Connect with us

POLITIKA

CRNA GORA BIRA PREDSJEDNIKA

Glasalo 383.300 građana ili 70,7 odsto

Glasa se na još jednom biračkom mjestu, prvi rezultati oko 20.30h. Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imalo je 542.154 građanina

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

U Crnoj Gori održava se drugi krug predsjedničkih izbora. U drugom krugu učestvuju kandidati Demokratske partije socijalista i Pokreta Evropa sad, Milo Đukanović i Jakov Milatović.

Na jednom biračkom mjestu u Bijelom Polju glasaće se do 21 čas.

Sve informacije o tome kako protiču izbori paratite na Portalu Berane online.

CDT je objavio da je u drugom krugu izbora glasalo 70,7 odsto birača, odnosno oko 383.300 građana.

CDT: Izlaznost do 19 časova 67, 1 odsto; CEMI: Izašlo 66,9 %

Po podacima CEMI, izlaznost do 19 časova je 66,9 odsto. Iz te organizacije rekli su da je do 19 sati u sjevernoj regiji glasalo 65 odsto birača, u centralnoj regiji 71,6 odsto, dok je na jugu do 19 časova glasalo 60,4 odsto birača.

Iz Centra za demokratsku tranziciju kazali su da je do 19 časova glasalo 67,1 odsto ili oko 363.600 birač. Uz to, u prvom krugu izbora 19. marta do 19 sati glasalo je 60,6 odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 19 sati glasalo je 66,8 odsto birača, u centralnoj regiji 71,5 odsto, dok je na jugu Crne Gore do 19 časova glasalo 58,9 odsto birača, pokazali su podaci CDT-a.

DIK: Nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti

Državna izborna komisija saopštila je da je do 18 časova u Crnoj Gori pravo glasa ostvarilo 62,11 odsto birača. DIK-u u toku današnjeg dana nijesu prijavljene ozbiljnije nepravilnosti, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Do 18 časova u prvom krugu glasalo je 55,64 osto birača, odnosno 6,5 odsto manje nego danas.

Sa glasanja u Beranama, Foto: Berane online

CDT je saopštio da je do 18 sati na predsjedničkim izborima glasalo 62,7 odsto birača.

Na sjeveru je do 18 sati, prema njihovim podacima, izašlo 62,7 odsto birača, u centralnoj regiji 66,8, a na jugu 54,5 odsto.

(Izvor: CDT)

U prvom krugu izbora 19. marta do 18 sati biračko pravo ostvarilo je 56,6 odsto građana.

Na predsjedničkim izborima 2018. godine do istog perioda glasalo je 54,6 odsto, na parlamentarnim izborima 2016. 65,5, a 2020. godine 70,5 odsto građana.

CeMI: Do 17 sati glasalo 58,7 odsto

Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) objavio je da je izlaznost do 17 sati 58,7 odsto. Kako su kazali, u sjevernij regiji glasalo je 57,6 odsto, u centralnoj 62,8 odsto a u južnoj 52,4 odsto.

U prvom krugu 19. marta, u istom periodu je glasalo 52,4 odsto birača, a na predsjedničkim izborima 2018. godine 49,5 odsto.

Koorinatorka CeMI-ja Maja Bijelić rekla je na konferenciji za novinare da je u Podgorici do 17 sati biračko pravo ostvarilo 63,6 odsto birača, u Nikšiću 67,3, Baru 52,8, a u Bijelom Polju 60,9 odsto.

DIK: Glasalo 265.488 birača do 15 časova

Prema podacima Državne izborne komisije dobijenim od opštinskih komisija, do 15 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 48,97 odsto birača, odnosno 265.488 birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Nikola Mugoša (Foto: RTCG)

U Andrijevici je do 15 časova izašlo 56,68 odsto, u Baru 43,77 odsto, u Beranama 51,37 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 49,45 odsto glasalo do 152 časova, a u Budvi 48,83 odsto.

„Na Cetinju 47,06 odsto, Danilovgradu 57,71 odsto, Gusinju 24,82 odsto, Herceg Novom 45,77 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 15 sati glasalo 60,46 odsto birača.

„Kotor 45,37 odsto birača, Mojkovac 60,23 odsto, Nikšić 57,30 odsto, Petnjica 34,30 odsto birača, Plav 39,03 odsto, Pljevlja 59,74 odsto a Plužine 60,96 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 53,57 odsto birača.

Rožaje 31,11 procenata. Šavnik 73,16 odsto birača. Tivat 46,68 odsto, Tuzi 25,48 odsto, Ulcinj 25,29 odsto. Žabljak 56,81 odsto i Zeta 54,64 odsto“, kazao je Mugoša, uz napomenu da sada nemaju nijednu informaciju o bitnijim kršenjima izbornih procedura.

On je ranije napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 15 sati.

CEMI: Do 15 sati glasalo 50,2 odsto birača

Kako je objavio CEMI, do 15 sati glasalo je 50,2 odsto birača.

U Podgorici je do 15 sati glasalo 54,6 odsto građana, u Nikšiću 59,2 odsto, u Baru 44,4 odsto i u Bijelom Polju 54,0 odsto upisanih birača.

„U južnoj regiji do 15 sati glasalo je 43,8 odsto upisanih birača, centralnoj 54,0 odsto i u sjevernoj regiji 49,6 odsto“, saopšteno je iz CEMI-ja.

CDT: Izlaznost do 15 sati 49,8 odsto

Prema Podacima CDT-a do 15 sati je glasalo 49.8 % ili oko 270.300 birača, a u pvom krugu glasalo je 45.4. odsto birača.

Na sjeveru zemlje do 15 sati glasalo je 50 odsto birača, u centralnoj regiji 53.8 odsto, a na jugu do 15 sati glasalo 41.9 odsto birača.

CDT: Odobreno oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma

Kako je saopštio CDT u ovom izbornom procesu odobreno je oko 12.000 zahtjeva za glasanje putem pisma što je oko 2,2 odsto ukupno upisanih birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora odobreno je 9839 zahtjeva za glasanje putem pisma ili 1,81 odsto upisanih birača.

Na izborima 2018. taj procenat je iznosio 1,69, a na izborima 2020. putem pisma odobreno je glasanje za 2,51 odsto upisanih birača.

CEMI je saopštio da je do 13 sati glasalo 39% birača. U odnosu na prvi krug izlaznost je veća za četiri odsto.

U južnoj regiji do 13 sati glasalo 33,5 odsto upisanih birača, centralnoj 41,8 odsto i u sjevernoj regiji 39,1 odsto, navodi CEMI.

Podaci CEMI-a pokazuju da je U Podgorici do 13 sati glasalo 41,9 odsto građana, u Nikšiću 47,1 odsto, u Baru 34,1 odsto i u Bijelom Polju 41,4 odsto upisanih birača.

Podaci DIK-a o izlaznosti po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 12 sati u Crnoj Gori je na predsjedničkim izborima glasalo 29,55% odsto birača, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša. Kazao je da je glaslo 160.187 birača.

U Andrijevici je do 12 časova izašlo je 29,07 odsto, u Baru 25,41 odsto, u Beranama 31,73 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju do podne glasalo 29,57 odsto birača, Budvi 30,76 odsto.

„Na Cetinju je do podne glasalo 29,64 odsto birača, Danilovgradu 37,23 , Gusinju 13,45 odsto, Herceg Novom 27,09 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do podne glasalo 43,52 birača.

„Kotor 28,93 odsto birača, Mojkovac 38,27 odsto, Nikšić 37 odsto, Petnjica 21,78 odsto birača, Plav 22,53 odsto, Pljevlja 38 odsto. Plužine 36,36 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 32,21 odsto birača.

„Rožaje 13,23 procenata. Šavnik 42,71 odsto birača. Tivat 27,48 odsto, Tuzi 10,86 odsto, Ulcinj 13,21 odsto. Žabljak 34,22 odsto i Zeta 31,81 odsto“, kazao je Mugoša.

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 12 sati.

Izlaznost do 12 sati oko 31 odsto

CDT je saopštio da je 12 sati glasalo 31,1% birača ili 168.700 građana.

CDT je saopštio da je na sjeveru zemlje do 12 sati glasalo je 31,3% birača, a u prvom krugu 28,7% birača.

U centralnoj regiji glasalo je 33,6% birača, a u prvom krugu 31,8% birača.

Na jugu glasalo je 25,8% birača, a u prvom krugu 24% birača.

Izlaznost do 11 sati oko 21%

CEMI je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,4 odsto upisanih birača.

U Podgorici do 11 sati glasalo je 23,2% , u Nikšiću 26,1% u Baru 17,9% Bijelom Polju 22,3%, navodi CEMI.

U južnoj regiji do 11 sati glasalo 18,5% je u centralnoj 23,3% I u sjevernoj 20,7%

CDT je saopštio da je do 11 sati glasalo 21,6% birača.

Na sjeveru zemlje do 11 sati glasalo je 21,2% birača, a u prvom krugu 19,8% birača. U centralnoj regiji glasalo je 23,7% birača, a u prvom krugu 22,9% birača. Na jugu glasalo je 18,1% birača, a u prvom krugu 17,2% birača.

DIK saopštio izlaznost po opštinama

Prema podacima Državne izborne komisije, do 9 sati glasalo je 6,2 odsto ili 33.551 birača u Crnoj Gori, saopštio je predsjednik DIK-a Nikola Mugoša.

Kako je saopštio u Andrijevici je do 9 časova izašlo je 5,04 odsto, u Baru 5,2 odsto, u Beranama 6,15 odsto birača.

Mugoša je dodao da je u Bijelom Polju 5,35 glasalo odsto birača, Budvi 7,56 odsto. „Na Cetinju 7,14 odsto, Danilovgradu 9, Gusinju 3,08 odsto, Herceg Novom 4,7 odsto“, kazao je predsjednik DIK-a.

Dodao je da je u Kolašinu do 9 sati glasalo 7,25 odsto birača.

„Kotor 5,52 odsto birača, Mojkovac 7,63 odsto, Nikšić 7,13 odsto, Petnjica 4,35 odsto birača, Plav 3,72 odsto, Pljevlja 7,37 odsto. Plužine 5,79 procenata“, kazao je Mugoša.

U Podgorici je glasalo 7,56 odsto birača.

„Rožaje 2,4 procenata. Šavnik 10,13 odsto birača. Tivat 6,6 odsto, Tuzi 2,04 odsto, Ulcinj 2,55 odsto. Žabljak 5,32 odsto i Zeta 7,19 odsto“, kazao je Mugoša.

Foto: Boris Pejović

On je napomenuo da blage razlike sa podacima koje objavljuju NVO mogu biti posljedica toga što su OIK počele prikupljanje podataka o izlaznosti nešto prije 9 sati.

CDT: Izlaznost do devet sati 6,8%

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do devet sati glasalo je 6,8 odsto upisanih birača ili oko 36.750 birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora, takođe prema podacima CFT-a do devet sati glasalo je sedam odsto upisanih birača ili oko 37.700 birača.

Na prvoj konferenciji za medije CDT je saopštio da je do osam sati glasalo 2,9 odsto upisanih birača ili oko 15.480 birača.

Po regijama izlaznost iznosi: Sjever – 2,3%; Centar – 3.6% Jug – 2.2%.

VIDEO:

https://www.youtube.com/live/1xCeOFcqfwk?feature=share

Predsjednik OIK-a Podgorica Veselin Vukčević kaže da da su u Podgorici u 7 sati sva biračka mjesta otvorena i da je bilo samo manjih tehničkih problema na tri ili četiri mjesta.

“Nemamo podataka o nepravinostima i važno je da su sva biračka mjesta otvorena”, kazao je Vukčević, za TVCG.

Veselin Vukčević (RTCG)

Navodi i da današnje izbore sprovode isti članovi odbori kao i u prvom krugu.

I na sjeveru biračka mjesta otvorena su na vrijeme.

Predsjednik OIK-a Bijelo Polje Duško Vojinović kaže da su sva biračka mjesta otvorena na vrijeme u 7 sati. Do osam sati nijesu, kako ističe, evidentirane nepravilnosti.

U Bijelom Polju glasa se na 96 biračkih mjesta.

“Nadam se da će izborni dan proteći u fer i demokratskoj atmosferi”, kazao je Vojinović.

Kako javlja reporter RTCG i u Nikšiću su biračka mjesta otvorena na vrijeme.

U Herceg Novom samo na biračkom mjestu 28 pojavio se jedan listić viška, a taj problem je brzo riješe.

Otvorena birališta

Danas se održava drugi krug predsjedničkih izbora, u kojem učestvuju aktuelni šef države i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i zamjenik predsjednika Pokreta Evropa sad Jakov Milatović.

Foto: Boris Pejović

Glasačko pravo na predsjedničkim izborima imaju 542.154 građanina.

Biračka mjesta biće otvorena od 7 do 20 sati.

Drugi krug predsjedničkih izbora održava se prvi put poslije 1997. godine, kada je protivkandidat Đukanoviću bio Momir Bulatović.

Od tada je na predsjedničkim izborima u prvom krugu pobjeđivao kandidat DPS-a.

Ovo su četvrti predsjednički izbori od obnove nezavisnosti.

Za predsjednika Crne Gore biće izabran kandidat koji dobije više od polovine važećih glasova birača koji su glasali.

Predsjednik države bira se na pet godina.

Prvi krug predsjedničkih izbora održan je 19. marta uz učešće sedam kandidata, ali niko nije osvojio potrebnu većinu glasova (više od 50 odsto). Prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije (DIK), Đukanović je osvojio 35,37 odsto glasova (ili 119.673 glasa), a Milatović 28,92 (97.858).

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić dobio je 19,32 odsto glasova (65.386), lider Demokrata Aleksa Bečić 11,1 odsto (37.562), poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković 3,15 (10.669), predsjednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović 1,38 (4.652), dok je nezavisni kandidat Jovan Radulović osvojio 0,76 odsto glasova (2.574).

Prema podacima DIK-a, izlaznost u prvom krugu bila je 64 odsto.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Crnoj Gori dva miliona od Amerike da se brani od ruskog uticaja

SAD žele da Crna Gora bude bedem demokratije

17.04.2026. 08:21

Autor

Sjedinjene Američke Države značajno pojačavaju finansijsku i institucionalnu podršku Crnoj Gori u cilju jačanja nacionalne otpornosti na spoljne maligne uticaje, potvrđeno je u najnovijem izvještaju i pratećem zakonodavnom dokumentu američkog Kongresa.

Prema tom aktu, koji je ušao u proceduru u okviru sveobuhvatnog plana za podršku demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, Vašington je opredijelio dva miliona dolara direktne pomoći našoj državi. Ova sredstva su izričito namijenjena za suprotstavljanje ruskom informacionom, ekonomskom i političkom pritisku, koji se, kako smatraju, u ovom dijelu Evrope intenzivira.

Ovaj dokument, koji predstavlja stratešku mapu puta SAD prema regionu za ovu godinu, nedvosmisleno pozicionira Crnu Goru kao ključnog partnera čija je unutrašnja stabilnost neraskidivo vezana za očuvanje zapadnih vrijednosti i bezbjednosti cijelog Jadrana. Finansijski paket je podijeljen u nekoliko strateških segmenata: jačanje kapaciteta pravosudnih organa za borbu protiv korupcije, zaštita izbornog procesa od stranih uplitanja, te sofisticirana odbrana kritične digitalne infrastrukture od sajber napada, koji, prema nalazima Kongresa, sistematski dolaze sa ruskih adresa.

– Obezbjeđivanje ovih sredstava predstavlja direktan i odlučan odgovor na kontinuirane pokušaje spoljnih aktera da destabilizuju demokratske tokove i unesu razdor u institucionalni poredak. Naš strateški imperativ je da osnažimo nezavisnost pravosuđa i podržimo slobodne medije, kako bi se crnogorsko društvo u cjelini uspješno oduprlo metodama hibridnog ratovanja – piše u dokumentu, u koji je redakcija Dana imala uvid.

Kongres posebno upozorava na „skriveno finansiranje“ kojim se putem raznih nevladinih organizacija i sumnjivih investicija pokušava ostvariti politički uticaj unutar Podgorice.

Američki zvaničnici i analitičari koji su učestvovali u izradi dokumenta smatraju da ova finansijska injekcija dolazi u presudnom momentu za evroatlantsku budućnost države. Konstantovano je da je zaštita crnogorskog suvereniteta od stranog uticaja pitanje od najvišeg ranga za bezbjednost NATO saveza. Vašington ovim jasno stavlja do znanja da neće dozvoliti stvaranje „sivih zona“ na Balkanu koje bi treće strane mogle koristiti za svoje geopolitičke igre.

Pored jačanja državnog aparata, dio novca će biti usmjeren i na edukaciju javnih službenika u prepoznavanju dezinformacija i propagandnih narativa kojima se ciljano urušava povjerenje građana u demokratske institucije. Ovaj sveobuhvatni pristup osigurava da Crna Gora ne bude samo pasivni primalac pomoći, već aktivni i otporni bedem demokratije na jugoistoku Evrope.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Supruga Milutina Simovića: Moj suprug je vrlo štedljiv čovjek, vodio me na sastanke radi prevođenja, kako bi uštedio državni budžet

„Iako je imao pravo da angažuje prevodioca, on je mene vodio na ove sastanke, da bi uštedio državni budžet“, navela je Simović

15.04.2026. 12:41

Autor

Ljiljana Simović, supruga bivšeg ministra poljoprivrede Milutina Simovića, izjavila je danas na suđenju da je suprug vodio na sastanke radi prevođenja, kako bi uštedio novac iz državnog budžeta.

„Moj suprug je vrlo štedljiv čovjek. Iako je imao pravo da angažuje prevodioca, on je mene vodio na ove sastanke, da bi uštedio državni budžet“, naglasila je Simović.

Dodala je da joj nije cilj da brani supruga, već da joj je jedini cilj istina.

„Ja sam privilegovani svjedok i imala sam pravo da ne svjedočim. Moj suprug je bio potpredsjednik Vlade i ministar, pa sam stoga prisustvovala nekim događajima. Ističem da nijedan od tih događaja nije imao privatno svojstvo, već da su ti sastanci bilo radni, ponekad i protokolarni“, navela je Simović.

Navela je da je u više navrata pomagala suprugu tako što je prevodila. U periodu od 2015. do 2020. godine bila pomoćnica ministra rada i socijalnog staranja za evropske integracije.

„Nakon toga sam prešla u Privrednu komoru, gdje danas radim kao savjetnica predsjednice te institucije, dodala je.

U vezi sa boravkom u hotelu „Splendid“ u periodu od 2. do 4. juna 2017. godine, kazala je da su tamo boravili radno, te da je suprugu pomagala u smislu prevođenja u vezi sa izradom fiskalne strategije. Rekla je da je pomagala i prevodila jer govori engelski i italijanski jezik.

Kada je riječ o boravku u hotelu Bianca u Kolašinu, u periodu od 9. do 11. novembra 2018. godine, ispričala je da je njen suprug tada obilazio sjeverne opštine.

„Znam da je bio vikend, a on je boravio u hotelu kako bi obavljao aktivnosti po sjeveru. Nijesam išla u obilaske sa njim, već sam to vrijeme koristila kako bih posjetila tetku i ujaka“, izjavila je Simović.

Istakla je da im je u pojedinim hotelima na primorju bio besplatan boravak te da je njenom suprugu i njoj bila učinjena čast.

Na pitanje tužioca Siniše Milića, kazala je da je njen suprug dok je obavljao funkciju poptredsjednika Vlade posjedovao diplomatski pasoš.

Na prethodnom suđenu Milutin Simović je negirao navode optužbe SDT-a.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

PES napušta vlast u Pljevljima

Poručili da je interes građana važniji od personalnih privilegija

03.04.2026. 13:47

Autor

Foto: Mara Babović/Pobjeda

Pokret Evropa sad donio je odluku da napusti lokalnu vlast u Opštini Pljevlja.

Na to su se, kako kažu, odlučili nakon višemjesečnog političkog zastoja i upornog izbjegavanja potpisivanja koalicionog sporazuma.

„Ne želimo biti dio vlasti u kojoj ne postoje jasna pravila, politički dogovori i odgovornost prema građanima. Bez koalicionog sporazuma i elementarnog povjerenja među partnerima nije moguće voditi stabilnu i odgovornu lokalnu upravu niti realizovati projekte od značaja za razvoj Pljevalja“, navode u saopštenju.

Kako navode, u lokalnom parlamentu djelovaće kao odgovoran i konstruktivan politički subjekt.

„Podržaćemo sve odluke koje su u interesu građana, ali ćemo jednako odlučno ukazivati na svaku političku neodgovornost. Ovom prilikom čestitamo koalicionim partnerima na usvajanju budžeta i postizanju dogovora bez učešća Pokreta Evropa sad. Istovremeno, predsjednicima NSD i DCG poručujemo da smo, za razliku od njih, ostali dosledni stavu i dogovoru koji smo imali i javno saopštili. Takođe smo spremni i otvoreni za razgovor i redefinisanje odnosa, ali isključivo u interesu građana Pljevalja, a ne zbog raspodjele funkcija“, navode.

Pokret Evropa sad, dodaju, politiku nikad nije doživljavao kao borbu za funkcije i privilegije.

„Interes građana i razvoj grada kroz Plan za oporavak Pljevalja za nas su jedini prioritet“, naveli su.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije