Zemljotres manje jačine, 2,8 stepeni po Rihteru, pogodio je Crnu Goru, saopštio je Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju (ZHMS).

Prema njihovim riječima, potres je registrovan u 9 sati i 18 minuta na 5 kilometara jugozapadno od Pobora u Opštini Budva. Žarište je locirano na dubini od 10 kilometara.

„Jačina ovog zemljotresa u hipocentru (žarištu) iznosila je 2.8 jedinica Rihterove skale, što odgovara epicentralnom intenzitetu od IV-V stepeni Merkalijeve skale (MCS)“, naglasili su u saopštenju.

Naglašavaju da ovaj zemljotres nije mogao izazvati materijalne štete u epicentralnom području.

Srpski jezik je u temeljima Crne Gore i trebalo bi da bude službeni, dok je položaj Srpske pravoslavne crkve (SPC) danas bolji nego 2020. godine, kazao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u intervjuu za TV Nova M.

On je rekao i da SPC ima korektne odnose sa Vladom Milojka Spajića, ali da crkva ne utiče na dešavanja u zemlji. Ipak, priznao je da mu dolaze političari, nezvanično i uglavnom u kriznim situacijama.

„Mi smo gledali, koliko je god bilo moguće, da se vratimo svom redovnom poslu i službi. Imamo mnogo obaveza na tom planu. Nije nam do politike… E sad, kad su neke krize dolaze ljudi kod nas i razgovaramo o svim stvarima. Rijetko kad dolaze, dolaze onda kad vide da su udarili glavom u zid“, ispričao je mitropolit.

On je kazao da crkva nije učestvovala u pregovorima između partija nakon nedavnih lokalnih izbora u više gradova.

“Ne želimo da učestvujemo u pregovorima, jer se tamo pregovara o interesima. Šta su političke partije, to je njihov zadatak da se bore za što više uticaja, fotelja, novca… To je nama strano. Mi se tim stvarima ne bavimo. To mi prepuštamo njima. To je njihov posao i njihova odgovornost. Kako bih se miješao u to pa da snosim odgovornost s političarima, a suštinski ne mogu da imam nikakvog uticaja”, istakao je Joanikije.

Ukazao je da je „svima poznato“ da u crkvi ne pitaju ko je Srbin, a ko Crnogorac.

„U davnini našoj, našoj prošlosti, u doba kraljevine Crne Gore imali smo sve to definisano, pa je došlo do neke pometnje harmoničnih odnosa“, smatra mitropolit.

On je kazao da je u doba kralja Nikole zvanično po tom pitanju stav bio sljedeći – Crnoj Gori većina naroda su po narodnosti Srbi, a svi su Crnogorci po svojoj državi, po državljanstvu. Bilo je poštovano, ističe Joanikje, i srpstvo na odgovarajući način, srpstvo kralja Nikole i crnogorstvo.

„Pitaju možeš li istovremeno biti Crnogorac i Srbin? Pa možeš, možeš istovremeno biti i stric i ujak“, kazao je mitropolit Joanikije.

Ministar odbrane Dragan Krapović čestitao je građanima 109. godišnjicu Mojkovačke bitke, saopšteno je iz Ministarstva odbrane.

„S ponosom i dubokim poštovanjem, danas obilježavamo godišnjicu slavne Mojkovačke bitke, koja je simbol hrabrosti, časti i nesebičnosti crnogorskih junaka. Ovaj istorijski događaj, u kojem su naši preci pokazali nadljudsku odlučnost i spremnost da se žrtvuju za slobodu i očuvanje dostojanstva svog naroda, ostaje trajno upisan u temelje crnogorskog identiteta i državnosti“, rekao je Krapović.

„Hrabrost crnogorskih vojnika kod Mojkovca, predvođenih vojvodom Jankom Vukotićem, nadahnjuje nas i danas, podsjećajući na vrijednosti koje moramo njegovati – patriotizam, solidarnost i odanost svojoj zemlji. Njihova žrtva bila je ne samo čin odbrane, već i čin ljubavi prema budućim generacijama“, piše u čestitki.

Krapović je rekao da, kao ministar odbrane, želi da naglasi da se Vojska Crne Gore „s ponosom oslanja na tradiciju naših slavnih predaka, dok gradi moderne kapacitete za očuvanje mira i sigurnosti“.

„Ova godišnjica nas obavezuje da čuvamo mir i slobodu, kao i da se sjećamo svih koji su položili svoje živote za ove vrijednosti. U ime Ministarstva odbrane i Vojske Crne Gore, upućujem iskrene čestitke povodom godišnjice Mojkovačke bitke. Neka nas herojstvo naših predaka vodi ka daljoj izgradnji pravednog, slobodnog i sigurnog društva“, navodi se.

Mojkovačka bitka vođena je na Badnji dan i Božić 6. i 7. januara 1916. godine u okolini Mojkovca, na brdima Razvršja i Bojne Njive. Oko 4.000 slabo naoružanih vojnika Kraljevine Crne Gore, pod komandom serdara Janka Vukotića, borili su se sa više od 14.000 austrougarskih vojnika kojima je komandovao general Rajner.