Ako Kosovo nije naše, naše nije ništa. Ako predamo Kosovo, nema razloga da pravimo pitanje od bilo čega drugog, možemo dati šta god hoće. Ali, onamo namo za brda ona i još dalje, na onoj strani, onostrani se dižu Dečani, poručio je jedan od najvećih srpskih pjesnika Matija Bećković.

Uoči njegovog 82. rođendana, kao dva posebna dara za poštovaoce Bećkovićeve misli i stiha stiže nova zbirka „Onamo namo“, treća iz započete poetske ispovijesti u kojoj, kroz portrete savremenika i prijatelja, pjesnik na najdublji način slika sebe.

Pored knjige, ovih dana na Festivalu autorskog filma pred publiku stiže i dugo očekivani dokumentarni film „Gospodin“ reditelja Puriše Đorđevića.

U bitnoj razlici između autora originalnog naslova i onoga što pjesme iz zbirke „Onamo namo“ treba da poruče, Bećković za Sputnjik kaže:

„Kralj Nikola je napisao ‘Onamo namo’, s tim što je njegovo više ovamo, a moje je više onamo. Jer, onamo namo za brda ona i još dalje, na onoj strani, onostrani se dižu Dečani, i gaji zeleni onostrani i boj junački neprestani…Tamo ću jednom i ja poći, da to je moje, sebi ću doći“.

O rođendanu koji se poklapa sa nekadašnjim Danom Republike, kaže:

„Rođen sam 29. novembra koji je doskoro bio Dan Republike, ali ta republika je nestala. Od Avnoja i Republike nema ništa, ali je ostao sveti apostol Matej koji je bio pregrnut tim avnojevskim vodopadom i tom republikom i sada je i on ugledao svjetlost dana. Za moj rođendan u podne ću biti u valjevskoj gimnaziji, a uveče na premijeri Purišinog filma. Djeluje nestvarno“.

O tome kakva bi bila Njegoševa sudbina 2021. Matija Bećković kaže da bi spasenje za sve bilo kada bi rvanje prestalo i ta duga bitka se završila.

„Kakvo bi spasenje Crne Gore bilo da se ta bitka završi. I da recimo Njegoševe kosti počinu i da se sahrane u crkvi koja je i ozidana kao njegov zavjet. Da se ništa ne ruši, da sve ostane kako je i bilo, samo da se povrati ono što je srušeno i da se tako, kao neki znak ozdravljenja i pomirenja, pojavi i sam Lovćen, koji je u toj bici srušen, koji više nije ličio na sebe. Da jedan naraštaj napravi podvig i pokaže da je sposoban da izađe iz tog rova iz kog nije bilo nikakvog dobra“, napominje akademik Bećković.

Za sebe, za 82. rođendan, kaže da nema specijalnih želja, jer je već dobio više nego što je želio.

„Da sam ostao na onome što sam ja želio, ne bih bio sa vama ovdje. Nama je bio veliki uspjeh da ostanemo živi i da nekako izvučemo živu glavu“.