Connect with us

POLITIKA

CRNA GORA BIRA PREDSJEDNIKA

Glasalo 383.300 građana ili 70,7 odsto

Glasa se na još jednom biračkom mjestu, prvi rezultati oko 20.30h. Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imalo je 542.154 građanina

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

U Crnoj Gori održava se drugi krug predsjedničkih izbora. U drugom krugu učestvuju kandidati Demokratske partije socijalista i Pokreta Evropa sad, Milo Đukanović i Jakov Milatović.

Na jednom biračkom mjestu u Bijelom Polju glasaće se do 21 čas.

Sve informacije o tome kako protiču izbori paratite na Portalu Berane online.

CDT je objavio da je u drugom krugu izbora glasalo 70,7 odsto birača, odnosno oko 383.300 građana.

CDT: Izlaznost do 19 časova 67, 1 odsto; CEMI: Izašlo 66,9 %

Po podacima CEMI, izlaznost do 19 časova je 66,9 odsto. Iz te organizacije rekli su da je do 19 sati u sjevernoj regiji glasalo 65 odsto birača, u centralnoj regiji 71,6 odsto, dok je na jugu do 19 časova glasalo 60,4 odsto birača.

Iz Centra za demokratsku tranziciju kazali su da je do 19 časova glasalo 67,1 odsto ili oko 363.600 birač. Uz to, u prvom krugu izbora 19. marta do 19 sati glasalo je 60,6 odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 19 sati glasalo je 66,8 odsto birača, u centralnoj regiji 71,5 odsto, dok je na jugu Crne Gore do 19 časova glasalo 58,9 odsto birača, pokazali su podaci CDT-a.

DIK: Nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti

Državna izborna komisija saopštila je da je do 18 časova u Crnoj Gori pravo glasa ostvarilo 62,11 odsto birača. DIK-u u toku današnjeg dana nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Do 18 časova u prvom krugu glasalo je 55,64 osto birača, odnosno 6,5 odsto manje nego danas.

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

CDT je saopštio da je do 18 sati na predsjedničkim izborima glasalo 62,7 odsto birača.

Na sjeveru je do 18 sati, prema njihovim podacima, izašlo 62,7 odsto birača, u centralnoj regiji 66,8, a na jugu 54,5 odsto.

(Izvor: CDT)

U prvom krugu izbora 19. marta do 18 sati biračko pravo ostvarilo je 56,6 odsto građana.

Na predsjedničkim izborima 2018. godine do istog perioda glasalo je 54,6 odsto, na parlamentarnim izborima 2016. 65,5, a 2020. godine 70,5 odsto građana.

CeMI: Do 17 sati glasalo 58,7 odsto

Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) objavio je da je izlaznost do 17 sati 58,7 odsto. Kako su kazali, u sjevernij regiji glasalo je 57,6 odsto, u centralnoj 62,8 odsto a u južnoj 52,4 odsto.

U prvom krugu 19. marta, u istom periodu je glasalo 52,4 odsto birača, a na predsjedničkim izborima 2018. godine 49,5 odsto.

Koorinatorka CeMI-ja Maja Bijelić rekla je na konferenciji za novinare da je u Podgorici do 17 sati biračko pravo ostvarilo 63,6 odsto birača, u Nikšiću 67,3, Baru 52,8, a u Bijelom Polju 60,9 odsto.

DIK: Glasalo 265.488 birača do 15 časova

Prema podacima Državne izborne komisije dobijenim od opštinskih komisija, do 15 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 48,97 odsto birača, odnosno 265.488 birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Nikola Mugoša (Foto: RTCG)

U Andrijevici je do 15 časova izašlo 56,68 odsto, u Baru 43,77 odsto, u Beranama 51,37 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 49,45 odsto glasalo do 152 časova, a u Budvi 48,83 odsto.

„Na Cetinju 47,06 odsto, Danilovgradu 57,71 odsto, Gusinju 24,82 odsto, Herceg Novom 45,77 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 15 sati glasalo 60,46 odsto birača.

„Kotor 45,37 odsto birača, Mojkovac 60,23 odsto, Nikšić 57,30 odsto, Petnjica 34,30 odsto birača, Plav 39,03 odsto, Pljevlja 59,74 odsto a Plužine 60,96 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 53,57 odsto birača.

Rožaje 31,11 procenata. Šavnik 73,16 odsto birača. Tivat 46,68 odsto, Tuzi 25,48 odsto, Ulcinj 25,29 odsto. Žabljak 56,81 odsto i Zeta 54,64 odsto“, kazao je Mugoša, uz napomenu da sada nemaju nijednu informaciju o bitnijim kršenjima izbornih procedura.

On je ranije napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 15 sati.

CEMI: Do 15 sati glasalo 50,2 odsto birača

Kako je objavio CEMI, do 15 sati glasalo je 50,2 odsto birača.

U Podgorici je do 15 sati glasalo 54,6 odsto građana, u Nikšiću 59,2 odsto, u Baru 44,4 odsto i u Bijelom Polju 54,0 odsto upisanih birača.

„U južnoj regiji do 15 sati glasalo je 43,8 odsto upisanih birača, centralnoj 54,0 odsto i u sjevernoj regiji 49,6 odsto“, saopšteno je iz CEMI-ja.

CDT: Izlaznost do 15 sati 49,8 odsto

Prema Podacima CDT-a do 15 sati je glasalo 49.8 % ili oko 270.300 birača, a u pvom krugu glasalo je 45.4. odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 15 sati glasalo je 50 odsto birača, u centralnoj regiji 53.8 odsto, a na jugu do 15 sati glasalo 41.9 odsto birača.

CDT: Odobreno oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma

Kako je saopštio CDT u ovom izbornom procesu odobreno je oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma što je oko 2,2 odsto ukupno upisanih birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora odobreno je 9839 zahtjeva za glasanje putem pisma ili 1,81 odsto upisanih birača.

Na izborima 2018. taj procenat je iznosio 1,69, a na izborima 2020. putem pisma odobreno je glasanje za 2,51 odsto upisanih birača.

CEMI je saopštio da je do 13 sati glasalo 39% birača. U odnosu na prvi krug izlaznost je veća za četiri odsto.

U južnoj regiji do 13 sati glasalo 33,5 odsto upisanih birača, centralnoj 41,8 odsto i u sjevernoj regiji 39,1 odsto, navodi CEMI.

Podaci CEMI-a pokazuju da je U Podgorici do 13 sati glasalo 41,9 odsto građana, u Nikšiću 47,1 odsto, u Baru 34,1 odsto i u Bijelom Polju 41,4 odsto upisanih birača.

Podaci DIK-a o izlaznosti po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 12 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 29,55% odsto birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Kazao je da je glaslo 160.187 birača.

U Andrijevici je do 12 časova izašlo je 29,07 odsto, u Baru 25,41 odsto, u Beranama 31,73 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju do podne glasalo 29,57 odsto birača, Budvi 30,76 odsto.

„Na Cetinju je do podne glasalo 29,64 odsto birača, Danilovgradu 37,23 , Gusinju 13,45 odsto, Herceg Novom 27,09 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do podne glasalo 43,52 birača.

„Kotor 28,93 odsto birača, Mojkovac 38,27 odsto, Nikšić 37 odsto, Petnjica 21,78 odsto birača, Plav 22,53 odsto, Pljevlja 38 odsto. Plužine 36,36 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 32,21 odsto birača.

„Rožaje 13,23 procenata. Šavnik 42,71 odsto birača. Tivat 27,48 odsto, Tuzi 10,86 odsto, Ulcinj 13,21 odsto. Žabljak 34,22 odsto i Zeta 31,81 odsto“, kazao je Mugoša.

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 12 sati.

Izlaznost do 12 sati oko 31 odsto

CDT je saopštio da je 12 sati glasalo 31,1% birača ili 168.700 građana.

CDT je saopštio da je na sjeveru zemlje do 12 sati glasalo je 31,3% birača, a u prvom krugu 28,7% birača.

U centralnoj regiji glasalo je 33,6% birača, a u prvom krugu 31,8% birača.

Na jugu glasalo je 25,8% birača, a u prvom krugu 24% birača.

Izlaznost do 11 sati oko 21%

CEMI je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,4 odsto upisanih birača.

U Podgorici do 11 sati glasalo je 23,2% , u Nikšiću 26,1% u Baru 17,9% Bijelom Polju 22,3%, navodi CEMI.

U južnoj regiji do 11 sati glasalo 18,5% je u centralnoj 23,3% I u sjevernoj 20,7%

CDT je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,6% birača.

Na sjeveru zemlje do 11 sati glasalo je 21,2% birača, a u prvom krugu 19,8% birača. U centralnoj regiji glasalo je 23,7% birača, a u prvom krugu 22,9% birača. Na jugu glasalo je 18,1% birača, a u prvom krugu 17,2% birača.

DIK saopštio izlaznost po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 9 sati glasalo je 6,2 odsto ili 33.551 birača u Crnoj Gori, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Kako je saopštio u Andrijevici je do 9 časova izašlo je 5,04 odsto, u Baru 5,2 odsto, u Beranama 6,15 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 5,35 glasalo odsto birača, Budvi 7,56 odsto. „Na Cetinju 7,14 odsto, Danilovgradu 9, Gusinju 3,08 odsto, Herceg Novom 4,7 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 9 sati glasalo 7,25 odsto birača.

„Kotor 5,52 odsto birača, Mojkovac 7,63 odsto, Nikšić 7,13 odsto, Petnjica 4,35 odsto birača, Plav 3,72 odsto, Pljevlja 7,37 odsto. Plužine 5,79 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 7,56 odsto birača.

„Rožaje 2,4 procenata. Šavnik 10,13 odsto birača. Tivat 6,6 odsto, Tuzi 2,04 odsto, Ulcinj 2,55 odsto. Žabljak 5,32 odsto i Zeta 7,19 odsto“, kazao je Mugoša.

Foto: Boris Pejović

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 9 sati.

CDT: Izlaznost do devet sati 6,8%

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do devet sati glasalo je 6,8 odsto upisanih birača ili oko 36.750 birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora, takođe prema podacima CFT-a do devet sati glasalo je sedam odsto upisanih birača ili oko 37.700 birača.

Na prvoj konferenciji za medije CDT je saopštio da je do osam sati glasalo 2,9 odsto upisanih birača ili oko 15.480 birača.

Po regijama izlaznost iznosi: Sjever – 2,3%; Centar – 3.6% Jug – 2.2%.

VIDEO:

https://www.youtube.com/live/1xCeOFcqfwk?feature=share

Predsjednik OIK-a Podgorica Veselin Vukčević kaže da da su u Podgorici u 7 sati sva biračka mjesta otvorena i da je bilo samo manjih tehničkih problema na tri ili četiri mjesta.

“Nemamo podataka o nepravinostima i važno je da su sva biračka mjesta otvorena”, kazao je Vukčević, za TVCG.

Veselin Vukčević (RTCG)

Navodi i da današnje izbore sprovode isti članovi odbori kao i u prvom krugu.

I na sjeveru biračka mjesta otvorena su na vrijeme.

Predsjednik OIK-a Bijelo Polje Duško Vojinović kaže da su sva biračka mjesta otvorena na vrijeme u 7 sati. Do osam sati nijesu, kako ističe, evidentirane nepravilnosti.

U Bijelom Polju glasa se na 96 biračkih mjesta.

“Nadam se da će izborni dan proteći u fer i demokratskoj atmosferi”, kazao je Vojinović.

Kako javlja reporter RTCG i u Nikšiću su biračka mjesta otvorena na vrijeme.

U Herceg Novom samo na biračkom mjestu 28 pojavio se jedan listić viška, a taj problem je brzo riješe.

Otvorena birališta

Danas se održava drugi krug predsjedničkih izbora, u kojem učestvuju aktuelni šef države i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i zamjenik predsjednika Pokreta Evropa sad Jakov Milatović.

Foto: Boris Pejović

Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imaju 542.154 građanina.

Biračka mjesta biće otvorena od 7 do 20 sati.

Drugi krug predsjedničkih izbora održava se prvi put poslije 1997. godine, kada je protivkandidat Đukanoviću bio Momir Bulatović.

Od tada je na predsjedničkim izborima u prvom krugu pobjeđivao kandidat DPS-a.

Ovo su četvrti predsjednički izbori od obnove nezavisnosti.

Za predsjednika Crne Gore biće izabran kandidat koji dobije više od polovine važećih glasova birača koji su glasali.

Predsjednik države bira se na pet godina.

Prvi krug predsjedničkih izbora održan je 19. marta uz učešće sedam kandidata, ali niko nije osvojio potrebnu većinu glasova (više od 50 odsto). Prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije (DIK), Đukanović je osvojio 35,37 odsto glasova (ili 119.673 glasa), a Milatović 28,92 (97.858).

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić dobio je 19,32 odsto glasova (65.386), lider Demokrata Aleksa Bečić 11,1 odsto (37.562), poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković 3,15 (10.669), predsjednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović 1,38 (4.652), dok je nezavisni kandidat Jovan Radulović osvojio 0,76 odsto glasova (2.574).

Prema podacima DIK-a, izlaznost u prvom krugu bila je 64 odsto.

Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Kovačević: U Nikšiću se tako dobro živi da se i Milo Đukanović vratio

„Meni je samo žao što se nije on lično kandidovao i stao na čelo liste DPS-a, pa da ga pobijedimo 13. aprila direktno“

Nosilac liste „Za budućnost Nikšića“ i predsjednik Opštine Nikšić Marko Kovačević kazao je da je aktuelna lokalna vlast „u posljednje četiri godine realizovala preko 40 infrastrukturnih projekata i stvorila ambijent za zapošljavanje 5.000 sugrađana“.

On je to kazao na tribini te koalicije u mjesnoj zajednici Kličevo.

„Zna Nikšić i zna Kličevo da se danas lakše diše, jer smo zatvorili deponiju Mislov do, ostaje nam još da zatvorimo političku deponiju zvanu DPS. Zna Nikšić ko ga je uništavao 30 godina i zatvorio preko 30 preduzeća, a zna i ko je u posljednje četiri godine realizovao preko 40 infrastrukturnih projekata i stvorio ambijent za zapošljavanje 5.000 naših sugrađana. Nećemo stati dok svaki Nikšićanin ne nađe zaposlenje,“ rekao je Kovačević, saopšteno je iz koalicije „Za budućnost Nikšića“.

On je dodao da je u Kličevu postignut značajan napredak i da su „planovi za budućnost još ambiciozniji“.

Kovačević je najavio izgradnju dva nova vrtića, nastavak radova na putnoj infrastrukturi, i projekat „Sunčani grad“.

„Vidjeli ste na ovim izborima da je Milo Đukanović ponovo postao stanovnik Nikšića. Znači u Nikšiću se tako dobro živi da se i on vratio. Meni je samo žao što se nije on lično kandidovao i stao na čelo liste DPS-a, pa da ga pobijedimo 13. aprila direktno. Ovako, mi ćemo pobijediti, a on će svoj poraz sakriti iza ovih naših nesrećnih komšija. Ali šta da radimo, oni neka gube, mi ćemo da pobjeđujemo“.

Predsjednik Savjeta MZ Kličevo Brano Eraković pobrojao je prijekte realizovane u toj mjesnoj zajednici za prethodne četiri godine.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Ibrahimović: Vlada Crne Gore se nije angažovala da Dodik ne bude na potjernici Interpola

„Svako ‘angažovanje’ sa zvanične adrese iz Crne Gore sa ciljem da Interpol, na zahtjev iz Bosne i Hercegovine, ne raspiše potjernicu za Miloradom Dodikom (ili bilo kojim drugim pojedincem) predstavljalo bi još jedno miješanje u unutrašnja pitanja druge države i grubo i veoma štetno narušavanje dobrosusjedskih odnosa sa nama prijateljskom Bosnom i Hercegovinom“

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore, pa time i bilo koji diplomata, nije niko angažovan kako Interpol ne bi odobrio raspisivanje crvene potjernice za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem.

To je na mreži X napisao ministar vanjskih poslova Ervin Ibrahimović.

On se oglasio povodom tvrdnji predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik tvrdi da se i Crna Gora angažovala kako Interpol ne bi odobrio raspisivanje crvene potjernice za njim i predsjednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.

„Povodom izjave Milorada Dodika, koju su bez ikakve provjere činjenica preuzeli neodgovorni pojedinci zarad skupljanja jeftinih političkih poena na uštrb institucija Crne Gore, kategorički i nedvosmisleno odbacujem tvrdnje da je Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore, pa time i bilo koji diplomata, bilo angažovano kako Interpol ne bi odobrio raspisivanje crvene potjernice za Miloradom Dodikom i Nenadom Stevandićem. Ostajemo posvećeni principima vladavine prava, dobrosusjedskoj saradnji i poštovanju međunarodnog prava“, kazao je Ibrahimović.

On je osudio, kako je naveo, svaki pokušaj korišćenja Ministarstva vanjskih poslova Crne Gore u političkim obračunima i spekulacijama koje nemaju uporište u činjenicama.

„U intenzivnoj komunikaciji sa kolegama iz Vlade takođe sam dobio uvjeravanja da se niko iz drugih resora nije na bilo koji način uključivao u ovaj postupak. Svako ‘angažovanje’ sa zvanične adrese iz Crne Gore sa ciljem da Interpol, na zahtjev iz Bosne i Hercegovine, ne raspiše potjernicu za Miloradom Dodikom (ili bilo kojim drugim pojedincem) predstavljalo bi još jedno miješanje u unutrašnja pitanja druge države i grubo i veoma štetno narušavanje dobrosusjedskih odnosa sa nama prijateljskom Bosnom i Hercegovinom“.

Ibrahimović je kazao da dobrosusjedski odnosi mogu postojati samo ukoliko su institucionalni i počivaju na međusobnom uvažavanju, poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta što podrazumijeva i puno međusobno poštovanje Ustava i zakona kao i odluka državnih organa i sudova.

„U tom kontekstu Crna Gora uvažava svaku presudu sudova Bosne i Hercegovine kao i pravo svakoga da kod viših sudskih istanci, u okviru Ustava i zakona, preispituje presudu. Kao potpredsjednik Vlade CG i ministar vanjskih poslova želim da podvučem da je moja i pozicija Vlade Crne Gore jasna: puno poštovanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta, Ustava i zakona Bosne i Hercegovine i protivljenje svakom djelovanju kojim se narušava ustavni poredak i podriva teritorijalni integritet i suverenitet BiH. Mir i stabilnost u regiji važni su za sve nas i nemaju alternativu. Kao predsjednik Bošnjačke stranke odgovorno tvrdim da ćemo nastaviti da se suprotstavljamo secesionističkim, antiustavnim i antidejtonskim djelovanjima u Bosni i Hercegovini i svakoj podršci takvim djelovanjima iz Crne Gore, posebno od strane zvaničnika vlasti u Crnoj Gori, kao i da nećemo dozvoliti nikome da u finišu EU integracija sjedi u lokomotivi našeg evropskog voza i iz nje koči naš evropski put“, rekao je Ibrahimović.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

DNP: Milan Knežević će tužiti poslanicu Vučelić zbog izjave da ima finansijera i nalogodavca iz druge države

„Pošto je finasiranje političkih subjekata iz drugih država krivično djelo, ako je poslanica Vučelić u pravu, i govori istinu, onda Milan Knežević treba krivično da odgovara“, piše u saopštenju DNP-a

Knežević

Demokratska narodna partija (DNP) saopštila je da će njen predsjednik Milan Knežević danas podnijeti tužbu protiv poslanice Maje Vučelić (Civis) nakon njenih javno saopštenih stavova da Knežević „ima finansijera i nalogodavca iz druge države“.

„Nedavno je zbog slične tvrdnje tužio potpredsjednika Liberalne partije, a tužiće svakog ko bude saopštio ovakvu laž. Političke kvalifikacije su jedno, ali tvrditi da je neko u izvršenju krivičnog djela, predstavlja dovoljan razlog da reaguje i SDT po službenoj dužnosti. A Milan Knežević kao i uvijek, svim nadležnim organima stoji na raspolaganju. Pošto je finasiranje političkih subjekata iz drugih država krivično djelo, ako je poslanica Vučelić u pravu, i govori istinu, onda Milan Knežević treba krivično da odgovara“, piše u saopštenju DNP-a.

Kako su dodali, ali „ako se ispostavi da poslanica Vučelić laže, a mi tvrdimo da je tako, onda će ona morati da snosi krivično pravnu odgovornost za iznošenje neistina“.

„Ovo suđenje će biti prava prilika da se možda kao dokaz izvedu i mjere tajnog nadzora koje je objavilo SDT, a tiču se rukovodstva stranke sa čije liste je Vučelićka izabrana za poslanicu, a koje je na poklon dobilo televizore od sedamdeset inča i po pedeset rokovnika. Možda bi poslanica Vučelić i na ovu temu moga imati određena saznanja. Čitav novčani iznos koji bude dobio na sudu, Milan Knežević će uplatiti u humanitarne svrhe. A autora Vučelićkinog saopštenja pozivamo da bude džek i plati kaznu i troškove sudskog postupka. Jedino u čemu se slažemo i podržavamo gospođu Vučelić jeste da svim raspoloživim pravnim sredstvima utvrdimo ko su saradnici domaćih i stranih obavještajnih službi u političkom životu Crne Gore“, kazali su iz DNP-a u saopštenju koje potpisuje Jovana Todorović.

Tu inicijativu, istakli su, može pokrenuti poslanik Laković kao predsjednik Odbora za bezbjednost i odbranu, a poslanici DNP- a će je snažno podržati.

„Možda se poslanica Vučelić i sama iznenadi ako neko iz njenog društva bude najmanje trostruki agent. Ili što bi rekao Mika Antić: „Kad bi jastuci progovorili…“. A što se tiče Vučelićkinih stavova o demokratski izabranoj vlasti u Srbiji i njenom predsjedniku Aleksandru Vučiću, sa njom nećemo polemisati na tu temu, mnogo je to za nju, već postavljamo pitanje premijeru Spajiću da li i on dijeli ovakve stavove svoje poslanice? U iščekivanju njene prve diskusije u Skupštini, srdačno je pozdravljamo uz fotografiju njenog ideološkog gurua“, poručuju iz DNP-a.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije