Connect with us

POLITIKA

CRNA GORA BIRA PREDSJEDNIKA

Glasalo 383.300 građana ili 70,7 odsto

Glasa se na još jednom biračkom mjestu, prvi rezultati oko 20.30h. Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imalo je 542.154 građanina

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

U Crnoj Gori održava se drugi krug predsjedničkih izbora. U drugom krugu učestvuju kandidati Demokratske partije socijalista i Pokreta Evropa sad, Milo Đukanović i Jakov Milatović.

Na jednom biračkom mjestu u Bijelom Polju glasaće se do 21 čas.

Sve informacije o tome kako protiču izbori paratite na Portalu Berane online.

CDT je objavio da je u drugom krugu izbora glasalo 70,7 odsto birača, odnosno oko 383.300 građana.

CDT: Izlaznost do 19 časova 67, 1 odsto; CEMI: Izašlo 66,9 %

Po podacima CEMI, izlaznost do 19 časova je 66,9 odsto. Iz te organizacije rekli su da je do 19 sati u sjevernoj regiji glasalo 65 odsto birača, u centralnoj regiji 71,6 odsto, dok je na jugu do 19 časova glasalo 60,4 odsto birača.

Iz Centra za demokratsku tranziciju kazali su da je do 19 časova glasalo 67,1 odsto ili oko 363.600 birač. Uz to, u prvom krugu izbora 19. marta do 19 sati glasalo je 60,6 odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 19 sati glasalo je 66,8 odsto birača, u centralnoj regiji 71,5 odsto, dok je na jugu Crne Gore do 19 časova glasalo 58,9 odsto birača, pokazali su podaci CDT-a.

DIK: Nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti

Državna izborna komisija saopštila je da je do 18 časova u Crnoj Gori pravo glasa ostvarilo 62,11 odsto birača. DIK-u u toku današnjeg dana nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Do 18 časova u prvom krugu glasalo je 55,64 osto birača, odnosno 6,5 odsto manje nego danas.

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

CDT je saopštio da je do 18 sati na predsjedničkim izborima glasalo 62,7 odsto birača.

Na sjeveru je do 18 sati, prema njihovim podacima, izašlo 62,7 odsto birača, u centralnoj regiji 66,8, a na jugu 54,5 odsto.

(Izvor: CDT)

U prvom krugu izbora 19. marta do 18 sati biračko pravo ostvarilo je 56,6 odsto građana.

Na predsjedničkim izborima 2018. godine do istog perioda glasalo je 54,6 odsto, na parlamentarnim izborima 2016. 65,5, a 2020. godine 70,5 odsto građana.

CeMI: Do 17 sati glasalo 58,7 odsto

Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) objavio je da je izlaznost do 17 sati 58,7 odsto. Kako su kazali, u sjevernij regiji glasalo je 57,6 odsto, u centralnoj 62,8 odsto a u južnoj 52,4 odsto.

U prvom krugu 19. marta, u istom periodu je glasalo 52,4 odsto birača, a na predsjedničkim izborima 2018. godine 49,5 odsto.

Koorinatorka CeMI-ja Maja Bijelić rekla je na konferenciji za novinare da je u Podgorici do 17 sati biračko pravo ostvarilo 63,6 odsto birača, u Nikšiću 67,3, Baru 52,8, a u Bijelom Polju 60,9 odsto.

DIK: Glasalo 265.488 birača do 15 časova

Prema podacima Državne izborne komisije dobijenim od opštinskih komisija, do 15 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 48,97 odsto birača, odnosno 265.488 birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Nikola Mugoša (Foto: RTCG)

U Andrijevici je do 15 časova izašlo 56,68 odsto, u Baru 43,77 odsto, u Beranama 51,37 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 49,45 odsto glasalo do 152 časova, a u Budvi 48,83 odsto.

„Na Cetinju 47,06 odsto, Danilovgradu 57,71 odsto, Gusinju 24,82 odsto, Herceg Novom 45,77 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 15 sati glasalo 60,46 odsto birača.

„Kotor 45,37 odsto birača, Mojkovac 60,23 odsto, Nikšić 57,30 odsto, Petnjica 34,30 odsto birača, Plav 39,03 odsto, Pljevlja 59,74 odsto a Plužine 60,96 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 53,57 odsto birača.

Rožaje 31,11 procenata. Šavnik 73,16 odsto birača. Tivat 46,68 odsto, Tuzi 25,48 odsto, Ulcinj 25,29 odsto. Žabljak 56,81 odsto i Zeta 54,64 odsto“, kazao je Mugoša, uz napomenu da sada nemaju nijednu informaciju o bitnijim kršenjima izbornih procedura.

On je ranije napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 15 sati.

CEMI: Do 15 sati glasalo 50,2 odsto birača

Kako je objavio CEMI, do 15 sati glasalo je 50,2 odsto birača.

U Podgorici je do 15 sati glasalo 54,6 odsto građana, u Nikšiću 59,2 odsto, u Baru 44,4 odsto i u Bijelom Polju 54,0 odsto upisanih birača.

„U južnoj regiji do 15 sati glasalo je 43,8 odsto upisanih birača, centralnoj 54,0 odsto i u sjevernoj regiji 49,6 odsto“, saopšteno je iz CEMI-ja.

CDT: Izlaznost do 15 sati 49,8 odsto

Prema Podacima CDT-a do 15 sati je glasalo 49.8 % ili oko 270.300 birača, a u pvom krugu glasalo je 45.4. odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 15 sati glasalo je 50 odsto birača, u centralnoj regiji 53.8 odsto, a na jugu do 15 sati glasalo 41.9 odsto birača.

CDT: Odobreno oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma

Kako je saopštio CDT u ovom izbornom procesu odobreno je oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma što je oko 2,2 odsto ukupno upisanih birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora odobreno je 9839 zahtjeva za glasanje putem pisma ili 1,81 odsto upisanih birača.

Na izborima 2018. taj procenat je iznosio 1,69, a na izborima 2020. putem pisma odobreno je glasanje za 2,51 odsto upisanih birača.

CEMI je saopštio da je do 13 sati glasalo 39% birača. U odnosu na prvi krug izlaznost je veća za četiri odsto.

U južnoj regiji do 13 sati glasalo 33,5 odsto upisanih birača, centralnoj 41,8 odsto i u sjevernoj regiji 39,1 odsto, navodi CEMI.

Podaci CEMI-a pokazuju da je U Podgorici do 13 sati glasalo 41,9 odsto građana, u Nikšiću 47,1 odsto, u Baru 34,1 odsto i u Bijelom Polju 41,4 odsto upisanih birača.

Podaci DIK-a o izlaznosti po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 12 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 29,55% odsto birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Kazao je da je glaslo 160.187 birača.

U Andrijevici je do 12 časova izašlo je 29,07 odsto, u Baru 25,41 odsto, u Beranama 31,73 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju do podne glasalo 29,57 odsto birača, Budvi 30,76 odsto.

„Na Cetinju je do podne glasalo 29,64 odsto birača, Danilovgradu 37,23 , Gusinju 13,45 odsto, Herceg Novom 27,09 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do podne glasalo 43,52 birača.

„Kotor 28,93 odsto birača, Mojkovac 38,27 odsto, Nikšić 37 odsto, Petnjica 21,78 odsto birača, Plav 22,53 odsto, Pljevlja 38 odsto. Plužine 36,36 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 32,21 odsto birača.

„Rožaje 13,23 procenata. Šavnik 42,71 odsto birača. Tivat 27,48 odsto, Tuzi 10,86 odsto, Ulcinj 13,21 odsto. Žabljak 34,22 odsto i Zeta 31,81 odsto“, kazao je Mugoša.

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 12 sati.

Izlaznost do 12 sati oko 31 odsto

CDT je saopštio da je 12 sati glasalo 31,1% birača ili 168.700 građana.

CDT je saopštio da je na sjeveru zemlje do 12 sati glasalo je 31,3% birača, a u prvom krugu 28,7% birača.

U centralnoj regiji glasalo je 33,6% birača, a u prvom krugu 31,8% birača.

Na jugu glasalo je 25,8% birača, a u prvom krugu 24% birača.

Izlaznost do 11 sati oko 21%

CEMI je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,4 odsto upisanih birača.

U Podgorici do 11 sati glasalo je 23,2% , u Nikšiću 26,1% u Baru 17,9% Bijelom Polju 22,3%, navodi CEMI.

U južnoj regiji do 11 sati glasalo 18,5% je u centralnoj 23,3% I u sjevernoj 20,7%

CDT je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,6% birača.

Na sjeveru zemlje do 11 sati glasalo je 21,2% birača, a u prvom krugu 19,8% birača. U centralnoj regiji glasalo je 23,7% birača, a u prvom krugu 22,9% birača. Na jugu glasalo je 18,1% birača, a u prvom krugu 17,2% birača.

DIK saopštio izlaznost po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 9 sati glasalo je 6,2 odsto ili 33.551 birača u Crnoj Gori, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Kako je saopštio u Andrijevici je do 9 časova izašlo je 5,04 odsto, u Baru 5,2 odsto, u Beranama 6,15 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 5,35 glasalo odsto birača, Budvi 7,56 odsto. „Na Cetinju 7,14 odsto, Danilovgradu 9, Gusinju 3,08 odsto, Herceg Novom 4,7 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 9 sati glasalo 7,25 odsto birača.

„Kotor 5,52 odsto birača, Mojkovac 7,63 odsto, Nikšić 7,13 odsto, Petnjica 4,35 odsto birača, Plav 3,72 odsto, Pljevlja 7,37 odsto. Plužine 5,79 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 7,56 odsto birača.

„Rožaje 2,4 procenata. Šavnik 10,13 odsto birača. Tivat 6,6 odsto, Tuzi 2,04 odsto, Ulcinj 2,55 odsto. Žabljak 5,32 odsto i Zeta 7,19 odsto“, kazao je Mugoša.

Foto: Boris Pejović

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 9 sati.

CDT: Izlaznost do devet sati 6,8%

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do devet sati glasalo je 6,8 odsto upisanih birača ili oko 36.750 birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora, takođe prema podacima CFT-a do devet sati glasalo je sedam odsto upisanih birača ili oko 37.700 birača.

Na prvoj konferenciji za medije CDT je saopštio da je do osam sati glasalo 2,9 odsto upisanih birača ili oko 15.480 birača.

Po regijama izlaznost iznosi: Sjever – 2,3%; Centar – 3.6% Jug – 2.2%.

VIDEO:

https://www.youtube.com/live/1xCeOFcqfwk?feature=share

Predsjednik OIK-a Podgorica Veselin Vukčević kaže da da su u Podgorici u 7 sati sva biračka mjesta otvorena i da je bilo samo manjih tehničkih problema na tri ili četiri mjesta.

“Nemamo podataka o nepravinostima i važno je da su sva biračka mjesta otvorena”, kazao je Vukčević, za TVCG.

Veselin Vukčević (RTCG)

Navodi i da današnje izbore sprovode isti članovi odbori kao i u prvom krugu.

I na sjeveru biračka mjesta otvorena su na vrijeme.

Predsjednik OIK-a Bijelo Polje Duško Vojinović kaže da su sva biračka mjesta otvorena na vrijeme u 7 sati. Do osam sati nijesu, kako ističe, evidentirane nepravilnosti.

U Bijelom Polju glasa se na 96 biračkih mjesta.

“Nadam se da će izborni dan proteći u fer i demokratskoj atmosferi”, kazao je Vojinović.

Kako javlja reporter RTCG i u Nikšiću su biračka mjesta otvorena na vrijeme.

U Herceg Novom samo na biračkom mjestu 28 pojavio se jedan listić viška, a taj problem je brzo riješe.

Otvorena birališta

Danas se održava drugi krug predsjedničkih izbora, u kojem učestvuju aktuelni šef države i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i zamjenik predsjednika Pokreta Evropa sad Jakov Milatović.

Foto: Boris Pejović

Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imaju 542.154 građanina.

Biračka mjesta biće otvorena od 7 do 20 sati.

Drugi krug predsjedničkih izbora održava se prvi put poslije 1997. godine, kada je protivkandidat Đukanoviću bio Momir Bulatović.

Od tada je na predsjedničkim izborima u prvom krugu pobjeđivao kandidat DPS-a.

Ovo su četvrti predsjednički izbori od obnove nezavisnosti.

Za predsjednika Crne Gore biće izabran kandidat koji dobije više od polovine važećih glasova birača koji su glasali.

Predsjednik države bira se na pet godina.

Prvi krug predsjedničkih izbora održan je 19. marta uz učešće sedam kandidata, ali niko nije osvojio potrebnu većinu glasova (više od 50 odsto). Prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije (DIK), Đukanović je osvojio 35,37 odsto glasova (ili 119.673 glasa), a Milatović 28,92 (97.858).

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić dobio je 19,32 odsto glasova (65.386), lider Demokrata Aleksa Bečić 11,1 odsto (37.562), poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković 3,15 (10.669), predsjednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović 1,38 (4.652), dok je nezavisni kandidat Jovan Radulović osvojio 0,76 odsto glasova (2.574).

Prema podacima DIK-a, izlaznost u prvom krugu bila je 64 odsto.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Đukanović: „Srpski svet“ je ljepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori

„Crna Gora više nego ikad zapljusnuta uticajem velikosrpskog nacionalizma“, tvrdi Đukanović

19.05.2025. 16:57

Autor

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović boravi u Sarajevu, gdje je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu održao predavanje i razgovor s profesorima i studentima na temu „Regionalni odnosi i geopolitički izazovi na Zapadnom Balkanu.

Govoreći o odnosima između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Đukanović je podsjetio na različite etape kroz koje su ti odnosi prošli, uključujući i greške iz devedesetih godina.

„Sjetićemo se nesumnjivih grešaka u tadašnjoj državnoj politici Crne Gore, ali i činjenice da je Crna Gora vrlo brzo stala na ispravno stanovište, nastavila da gradi dobrosusjedske odnose i postala faktor stabilnosti i promocije demokratije“, istakao je on, podsjećajući na referendum o nezavisnosti Crne Gore koji je proveden „po strogim i po mnogima nepravednim pravilima Evropske unije“, kazao je Đukanović, prenosi Danas.

Smatra da je zastoju u evropskim integracijama doprinijelo pogoršanje međususjedskih odnosa jer u nedostatku evropske dinamike dolazi do „vaskrsavanja nacionalizama“, koji uvijek narušavaju stabilnost i odnose među državama.

„Crna Gora danas je više nego ikad ranije zapljusnuta uticajem velikosrpskog nacionalizma i plašim se da je to dovelo i do kvarenja dobrosusjedskih odnosa, uključujući odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom“, naglasio je on.

Na kraju je izrazio nadu da ti procesi neće ostaviti dugoročne posljedice, te da će se odnosi između Crne Gore i Bosne i Hercegovine brzo vratiti na put prijateljske saradnje.

Đukanović je naveo da Beograd od 19. vijeka smatra Crnu Goru svojim prirodnim plijenom.

“Moramo što pre shvatiti da će najveći deo onoga što će se ovde dešavati zavisi od nas”, rekao je Đukanović.

Govoreći o ulozi Srbije u regionu, Đukanović je rekao da je ona najveća država u regionu.

„Svi bismo, siguran sam, s radošću pozdravili Srbiju koja čvrsto staje na put evropskog razvoja, jer bi smo u tome prepoznali dugoročno skladne susjedske odnose“, rekao je.

U tome bismo prepoznali nagovještaj dugoročnije skladnih odnosa u regiji. Crna Gora zbog istorijskih veza ima i dodatne odgovornosti, ali i dobro razumijevanje prilika u Srbiji, ali i želju da pomogne demokratskoj Srbiji, naveo je Đukanović.

„U vrijeme kada je bila metastaza Miloševićeve politike u Srbiji, puno ljudi koji su nagovještavali bolju alternativu za Srbiju su se morali seliti u Crnu Goru i tu dobili utočište i mogućnost za vođenje politike koja bi doprinijela kraju Miloševićeve politike“, poručio je Đukanović.

To je rađeno, kako ističe, iz dobrih emocija i uvjerenja kada ne bude Miloševića u Srbiji, to će biti blagotvorno za cijeli region.

„Iskustvo u Crnoj Gori nas opominje da je ideologija velikosrpskog nacionalizma veoma istrajna, veoma. Od Garašaninovih Načertanija s polovine XIX veka svako malo obnavljaju se aspiracije velikosrpskog nacionalizma prema Crnoj Gori.

Poruka je uvijek ista: „Crnogorci su izmišljena nacija, svi od srpstva“ pa ako je tako postavlja se pitanje „što će Crna Gora?“. Zašto to ne bi bila proširena srpska država pa da taj svet srpstva bude u „Velikoj Srbiji“?“, kazao je Đukanović i dodao „prošli smo kroz više etapa, ova je poslednja i ona je najzanimljivija jer nudi najbolje ilustracije“.

Potom je govorio o projektu „Otvorenog Balkana“.

„Komšić, Vjosa Osmani i ja smo kategorično od prvog trena protiv tog projekta „Open Balkan“ – „Otvorenog Balkana“. Nailazili smo na apsolutno nerazumevanje i u Evropi i u SAD-u oko toga jer je njihovo obrazloženje bilo da je to projekat ekonomske saradnje. Formalno, nema sumnje da bi to bila ekonomska saradnja.

Ali to je bio projekat koji je trebao da institucionalizuje dominaciju Srbije i i Albanije u regiji. Mogu čak da povjerujem da oni koji su insistirali na implementaciji tog projekta nisu podrazumijevali ono što smo mi vidjeli kao ozbiljnu pretnju.

Nije najvažnije šta vi mislite da taj projekat donosi, nego je važno kako ga čitaju oni koji kreiraju politiku u regionu. Morali biste biti ozbiljno naivan da povjerujete da će se Tirana i Beograd zadovoljiti ekonomskom dominacijom, jer su dvije najveće ekonomije.To bi bilo institucionalizovanje okvira za dominaciju Srbije i Albanije koja bi obavezno završila pokušajem nove promocije Velike Srbije i Albanije u prirodnim granicama i zato smo bili protiv.

Već u to vrijeme kao nadogradnja Otvorenog Balkana u ozbiljnim političkih krugovima afirmisala ideja srpskog sveta. „Srpski svet“ je ljepše ime za „Veliku Srbiju“, za ono što je preteći kancer Crnoj Gori.

Ako neko nastupa prema vama sa idejom da poništi vaš državni nacionalni identitet šta da radite sem da se odbranite?“, kazao je Đukanović.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Bečić: Suspendovana još četiri policijska službenika, čišćenje sistema se neće zaustaviti

Potpredsjednik Vlade je kazao da su policajci suspendovani zbog sumnje na stvaranje kriminalne organizacije, kao i zbog utvrđenih bezbjednosnih smetnji za dalji rad u službi

08.05.2025. 17:04

Autor

U okviru odlučne i institucionalno vođene borbe protiv kriminala, korupcije i svih nedozvoljenih uticaja unutar sistema, danas su suspendovana još četiri policijska službenika Uprave policije Crne Gore, zbog sumnje na stvaranje kriminalne organizacije, kao i zbog utvrđenih bezbjednosnih smetnji za dalji rad u službi, saopštio je Aleksa Bečić, potpredsjednik Vlade Crne Gore za bezbjednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku i koordinator Biroa za operativnu koordinaciju obavještajno-bezbjednosnog sektora (BOK).

„Svim licima kojima su do sada utvrđene bezbjednosne smetnje su, u skladu sa članom 176 stav 6 Zakona o unutrašnjim poslovima, odmah oduzete službene legitimacije, značke, oružje i cjelokupna oprema koja im je bila povjerena u okviru dužnosti.

Po prvi put u savremenoj istoriji Uprave policije, sprovodi se sveobuhvatan i masovan proces provjere integriteta policijskih službenika, ne samo kroz formalne procedure, već i kroz analizu njihovog životnog stila, materijalnih resursa i bezbjednosnih smetnji. Jer nije dovoljno nositi uniformu, ako vrijednosti koje ona simbolizuje nijesu i lične“, navodi se u saopštenju koje je Bečić dostavio medijima.

Potpredsjednik Vlade i lider Demokrata poručio je da hibridno djelovanje organizovanog kriminala, uvezanost sa pojedincima unutar institucija, više nikada neće imati zaklon u državnom aparatu, ma koliko se tome protivili pojedini činioci društveno-političko-medijske scene.

„Proces čišćenja sistema od svih nedozvoljenih uticaja se neće zaustaviti. Očekujem da se ovaj proces nastavi još snažnije i dublje, do posljednjeg člana sistema koji je služio mafiji, a ne državi. Jer samo potpuno čist bezbjednosni sektor može garantovati građanima ono što im je godinama uskraćivano, povjerenje, sigurnost i pravdu.

Značku i autoritet ove države mogu i smiju nositi samo oni koji nemaju šta da kriju, ali imaju šta da brane, zakon, građane i čast profesije.

U tom duhu, upućujem punu podršku i čestitke ministru unutrašnjih poslova Danilu Šaranoviću i direktoru Uprave policije Lazaru Šćepanoviću, koji su pokazali da postoji snaga, znanje i hrabrost da se sistem mijenja iz temelja“, zaključuje se u saopštenju.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Zelenski stiže u Podgoricu: Potpisuje bezbjednosni sporazum sa Milatovićem

Tokom posjete, dvojica lidera potpisat će bilateralni bezbjednosni sporazum, u okviru šireg okvira saradnje između Ukrajine i država članica NATO saveza

07.05.2025. 10:56

Autor

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski doputovaće 15. maja u zvaničnu posjetu Crnoj Gori, gdje će se sastati sa predsjednikom Jakovom Milatovićem, saznaje portal „Dana“ iz dobro obaviještenih izvora.

Tokom posjete, dvojica lidera potpisat će bilateralni bezbjednosni sporazum, u okviru šireg okvira saradnje između Ukrajine i država članica NATO saveza.

Riječ je o dokumentu koji slijedi model bezbjednosnih sporazuma kakve je Ukrajina već zaključila s nekoliko zapadnih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Njemačku, Francusku i Italiju. Cilj ovih sporazuma je pružanje dugoročne podrške Ukrajini u oblasti bezbjednosti i odbrane, kroz vojnu pomoć, obuku, obavještajnu saradnju i jačanje otpornosti zemlje koja se suočava s ruskom agresijom.

Crna Gora će ovim činom potvrditi svoju čvrstu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, te se pridružiti grupi NATO članica koje su već preuzele obaveze u okviru zajedničke deklaracije iz jula 2023. godine.

Detalji sporazuma biće saopšteni nakon zvaničnog potpisivanja u Podgorici.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije