Ako smatrate da Vlada koju ste već srušili u parlamentu nije po vašoj volji, etički je da sami date ostavku. Abazović je još jednom pokazao koliko mu je fotelja bitna i koliko sa malim brojem poslanika želi da ima apsolutnu moć u Crnoj Gori, rekao je u intervjuu za Nova.rs ministar ekonomskog razvoja u Vladi Crne Gore Jakov Milatović.

Kako biste opisali prethodni period na političkoj sceni Crne Gore, kako ste Vi doživeli sva turbulentna dešavanja?

Doživio sam ih prilično iznenađujuće. U decembru prošle godine je ostvaren veliki rezultat, Skupština je radila u punom kapacitetu, parlamentarna većina koja je izglasana voljom naroda 30. avgusta 2020. godine usvojila je niz reformskih zakona.

Između ostalog i najpoznatiji koji se zove „Evropa sad“, a predložen je od strane Vlade. Njime je na značajno uvećana minimalna zarada, ona sada iznosi 450 evra, a povećane su i sve zarade u zemlji. Sa prosečne zarade od 520 evra ove godine ćemo doći do 700 evra.

Usvojen je novi saziv Tužilačkog saveta, tako da je decembar prošle godine bio izuzetno dobar za Crnu Goru. Upravo iz tog razloga poprilčno je iznenađujuće došla odluka potpredsednika Vlade i njegove partije da serdinom januara pokrenu pitanje nepoverenja Vladi. Ja i dalje mislim da je to potez koji je protivan izbornoj volji građana. Čak je i predsjednik Vlade Zdravko Krivokapić u kampanji govorio da su brojevi 6,9 i 11 – brojevi koje su na izborima nosile koalicije „Za budućnost Crne Gore“, „Crno na bijelo“ i “Mir je naša nacija“ – jedna stvar.

Svi ovi postupci koje je započeo potpredsjednik Vlade su iznenađujući i suprotni onome za šta je narod glasao. To je rezultiralo izglasavanju nepoverenja Vladi, napravila se nova parlamentarna većina od strane Građanskog pokreta URA i opozicije predvođene DPS-om, a par dana nakon toga ta nova većina je smenila i predsednika parlamenta Aleksu Bečića. Nešto više od godinu i po dana od pobede imamo izdaju iste te pobede, od strane ljudi koji su joj dali doprinos.

Nije uobičajena situacija da vicepremijer pokrene postupak izglasavanja Vlade čiji je deo. Da li je u prethodnom periodu bilo naznaka da Dritan Abazović planira da predloži formiranje manjinske Vlade?

Iz ove perspektive, prva naznaka je sasvim sigurno bilo potpisivanje Memoranduma između pokreta URA, SNP-a i partija manjina. Sam potpredsjednik Vlade je tada isticao da je Memorandum način da se ojača veza između partija parlamentarne većine i partija nacionalnih manjina. To nije bilo baš tako, jer je ta platforma poslužila kao okosnica manjinske Vlade za koju se zalaže vicepremijer.

Međutim, neuobičajeno je što je isti taj čovjek u više navrata blokirao rekonstrukciju Vlade koju je protežirala većina u parlamentu i sam predsjednik Vlade, a bila je jedino dugorčno rešenje. Kako to paradoksalno zvuči, da dodajete političku stabilnost sa manjinskom Vladom, kakvo je trenutno zalaganje Abazovića. To je samo jedna oblanda onoga što se desilo u parlamentu, a to je povratak DPS-a na mala vrata.

Ta manjinska Vlada će najvjerovatnije imati podršku DPS-a u parlamentu i nevjerovatno je da sa tom podrškom možete napraviti reformski iskorak u dijelu daljeg ekonomskog oporavka, a pogotovo u dijelu borbe protiv kriminala i korupcije. U tom smislu, jeste ostala gorčina kod građana u Crnoj Gori i neverovatno ponašanje potpredsjednika Vlade. Paradoksalno je i da čovjek nije sam dao ostavku u Vladi koju ruši.

Ako smatrate da ta Vlada koju ste već srušili u parlamentu nije po vašoj volji, etički je da sami date ostavku. Još jednom je pokazao koliko mu je važna fotelja i koliko sa malim brojem poslanika želi da ima apsolutnu moć u Crnoj Gori.

Na dan kada je izglasano nepoverenje Vladi, Vi i veći deo ministara niste bili u skupštinskoj sali. Da li za to postoji neki određeni razlog?

Tih dana se u parlamentu glasalo o četiri tačke dnevnog reda. Prva je bila razrešenje potpredsjednika Vlade, a na predlog premijera. To je rezultat inicijative za rušenje Vlade, nakon čega je premijer pokrenuo postupak smjene potpredsjednika. Međutim, ta inicijativa od strane Vlade nije dobila potreban kvorum u parlamentu zbog nove parlamentarne većine koju čine URA i DPS, tako da nikada nije ni došla na dnevni red.

Druga tačka je bila takođe inicijativa Vlade, koja je u skladu sa Ustavom donela odluku o skraćenju mandata Skupštini, usled svih političkih okolnosti. Time bi se situacija rešila na vanrednim parlamentarnm izborima. Ni ta inicijativa Vlade nije dobila kvorum jer je bila blokrana od strane pokreta URA i DPS-a.

Za druge dvije tačke, od kojih je jedna izglsavanje nepovjerenja Vladi, ta ista Vlada nije bila predlagač, tako da nije bila u obavezi da bude u Skupštini.

U skladu sa svim političkim okolnstima, predsjednik Vlade je odlučio da ne učestvuje u predstavi kojom se dodatno ruši izborna volja građana.

Na kraju, četvrta tačka je bila smjena predsednika skuštine koju su pokrenuli poslanici, koja nije imala formalnu vezu sa Vladom. U tom smislu je napravljena nova parlamentarna većina, a URA je sa DPS-om smenila doskorašnjeg predsjednika Skupštine Aleksu Bečića. Nevjerovatno je da stvaranjem nove parlamentarne većine, potpredsjednik Vlade čija je partija inicirala sve ovo, nije dao ostavku u priči koju ruši i vara izbornu volju građana.

U prethodnom periodu mnogo se govorilo o raskolu unutar Vlade i dve struje koje su formirane. Jedna na strani premijera Krivokapića, dok druga podržava vicepremijera Abazovića. Ima li istine u ovim navodima, u kakvom ste Vi odnosu sa kolegama?

Krivokapić i Abazović

Odnos je apsolutno profesionalan, Vlada funckioniše u punom mandatu. Zbog toga što ne postoji Zakon o Vladi, Crna Gora ne prepoznaje termine poput tehničke Vlade. Iako je u parlamentu izglasano nepoverenje Vladi, ona ima pun mandat, radi isto kao i pre tog čina. Jedina stvar koju po Ustavu ne može da uradi je da razreši Skuštinu. Sve funkcioniše redovno, obaveze se završavaju. Tačno je da se u prethodnih mesec dana iskristalisala podela unutar Vlade između minstara koji su javno stali u odbranu dela potpredsednika Vlade, tu pre svega mislim na ministre unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i na ministra kapitalnih investicija. Ostali su svojim glasanjem stali na stranu istorijske pobede 30. avgusta, odnosno na stranu predsednika Vlade i građana koji su izvojevali pobedu. To nije toliko ni vidljivo u redovnom funkcionisanju Vlade koja je kolektivni organ. Ona se sastoji od 14 članova – predsednika, potpredsednika i ministara. Kao što znate, Crna Gora nema ministra pravde tako da većina koja je potrebna za donošenje bilo kakve odluke iznosi osam i sve se odluke donose na redovan način.

Kada govorite o načinu donošenja odluka, potpredsednik Abazović je najavio da će nedavno doneta odluka o državljanstvu biti poništena kada manjinska Vlada otpočne svoj mandat. Kako gledate na taj potez?

Mislim da je to tužna najava. Odlukom o državljanstvu samo je na neki način odluka koja je već na snazi prilagođena zakonskom okviru. Dodatno je omogućeno da se ljudima koji već žive u Crnoj Gori privremeni boravak računa kao deo vremena koji je potreban za dobijanje državljanstva. Ima ljudi koji žive u Crnoj Gori više od 20 godina, imaju porodice i poslove i koji se osećaju kao građani drugog reda. To je odluka koja apsolutno doprinosi samo zaštiti osnovnih ljudskih prava, a to je ovde pravo na državljanstvo i da kroz njega ostvarite i druga prava poput zaposlenja u državnim organima, zdravstvene zaštite i slično. Ne uzima nikome pravo već, jednoj grupi ljudi omogućava da dođu do nečega što bivša vlast nije omogućavala, već ih je maltretirala i ucenjivala. Mene ta izjava potpedsednika Vlade zabrinjava, jer je to u potpunosti narušavanje osnovnih ljudskih prava.

Nedavno ste sa minstrom Milojkom Spajićem najavili osnivanje pokreta. Obzirom na to da ste jedan od povratnika iz inostranstva, kako ste doneli odluku da se ozbiljnije bavite politikom? Imate li sada ideju kako će taj pokret izgledati?

Spajić i Milatović

Ministar Spajić i ja smo se vratili u Crnu Goru nakon istorijskih promena. Ja sam dugo godina radio u Londonu, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, tamo sam i magistrirao na Oksfordu. Ministar Spajić se vratio iz Singapura, on je završio studije u Japanu i Kini. Na poziv tadašnjeg mandatara profesora Krivokapića smo želeli da damo doprinos istorijskoj, demokratskoj i ekonomskoj promeni. Ono što smo istakli još na početku rada, dok god traje ova Vlada, mi smo posvećeni svom poslu i apsolutno ne razmišljamo o političkom angažmanu. U kontekstu trenutnih dešavanja, kada je potpredsednik Vlade na žalost svih građana srušio tu Vladu, okolnosti su se promenile, tako da smo ministar Spajić i ja najavili osnivanje , kako bismo zbog ogromnog zahteva građana na najbolji mogući način uspeli da kanališemo njihove potrebe i zadržimo kontinuitet koji je postojao nakon istorijske pobede 30. avgusta. Još uvek je kreiranje pokreta u procesu, sasvim je izvesno da će se desiti, ali sada ne mogu dodatno da iznosim detalje. Mislim da ćemo u narednim nedeljama, kada se poltička situacija u Crnoj Gori dodatno iskristališe, znati više o tome. Mi bismo voleli da ne moramo time da se bavimo,već da se vratimo redovnim aktivnostima koja se tiču unapređenja ekonomskog standarda u Crnoj Gori, a mislim da su naši rezultati pokazali koliko se može uraditi za kratko vreme, ako čovek želi i zna da doprinese javnom interesu.

Kada govorimo o profesoru Krivokapiću, imate li ideju šta je njegov naredni korak? Hoće li možda biti deo Vašeg političkog pokreta?

Profesor Zdravko Krivokapić je jedan od najčestitijih ljudi koje sam ja upoznao. Znajući kakav je to čovek, ja sam i prihvatio da budem u njegovoj Vladi. Mislim da je svojim postupcima dokazao ko je. Ostaće upamćen u crnogorskoj istoriji kao čovek koji je pobedio kvazi diktatorski režim Mila Đukanovića i koji je odbranio Crvku u Crnoj Gori i Mitropoliju crnogorsko – primorsku. Zajedno sa svojim minstrima dao je novi optimizam ovoj zemlji kroz povećanje zarada. Povećane su sve zarade za 20 odsto, a plate medicinskom osoblju za 30 procenata. Uvedeni su dečiji dodaci, povećana minimalna penzija, ekonomija je oporavljena, hedžovan je kineski kredit za auto-put. Na neki način dodatno su pokrenute stvari koje se tiču demokratskog razvoja. Nedavni izveštaj „Economista“ o indeksu demokratije pokazuje da se Crna Gora po prvi put nakon mnogo godina našla u grupi zemalja nepotpunih demokratija. Taj skok je najveći u prethodnih desetak godina, to je još jedan pokazatelj koliko je Vlada bila na putu ekonomskog i demokratkog razvoja. Profesor Krivokapić ima veliku pobedničku ulogu, on je toliko iskreno ušao u sve ovo, milim da su mu izdaje koje je doživeo teško pale, kao i svakom čoveku. Poslednja u nizu od strane njegovog prvog saradnika – potpredsednika Vlade, je takođe teška. On je trenutno u fazi razmišljanja o odluci na koji način će nastaviti borbu za lepšu, pravedniju i bolju Crnu Goru. On je nama mentor i ja bih voleo da bude deo ove naše priče, a odluka je na njemu.