A

Pogledajte kako se glasalo u naseljima u Podgorici: DPS najviše glasova osvojio u urbanim naseljima, a nekadašnji DF u prigradskim

DPS je osvojio na podgoričkim izborima 19 mandata, koalicija PES-a i Demokrata 14, koalicija Za budućnost Podgorice 13, dok je koalicija Za bolju Podgoricu koju čine Pokret za Podgoricu i GP URA uzela šest mandata

Milo Đukanović glasao na izborima juče

Analiza podgoričkih izbora po biračkim mjestima Centra za demokratsku tranziciju pokazala je da je DPS-u najviše glasova dobio u urbanim naseljima, dok je ZBCG najjača u prigradskim naseljima.

Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je na podgoričkim izborima, prema preliminarnim rezultatima CDT-a, 24.309 glasova odnosno 29,95 odsto, što je 19 mandata, dok je koalicija Pokreta Evropa sad i Demokrata osvojila 17.672 glasa, što je 21,77 odsto ili 14 mandata, navodi CDT u analizi.

Koalicija Za budućnost Podgorice dobila je 16.361 glas, što predstavlja 20,16 odsto, odnosno 13 mandata u parlamentu Glavnog grada. Četvrti po broju glasova je koalicija Za bolju Podgoricu koju čine Pokret za Podgoricu i GP URA a za koju je glasalo 8.538 građana, odnosno 10,52 odsto što im donosi šest mandata u lokalnom parlamentu.

Evropski savez osvojio je 4.411 glasova, 5,4 odsto ili 3 mandata, a slijedi Preokret sa 2.705 glasova, 3,33 odsto ili 2 mandata u Skupštini Glavnog grada. Stranka evropskog progresa osvojila je 2.504 glasa, što predstavlja 3,08, odnosno 2 mandata u lokalnoj Skupštini.

Cenzusu je, prema preliminarnim rezultatima, bio blizu Pokret naprijed koji je osvojio 2.233 glasa, odnosno 2,75 odsto, zatim Bošnjačka stranka sa 953 glasa, odnosno 1,17 odsto, Crnogorska evropska partija dobila je 573 glasa ili 0,71 odsto, dok je Podgorička lista osvojila 515 glasova ili 0,63 odsto. Pokret podstanara zaokružilo je 226 građana, odnosno 0,28 odsto, a Crnogorsku građansku akciju glasalo je 174 birača što predstavlja 0,21.

Glasanje po naseljima

DPS je u velikim gradskim naseljima osvojio najviše glasova, dok je u prigradskim naseljima najjača bila koalicija Za budućnost Podgorice.

CDT je grupisao biračka mjesta po naseljima po logici a ne zvaničnim administrativnim linijama. Na primjer, u kategoriji Blok smo grupisali biračka mjesta koja se nalaze u blokovima 5, 6 i 9, kategoriju Ostalo čine Brskut, Barutana, Komani i druga prigradska naselja i sela dok su u kategoriji Zatvor izbrojeni glasovi iz istražnog, zatvora u Spužu i Bijelom Polju.

Na biračkim mjestima u centru Podgorice najveći broj glasova osvojio je DPS. Tu partiju u centru Podgorice zaokružilo je 1.438 građana, odnosno 38,49 odsto, slijedi koalicija PES i Demokrate sa 523 glasa ili 14 odsto, treća je koalicija Za budućnost Podgorice sa 515 glasova, odnosno 13,78 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u centru osvojila 422, odnosno 11,3 odsto glasova. Evropski savez je dobio 319 glasova ili 8,54 odsto, Stranka evropskog progresa 136 glasova odnosno 3,64, a Preokret 173 glasa ili 4,63 odsto.

DPS je najjači i u podgoričkim blokovima 5,6,9 gdje je osvojio 1.490 glasova ili 29,56 odsto, dok je koalicija PES-a i Demokrata osvojila 937 glasova, ili 18,59 odsto. Treća je koalicija Za budućnost Podgorice sa 783 glasa ili 15,54 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu osvojila je 616 ili 12,22 odsto. Evropski savez je u ovim blokovima dobio 483 glasa ili 9,58 odsto, iza njih je Preokret sa 255 glasova ili 5,06 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovim naseljima osvojila 182 glasa ili 3,61 odsto.

DPS je najjači i na Starom aerodromu gdje je osvojio 2.245 glasova, ili 33,46 odsto, slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.335 glasova ili 19,9 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice dobila 1.172 glasa odnosno 17,47 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu dobila je 702 odnosno 10,46 odsto a Evropski savez 372 glasa ili 5,54 odsto. Bošnjačka stranka je na Starom aerodromu dobila 232 glasa, odnosno 3,46 odsto a Stranka evropskog progresa 209 glasova ili 3,12 odsto, dok je Preokret osvojio 190 ili 2,83 odsto.

DPS je Preko Morače osvojio 3.784 glasa ili 32,23 odsto, dok je koalica PES-a i Demokrata dobila 2.013 glasova ili 17,15 odsto glasova. Za budućnost Podgorice osvojila je 1.674 glasa što predstavlja 14,26 odsto.

Koalicija Za bolju Podgoricu je u tom naselju osvojila 1.400 glasova što je 11,93 odsto, slijedi Evropski savez sa 1.097 glasova što je 9,34 odsto, a Preokret je osvojio 606 glasova ili 5,16 odsto. Stranka evropskog progresa je Preko Morače osvojila 444 glasa ili 3,78 odsto.

DPS je najviše glasova osvojio i na Koniku gdje ih je glasalo 3.987 birača ili 52,56 odsto. Iza njih je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.011 glasova, odnosno 13.35 odsto, dok je koalicija PES-a i Demokrata na Koniko osvojila jedan glas manje, odnosno 1.010 glasova što je 13.34 odsto. Slijedi koalicija Za bolju Podgoricu sa 554 glasa ili 7,31 odsto. Stranka evropskog progresa je na Koniku dobila 220 glasova ili 2,9 odsto, a Evropski savez 212 glasova ili 2,8 odsto. Preokret je u ovom naselju dobio 91 glas ili 1,2 odsto.

DPS najjači na Draču i Zabjelu, PES i Demokrate na Zlatici i ZBCG u Zagoriču

DPS je najjači i na Zabjelu gdje je osvojio 2.701 glas ili 27.86 odsto. Slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 2.354 glasa ili 24,28 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.995 glasova što predstavlja 20.58 odsto glasova. Savez pristalica Jakova Milatovića i GP URA, odnosno lista Za bolju Podgoricu na Zabjelu je osvojila 1.118 glasova ili 11,53 odsto, a Evropski savez 426 glasova odnosno 4,39 odsto. Preokret je na Zabjelu dobio 305 glasova ili 3,15 odsto, dok je Stranka evropksog progresa dobila 234 glasa ili 2,41 odsto.

Koalicija PES-a i Demokrata najjača je na Zlatici gdje je osvojila 915 glasova, odnosno 33,59, dok je koalicija Za budućnost Podgorice dobila 884 glasa ili 32,45 odsto. DPS je treći u ovom naselju sa 377 glasova što predstavlja 13.84 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 215. glasova, ili 7,89 odsto, zatim Stranka evropskog progresa 96 glasova 3,52 odsto. Evropski savez je na Zlatici osvojio 66 glasova, ili 2,42 odsto, Preokret je dobio 36 glasova na Zlatici ili 1,32 odsto.

U Zagoriču je najjača koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.695 glasova ili 28,67 odsto, prati je koalicija PES-a i Demokrata sa 1.681 glasom odnosno 28,43 odsto. DPS je u Zagoriču osvojio 1.099 glasova ili 18,59 odsto, dok je koalicija Za bolju Podgoricu dobila 616 glasova ili 10,42 odsto. Evropski savez je u Zagoriču zaokružilo 211 birača, odnosno njih 3,57 odsto, a Stranku evropskog progresa 183 birača ili 3,1 odsto. Preokret je u ovom naselju osvojio 160 glasova, ili 2,71 odsto.

DPS je najviše glasova dobio i na biračkim mjestima na Draču gdje je osvojio 661 glas ili 35,15 odsto. Koalicija Za budućnost Podgorice je na Draču uzela 335 glasova ili 17,82 odsto, slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 326 glasova ili 17,34 odsto, dok je koalcija Za bolju Podgoricu dobila 2018. glasova odnosno 11,06 odsto. Evropski savez je na Draču dobio 87 glasova, odnosno 4,63, a Stranka evropskog progresa i Preokret su u ovom naselju imali isti broj glasova – 71, što predstavlja 3,78 odsto.

PES i Demokrate najjači u Tološima, Za budućnost Podgorice u Maslinama

U Tološima je najjača koalicija PES-a i Demokrata koja je osvojila 1.232 glasa ili 28,35 odsto. Slijedi koalicija Za budućnost Podgorice sa 993 glasa ili 22,85 odsto, dok je DPS osvojio 973 glasa ili 22,39 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u Tološima osvojila 463 glasa ili 10,66 odsto, a Evropski savez 201 glas ili 4,63 odsto. Preokret je u Tološima osvojio 144 glasa ili 3,31 odsto a Stranka evropskog progresa 114 glasova, odnosno 2,62 odsto.

U Maslinama je koalicija Za budućnost Podgorice osvojila 1.282 glasa ili 29,34 odsto, a slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.182 glasa odnosno 26,85 odsto. Treći je DPS koji je glasalo 958 birača što predstavlja 21,76 odsto, iza njih je koalicija Za bolju Podgoricu sa 415 glasova ili 9,43 odsto. Evropski savez je u Maslinama zaokružilo 133 birača, ili njih 3,02 odsto, a slijedi ih Preokret sa 101 glasom ili 2,29 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovom naselju osvojila 74 glasa ili 1,68 odsto.

DPS dobio Baston, Pejton i Ljubović

U kvartovima oko nekadašnje Velike Pijace (Baston, Pejton) najbolji je bio DPS sa 1.634 glasa što je 28,27 odsto. Koalicija Za budućnost Podgorice dobila je 1.313 glasova ili 22,71 odsto, a slijedi koalicija PES-a i Demokrata sa 1.220 glasova ili 21,1 odsto.

Iza njih je koalicija Za bolju Podgoricu sa 651 glasom ili 11,26 odsto. Evropski savez je u tim kvartovima osvojio 267 glasova ili 4,62 odsto, dok je Preokret dobio 246 glasova što je 4,26 odsto. Stranka evropskog progresa je dobila 149 glasova što je 2,58 odsto.

I na biračkim mjestima oko Ljubovića najviše glasova je osvojio DPS. Tu listu podržalo je 873 birača, što je 31,56 odsto. Sljedeća je koalicija PES-a i Demokrata sa 568 glasova ili 20,54 odsto a slijedi Za budućnost Podgorice sa 453 glasa ili 16,38 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 280 glasova 10,12 odsto. Evropski savez je tu dobio 172 glasa ili 6,22 odsto, Preokret je glasalo 137 birača ili 4,95 odsto. Stranka evropskog progresa je u ovim naseljima dobila 91 glas ili 3,29 odsto.

PES i Demokrate najjači u Donjoj i Gornjoj Gorici

Koalicija PES-a i Demokrata osvojila je u Gornjoj Gorici 372 glasa ili 29,59 odsto, dok je koalicija Za budućnost Podgorice u ovom naselju dobila 313 glasova ili 24,9 odsto. Slijedi DPS sa 300 glasova ili 23,87 odsto, a koalicija Za bolju Podgoricu je dobila 117 glasova što predstavlja 9,31 odsto. Za Preokret je u Gornjoj Gorici glasalo 42 birača ili njih 3,34 odsto, dok je Evropski savez zaokružilo njih 36, ili 2,86 odsto. Stranka evropskog progresa je u Gornjoj Gorici dobila 29 glasova, što je 2,31 odsto.

PES i Demokrate su najjači i u Donjoj Gorici sa 1.242 glasa ili 28,43 odsto. Na drugom mjestu je koalicija Za budućnost Podgorice sa 1.024 glasa ili 23,44 odsto, trećeplasirani je DPS sa 983 glasa ili 22,5 odsto.

Koalicija Za bolju Podgoricu je osvojila 447 glasova ili 10,23 odsto, a Evropski savez 253 glasa ili 579 odsto.

Za stranku Evropskog progresa je u Donjoj Gorici glasalo 134 birača ili njih 3,07 odsto, a za Preokret 96 birača ili 2,2 odsto.

U Dajbabama je najjači DPS koji je tu osvojio 231 glas, 29,96 odsto, slijedi, koalicija Za budućnost Podgorice sa 192 glasa ili 24,9 odsto dok je PES-a i Demokrata osvojila 177 glasova ili 22,96 odsto. Koalicija Za bolju Podgoricu je u Dajbabama dobila 81 glas ili 10,51 odsto, a Evropski savez 28 glasova ili 3,63 odsto. U ovom naselju za Stranku evropskog progresa glasalo je 20 građana što je 2,59 odsto, a Preokret je zaokružilo njih 9, ili 1,17 odsto.

U selima i prigradskim naseljima najjača je koalicija Za budućnost Podgorice koja je dobila 681 glas ili 28,92 odsto. Koalicija PES-a i Demokrata dobila je 577 glasova ili 24,5, a slijedi DPS sa 552 odnosno 23,44 odsto. Za bolju Podgoricu je osvojila 216 glasova ili 9,17 odsto a Stranka evropskog progresa 113 glasova ili 4,8 odsto. Evropski savez je u prigradskim naseljima i selima zaokružilo 42 građana ili njih 1,78 odsto, dok je Preokret osvojio 1,74 odsto glasova u selima, odnosno 41 glas.

U zatvorima najviše glasova za Za budućnost Podgorice

U zatvorima u Spužu i Bijelom Polju najviše glasova je dobila koalicija Za budućnost Podgorice – 36 glasova ili 30,77 odsto. Slijedi DPS sa 29 glasova ili 24,79 odsto, zatim koalicija Za bolju Podgoricu sa 17 glasova ili 14,53 odsto dok je koalicija PES-a i Demokrata osvojila osam glasova ili 6,84 odsto glasova u zatvorima.

Evropski savez je dobio šest glasova od zatvorenika, ili 5,13 odsto, dok je Stranka evropskog progresa dobila pet glasova ili 4,27 odsto. Za Preokret je u zatvorima glasalo dvoje birača što predstavlja 1,71 odsto glasova.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Đukanović: „Srpski svet“ je ljepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori

„Crna Gora više nego ikad zapljusnuta uticajem velikosrpskog nacionalizma“, tvrdi Đukanović

19.05.2025. 16:57

Autor

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović boravi u Sarajevu, gdje je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu održao predavanje i razgovor s profesorima i studentima na temu „Regionalni odnosi i geopolitički izazovi na Zapadnom Balkanu.

Govoreći o odnosima između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Đukanović je podsjetio na različite etape kroz koje su ti odnosi prošli, uključujući i greške iz devedesetih godina.

„Sjetićemo se nesumnjivih grešaka u tadašnjoj državnoj politici Crne Gore, ali i činjenice da je Crna Gora vrlo brzo stala na ispravno stanovište, nastavila da gradi dobrosusjedske odnose i postala faktor stabilnosti i promocije demokratije“, istakao je on, podsjećajući na referendum o nezavisnosti Crne Gore koji je proveden „po strogim i po mnogima nepravednim pravilima Evropske unije“, kazao je Đukanović, prenosi Danas.

Smatra da je zastoju u evropskim integracijama doprinijelo pogoršanje međususjedskih odnosa jer u nedostatku evropske dinamike dolazi do „vaskrsavanja nacionalizama“, koji uvijek narušavaju stabilnost i odnose među državama.

„Crna Gora danas je više nego ikad ranije zapljusnuta uticajem velikosrpskog nacionalizma i plašim se da je to dovelo i do kvarenja dobrosusjedskih odnosa, uključujući odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom“, naglasio je on.

Na kraju je izrazio nadu da ti procesi neće ostaviti dugoročne posljedice, te da će se odnosi između Crne Gore i Bosne i Hercegovine brzo vratiti na put prijateljske saradnje.

Đukanović je naveo da Beograd od 19. vijeka smatra Crnu Goru svojim prirodnim plijenom.

“Moramo što pre shvatiti da će najveći deo onoga što će se ovde dešavati zavisi od nas”, rekao je Đukanović.

Govoreći o ulozi Srbije u regionu, Đukanović je rekao da je ona najveća država u regionu.

„Svi bismo, siguran sam, s radošću pozdravili Srbiju koja čvrsto staje na put evropskog razvoja, jer bi smo u tome prepoznali dugoročno skladne susjedske odnose“, rekao je.

U tome bismo prepoznali nagovještaj dugoročnije skladnih odnosa u regiji. Crna Gora zbog istorijskih veza ima i dodatne odgovornosti, ali i dobro razumijevanje prilika u Srbiji, ali i želju da pomogne demokratskoj Srbiji, naveo je Đukanović.

„U vrijeme kada je bila metastaza Miloševićeve politike u Srbiji, puno ljudi koji su nagovještavali bolju alternativu za Srbiju su se morali seliti u Crnu Goru i tu dobili utočište i mogućnost za vođenje politike koja bi doprinijela kraju Miloševićeve politike“, poručio je Đukanović.

To je rađeno, kako ističe, iz dobrih emocija i uvjerenja kada ne bude Miloševića u Srbiji, to će biti blagotvorno za cijeli region.

„Iskustvo u Crnoj Gori nas opominje da je ideologija velikosrpskog nacionalizma veoma istrajna, veoma. Od Garašaninovih Načertanija s polovine XIX veka svako malo obnavljaju se aspiracije velikosrpskog nacionalizma prema Crnoj Gori.

Poruka je uvijek ista: „Crnogorci su izmišljena nacija, svi od srpstva“ pa ako je tako postavlja se pitanje „što će Crna Gora?“. Zašto to ne bi bila proširena srpska država pa da taj svet srpstva bude u „Velikoj Srbiji“?“, kazao je Đukanović i dodao „prošli smo kroz više etapa, ova je poslednja i ona je najzanimljivija jer nudi najbolje ilustracije“.

Potom je govorio o projektu „Otvorenog Balkana“.

„Komšić, Vjosa Osmani i ja smo kategorično od prvog trena protiv tog projekta „Open Balkan“ – „Otvorenog Balkana“. Nailazili smo na apsolutno nerazumevanje i u Evropi i u SAD-u oko toga jer je njihovo obrazloženje bilo da je to projekat ekonomske saradnje. Formalno, nema sumnje da bi to bila ekonomska saradnja.

Ali to je bio projekat koji je trebao da institucionalizuje dominaciju Srbije i i Albanije u regiji. Mogu čak da povjerujem da oni koji su insistirali na implementaciji tog projekta nisu podrazumijevali ono što smo mi vidjeli kao ozbiljnu pretnju.

Nije najvažnije šta vi mislite da taj projekat donosi, nego je važno kako ga čitaju oni koji kreiraju politiku u regionu. Morali biste biti ozbiljno naivan da povjerujete da će se Tirana i Beograd zadovoljiti ekonomskom dominacijom, jer su dvije najveće ekonomije.To bi bilo institucionalizovanje okvira za dominaciju Srbije i Albanije koja bi obavezno završila pokušajem nove promocije Velike Srbije i Albanije u prirodnim granicama i zato smo bili protiv.

Već u to vrijeme kao nadogradnja Otvorenog Balkana u ozbiljnim političkih krugovima afirmisala ideja srpskog sveta. „Srpski svet“ je ljepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori.

Ako neko nastupa prema vama sa idejom da poništi vaš državni nacionalni identitet šta da radite sem da se odbranite?“, kazao je Đukanović.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Bečić: Suspendovana još četiri policijska službenika, čišćenje sistema se neće zaustaviti

Potpredsjednik Vlade je kazao da su policajci suspendovani zbog sumnje na stvaranje kriminalne organizacije, kao i zbog utvrđenih bezbjednosnih smetnji za dalji rad u službi

08.05.2025. 17:04

Autor

U okviru odlučne i institucionalno vođene borbe protiv kriminala, korupcije i svih nedozvoljenih uticaja unutar sistema, danas su suspendovana još četiri policijska službenika Uprave policije Crne Gore, zbog sumnje na stvaranje kriminalne organizacije, kao i zbog utvrđenih bezbjednosnih smetnji za dalji rad u službi, saopštio je Aleksa Bečić, potpredsjednik Vlade Crne Gore za bezbjednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku i koordinator Biroa za operativnu koordinaciju obavještajno-bezbjednosnog sektora (BOK).

„Svim licima kojima su do sada utvrđene bezbjednosne smetnje su, u skladu sa članom 176 stav 6 Zakona o unutrašnjim poslovima, odmah oduzete službene legitimacije, značke, oružje i cjelokupna oprema koja im je bila povjerena u okviru dužnosti.

Po prvi put u savremenoj istoriji Uprave policije, sprovodi se sveobuhvatan i masovan proces provjere integriteta policijskih službenika, ne samo kroz formalne procedure, već i kroz analizu njihovog životnog stila, materijalnih resursa i bezbjednosnih smetnji. Jer nije dovoljno nositi uniformu, ako vrijednosti koje ona simbolizuje nijesu i lične“, navodi se u saopštenju koje je Bečić dostavio medijima.

Potpredsjednik Vlade i lider Demokrata poručio je da hibridno djelovanje organizovanog kriminala, uvezanost sa pojedincima unutar institucija, više nikada neće imati zaklon u državnom aparatu, ma koliko se tome protivili pojedini činioci društveno-političko-medijske scene.

„Proces čišćenja sistema od svih nedozvoljenih uticaja se neće zaustaviti. Očekujem da se ovaj proces nastavi još snažnije i dublje, do posljednjeg člana sistema koji je služio mafiji, a ne državi. Jer samo potpuno čist bezbjednosni sektor može garantovati građanima ono što im je godinama uskraćivano, povjerenje, sigurnost i pravdu.

Značku i autoritet ove države mogu i smiju nositi samo oni koji nemaju šta da kriju, ali imaju šta da brane, zakon, građane i čast profesije.

U tom duhu, upućujem punu podršku i čestitke ministru unutrašnjih poslova Danilu Šaranoviću i direktoru Uprave policije Lazaru Šćepanoviću, koji su pokazali da postoji snaga, znanje i hrabrost da se sistem mijenja iz temelja“, zaključuje se u saopštenju.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Zelenski stiže u Podgoricu: Potpisuje bezbjednosni sporazum sa Milatovićem

Tokom posjete, dvojica lidera potpisat će bilateralni bezbjednosni sporazum, u okviru šireg okvira saradnje između Ukrajine i država članica NATO saveza

07.05.2025. 10:56

Autor

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski doputovaće 15. maja u zvaničnu posjetu Crnoj Gori, gdje će se sastati sa predsjednikom Jakovom Milatovićem, saznaje portal „Dana“ iz dobro obaviještenih izvora.

Tokom posjete, dvojica lidera potpisat će bilateralni bezbjednosni sporazum, u okviru šireg okvira saradnje između Ukrajine i država članica NATO saveza.

Riječ je o dokumentu koji slijedi model bezbjednosnih sporazuma kakve je Ukrajina već zaključila s nekoliko zapadnih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Njemačku, Francusku i Italiju. Cilj ovih sporazuma je pružanje dugoročne podrške Ukrajini u oblasti bezbjednosti i odbrane, kroz vojnu pomoć, obuku, obavještajnu saradnju i jačanje otpornosti zemlje koja se suočava s ruskom agresijom.

Crna Gora će ovim činom potvrditi svoju čvrstu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, te se pridružiti grupi NATO članica koje su već preuzele obaveze u okviru zajedničke deklaracije iz jula 2023. godine.

Detalji sporazuma biće saopšteni nakon zvaničnog potpisivanja u Podgorici.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije