Connect with us

DRUŠTVO

MAGISTRALNI PUT

Put Berane – Bijelo Polje: Zbog radova autobusi kasne i do tri sata, nezadovoljstvo građana i prevoznika sve veće

Zbog zastoja i semafora na sedam do osam mjesta na toj kratkoj dionici od svega trideset kilometera, putovanje se maksimalno usporava, a autobusi jedva postižu da iz Podgorice krenu nazad na vrijeme, odnosno po redu vožnje

Radovi na putu, Foto: Alisa Hajdarpašić

Autobuski prevoznici za sjevera Crne Gore suočeni su sa velikim i višestrukim problemima, od kada je u avgustu ove godine počela rekonstrukcija puta od Berana do raskrsnice Ribarevine kod Bijelog Polja. Zbog zastoja i semafora na sedam do osam mjesta na toj kratkoj dionici od svega trideset kilometera, putovanje se maksimalno usporava, a autobusi jedva postižu da iz Podgorice krenu nazad na vrijeme, odnosno po redu vožnje.

Vlasnik „Eurošuntića“ iz Berana Fako Šuntić, kazao je Portalu RTCG da je na gubitku 70 odsto, što zbog goriva, što zbog manjka putnika koji u Bijelom Polju više neće da čekaju njegove autobuse, već se snalaze na druge načine.

„Mi imamo dva polaska za Podgoricu iz Berana, u osam i u deset sati, i u oba polaska hvataju nas radovi. Naš autobus koji krene u osam iz Berana ranije je po redu vožnje bio u 10.45 u Podgorici, a sada u 12 sati i 15 minuta. Vozač ne stigne da popije ni kafu, odmah mora nazad u 12.30 po redu vožnje“, objašnjava Šuntić.

Tu su, osim toga, i troškovi u gorivu, koji se u zimskim mjesecima uvećavaju u vrijeme čekanja na samafomrima na dionici gdje se izvode radovi, a autobus ne smije da se gasi zbog grijanja.

„Osim toga, postoji i treći problem, što je taj put sad u takvom stanju da stradaju djelovi, i amortizacija je ogromna. Ja lično sam htio da odustanem dok traju radovi. Pisao sam Ministarstvu saobraćaja, još nisam dobio odgovor“, kaže Šuntić.

Ovaj prevoznik, koji je dvadeset godina držao liniju za Beograd preko Rožaja i Novog Pazara, prekinuo je tu liniju zbog radova koji se izvode u dužini od dvadeset kilometara od Rožaja do graničnog prelaza Dračanovac.

Šuntić ukazuje i na to da trpe putnici u Beranama, koji ne znaju kada će naići autobusi kompanija „Ozlem“ i „Šućoturs“, kao i drugi, koji idu preko Rožaja i Novog Pazara prema Beogradu ili drugim gradovima u Srbiji.

„Poznat je već taj problem sa tim da ne radi autobuska stanica u Beranama. Sada vi zamislite majku sa djecom koja na onom improvizovanom stajalištu na ulici čeka i mrzne se. To je sramota. Nešto se ovdje mora raditi“, kaže vlasnik „Eurošuntića“, Fako Šuntić.

Vlasnik „Veljić prevoza“, Slobodan Veljić je za Portal RTCG sračunao i kaže da je po jednom polasku mjesečno u gubitku 60 sati.

„Mi nismo protiv radova, ali da pretvore ovu dionicu kao onu u Baću kod Rožaja, to nećemo dopustiti. Naš rad se dovodi u pitanje. Radovi na putu do Bijelog Polja su se odrazili i na broj putnika“, upozorava Veljić.

On očekuje da radovi zimus prestanu, ali se nada da izvođač, kompanija „Bemaks“, neće ostaviti takozvane „prelaze“ u ovakvom stanju kakvi su sada i da će ih privremneo asfaltirati.

Nervozni su i putnici malih automobila koji vrlo često poslije 17.30 sati u zimskom periodu, kada prestaju radovi, ne poštuju semafore, a onda se prave takozvani saobraćajni čepovi, zbog čega mora da interveniše policija. Jedan od semafora nalazi se odmah na izlazu iz Berana, u Tivranskoj klisuri, a policija je zbog nepoštovanja semafora za samo dva dana, u jednoj akciji, napisala 13 kazni, koje se kreću od 300 do 900 eura.

U najgorem položaju su oni građani Berana i Bijelog Polja koji zbog poslova svakodnevno moraju da voze ovom dionicom. Naime, dosta je je Beranaca koji rade u Bijelom Polju i Bjelopoljaca koji rade u Beranama, kao i trgovačkih putnika.

Čak i taksisti izbjegavaju sada da voze za Bijelo Polje, a cijene karti su podigli na dvadeset eura u jednom pravcu.

Kao i u „Eurošuntiću“ i „Veljić prevozu“ isto misle i vlasnici drugih autobuskih kompanija, poput „Elana“ iz Plava, „Ortaka“ iz Berana, „Ozlema“ i „Šućotursa“ iz Novog Pazara, „Bošura“, beogradske „Laste“ ili „Lensa“ koji ide prema Nišu. Svi oni, kao mnogi drugi koji voze prema Makedoniji i Kosovu, trpe velike štete zbog izvođenja radova.

Fako Šuntić smatra da izvođač mora korigovati radno vrijeme, dok se Slobodan Veljić zalaže da se što prije otvori put prema Kolašinu preko planine Jelovice, jer bi se, smatra, veliki dio vozača malih automobila opredijelio za tu relaciju, pa bi se ova dionica rasteretila.

Nezadovoljni su i građani ovog dijela Crne Gore, odnosno šest opština u regionu, Berane, Andrijevica, Gusinje, Plav, Petnjica i Rožaje. Grupa građana je za danas u podne najavila protest kod tunela „Klisura“ koji nikako da se završi i taj put i tunel puste u saobraćaj. Oni podsjećaju da i kada se ovaj put otvori, nije izgrađen put od Jezerina do Mateševa, već se mora kružiti lošim putem preko Kolašina.

Većina naših sagovornika i stanovnika ovih opština smatraju da su se našli saobraćajno zarobljeni, kao u „rezervatu“ zbog velikih radova koji su otvoreni u kratkom periodu odjednom na više dionica istog magistralnog puta, koji od granice Dračenovac vodi do auto-puta za Podgoricu.

Dvadeset kilometara puta od Špiljana do Rožaja „Štrabag“ radi već mnogo duže od planiranih rokova, rok za završetak radova od Berana do Bijelog Polja, koji je „Bemaks“ započeo u avgustu ove godine je naredne dvije godine, a tek potom, ili u međuvremenu treba da se otvore i radovi od Ribarevina do Lepenca prema Mojkovcu.

Već dugo se izvode radovi na putu od Kolašina do Mateševa. Sve to dovelo je region i šest gradova sjeveroistoka u saobraćajno slijepo crijevo, zbog čega vlada veliko nezadovoljstvo, kako među vlasnicima autoprevoznih preduzeća, radnika koji moraju svakodnevno da putuju, do običnih građana koji makar periodično imaju potrebu da idu prema Podgorici.

(RTCG)

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

DRUŠTVO

Ombudsman: Spaljivanje lutke sa likom Nikolaidisa u Herceg Novom je govor mržnje i diskriminacija

Iz kancelarije Zaštitnika preporučili Opštini Herceg Novi da se javno izvini novinaru i piscu, a da ubuduće ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih

16.10.2024. 10:00

Autor

Iz kancelarije Zaštitnika preporučili Opštini Herceg Novi da se javno izvini novinaru i piscu, a da ubuduće ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih

22432 pregleda 438 reakcija 82 komentar(a)
Nikolaidis, Foto: Skupstina.me
Nikolaidis, Foto: Skupstina.me
Tina Popović
Tina Popović
16.10.2024. 09:00h
Karnevalsko spaljivanje lutke u liku pisca i novinara Andreja Nikolaidisa u Herceg Novom sadrži elemente govora mržnje, kao oblika diskriminacije.

To je zaključak ispitnog postupka institucije Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, u kojem se još naglašava da ovakav čin „ne može uživati ni zaštitu prava na slobodu izražavanja iz člana 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Precizirano je da je Zaštitnik pokrenuo po sopstvenoj dužnosti.

Opštini Herceg Novi je preporučeno da ubuduće, kao organizator svečanosti, praznika mimoze, karnevala i drugih javnih događaja, ne dopusti manifestovanje slobode izražavanja na način kojim se vrijeđaju prava i slobode drugih, odnosno urušavaju vrijednosti demokratskog društva i da, u korelaciji sa direktnim akterima spornog karnevalskog spaljivanja lutke, uputi javno izvinjenje Nikolaidisu.

„Opština Herceg Novi je dužna da, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja, dostavi izvještaj o radnjama i mjerama preduzetim radi izvršenja preporuka“, stoji u mišljenju koje potpisuje zamjenica Ombudsmana Nerma Dobadžić.

Zaštitnik podsjeća na ustavnu odredbu kojom se garantuje pravo na slobodu izražavanja govorom, pisanom riječju, slikom ili na drugi način.

„Takođe, sloboda izražavanja odnosi se ne samo na ‘informacije’ ili ‘ideje koje nailaze na odobravanje ili ravnodušnost ili se ne smatraju uvredljivim, već i na one koje vrijeđaju, šokiraju ili uznemiravaju. Međutim, kao što član 10. Konvencije predviđa, sloboda izražavanja je podložna izuzecima i ne uživa zaštitu ako je u suprotnosti sa osnovnim vrijednostima koje promoviše Konvencija i koristi se u svrhe zloupotrebe prava“, poručila je Dobardžić u mišljenju.

Bonus video:

Zaštitnik ljudskih prava i slobodaOmbudsmanNerma DobardžićAndrej NikolaidisHerceg Novihercegnovski karnevalOpština Herceg Novi
Boing povlači ponudu štrajkačima, neće dalje da pregovara
Boing povlači ponudu štrajkačima, neće dalje da pregovara
Tuži SAD jer ne žele da zaštite njegova autorska prava na slici kreiranoj uz pomoć AI
Tuži SAD jer ne žele da zaštite njegova autorska prava na slici kreiranoj uz pomoć AI
Epl se kune u privatnost, a istovremeno potiho policiji pomaže da koristi Ajfon za nadzor
Epl se kune u privatnost, a istovremeno potiho policiji pomaže da koristi Ajfon za nadzor
Kineski Temu pod lupom u EU, propituje se prodaja ilegalnih proizvoda i zaštita potrošača
Kineski Temu pod lupom u EU, propituje se prodaja ilegalnih proizvoda i zaštita potrošača
Čuveni Gvozdeni tron iz serije Igra prijestola prodat za vrtoglavi iznos
Čuveni Gvozdeni tron iz serije Igra prijestola prodat za vrtoglavi iznos
Arkadijum Litijum je bio laka meta za Rio Tinto
Arkadijum Litijum je bio laka meta za Rio Tinto
Preporučuje ContentExchange

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Srpskim jezikom govori najviše stanovnika 43,18 odsto, crnogorskim 34,52 , na trećem mjestu bosanski sa 6,97 odsto

Kada se uporede rezultati popisa održanog prošle i onog održanog 2011. godine, vidi se da se smanjio broj građana koji govore crnogorskim jezikom za 13.952, dok se broj onih koji govore srpskim povećao za 3.412

15.10.2024. 12:00

Autor

Prema rezultatima popisa stanovništva održanog u decembru prošle godine, najviše stanovnika Crne Gore govori srpski jezikom, njih 43,18 odsto (269.307).

Slijedi crnogorski jezik koji govori 34,52 odsto (215.299), a na trećem mjestu je bosanski, sa 6,97 odsto (43.470), saopšteno je iz Uprave za statistiku (Monstat).

Albanskim jezikom govori 5,25 odsto (32.725), ruskim 2,36 odsto (14.731), srpskohrvatskim 2,08 odsto (12.999).

Nije željelo da se izjasni 1,71 odsto stanovnika (10.691).

Prema podacima sa popisa iz 2011. godine, srpskim jezikom je govorilo 42,88 odsto stanovnika, a crnogorskim 36.97 odsto.

Na trećem mjestu bio je bosanski sa 5,33 odsto, a slijedio je albanski sa 5,.27 odsto.

Hrvatski je govorilo 0,45 odsto, engleski 0,03, ruski, 0.17, romski 0,83, slovenački 0,02 odsto.

Crnogorsko-srpski tada je govorilo 0,06, odsto, srpsko-crnogorski: 0,10, srpsko-hrvatski 2,03, hrvatsko-srpski 0,04 odsto.

Bošnjački je prema popisu iz 2011. govorilo 0,59 odsto, mađarski 0,04, makedonski 0,09, maternji 0,54, njemački 0,02, rumunski: 0,02.

U kategoriji ostalo je 0,47 odsto, regionalnim jezicima je govorilo 0,07 odsto, a 3,99 odsto nije htjelo da se izjasni.

Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odgođen zbog pandemije koronavirusa.

Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra prošle godine, nakon što je njegov početak više puta prolongiran zbog zahtjeva opozicije i vijeća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.

Direktor Uprave za statistiku (Monstat) Miroslav Pejović saopštio je na konferenciji za medije da u Crnoj Gori živi 623.633 stanovnika sa uobičajenim mjestom prebivališta u Crnoj Gori, kao i 44.017 koja imaju crnogorsko državljanstvo, a na radu su, boravku ili školovanju u inostranstvu.

„Ukupno je popisano 667.650 osoba, isključujući duplikate, kao i stranaca koji nemaju namjeru da u Crnoj Gori borave duže od godinu dana“, rekao je Pejović.

Crnogorskim govori manje, a srpskim više
Kada se uporede rezultati popisa održanog prošle i onog održanog 2011. godine, vidi se da se smanjio broj građana koji govore crnogorskim jezikom za 13.952, dok se broj onih koji govore srpskim povećao za 3.412.

Po popisu održanom prošle godine, crnogorskim jezikom govori 215.299 građana, a 2011. je taj broj bio 229.251.

Op popisu održanom prošle godine, srpskim jezikom govori 269.307 građana, a 2011. godine taj broj je bio 265.895.

Nastavite sa čitanjem

DRUŠTVO

Rezultati Popisa u Crnoj Gori: Crnogoraca 41,12 odsto (256.436), Srba 32,93 odsto (205.370)…

Bošnjaka je 9,45, Albanaca 4,97, Rusa 2,06, Muslimana 1,63

15.10.2024. 11:30

Autor

Prema rezultatima popisa održanog u decembru prošle godine, najviše građana Crne Gore nacionalno se izjasnilo kao Crnogorci – 41,12 odsto (256.436). Nakon njih slijede Srbi 32,93 odsto (205.370) dok se kao Bošnjaci izjasnilo 9,45 odsto građana (58.956).

Kao Albanci izjasnilo se 4,97 odsto građana (30.978), kao Rusi 2,06 odsto (12.824), a kao Muslimani 1,63 odsto (10.162).

Nije željelo da se izjasni 2,88 odsto građana ili 17.907.

To je saopšteno na konferenciji za medije Uprave za statistiku (Monstat).

Popis u Crnoj Gori trebalo je da bude održan 2021. godine, ali je odgođen zbog pandemije koronavirusa.

Taj proces realizovan je od 3. do 28. decembra prošle godine, nakon što je njegov početak više puta prolongiran zbog zahtjeva opozicije i vijeća manje brojnih naroda da se prethodno ispune određeni uslovi za njegovo sprovođenje.

Prema preliminarnim rezultatima popisa, u Crnoj Gori živi 623.158 stanovnika, što je za dva odsto više nego 2011. godine.

Prema popisu iz 2011. godine, Crnogoraca je takođe bilo najviše 44,97 odsto (278.865), Srba je bilo 28,72 odsto (178.110), Bošnjaka 8,64 odsto (53.605), Albanaca 4,9 odsto (30.439), Muslimana 3,31 odsto (20.537), Roma jedan odsto (6.251), a Hrvata 0,97 odsto (6.021).

Na tom popisu kao Srbi-Crnogorci izjasnilo se 0,33 odsto građana (2.103), kao Egipćani takođe 0,33 odsto (2.054), a kao Crnogorci-Srbi 0,29 odsto (1.833).

Regionalna pripadnost na tom popisu upisalo je 0,19 odsto građana (1.202).

Kao Jugosloveni se 2011. godine izjasnilo se 0,18 odsto (1.154), kao Rusi 0,15 odsto (946), kao Makedonci 0,14 odsto (900), kao Bosanci 0,06 odsto (427), kao Slovenci 0,05 odsto (354), kao Mađari takođe 0,05 odsto (337), a kao Muslimani-Crnogorci 0,04 odsto (257), dok se kao Goranci izjasnilo 0,031772707 odsto građana (197).

Kao Muslimani-Bošnjaci se 2011. godine izjasnilo 0,02 odsto građana (183), kao Bošnjaci-Muslimani takođe 0,02 odsto (181), kao Crnogorci-Muslimani 0,02 odsto (175), Italijani 0,02 odsto (135), Njemci 0,02 odsto (131), a kao Turci 0,01 odsto (104).

U kategoriju ostali 2011. bilo je svrstano 0,54 odsto građana (3.358).

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije