Novak Đoković je u danu kada je proslavio 38. rođendan pokazao da polako hvata željenu formu za Rolan Garos, drugi grend slem turnir u sezoni.

Srpski teniser se plasirao u polufinale ATP turnira u Ženevi, nakon što je savladao Italijana Matea Arnaldija – bilo je 6:4, 6:4.

Jedan od najboljih tenisera svih vremena se tako revaširao Arnaldiju za poraz u Madridu prije nešto manje od mjesec kada je bilo 6;3, 6:4.

Novaku je za prednost u prvom setu bio dovoljan brejk u trećem gemu, a u drugoj je za preokret morao da – polomi reket.

Arnaldi je, naime, u drugom dijelu igre imao brejk prednosti i vodio 4:1 – upravo je nakon 5. gema iskalio bijes i očigledno iz sebe izbacio negativnu energiju.

Epilog – osvojenih pet vezanih gemova kojima je potvrdio mjesto među četiri najbolja na turniru.

Đokovićev naredni rival je bolji iz duela Aleksei Popirin – Kameron Nori, a drugi polufinalni par čine Hubert Hurkač i Sebastijan Ofner.

Još jedna pobjeda i 100. pehar završiće u njegovim rukama – Novak Đoković i u 38. godini nastavlja da juri rekorde, da mijenja istoriju…

Najbolji i najtrofejniji teniser svih vremena pobjedom nad Grigorom Dimitrovim (6:2, 6:3) i pred očima fudbalske legende Lionela Mesija plasirao se u finale turnira u Majamiju, stigao na korak od toliko željene „stotke“.

Njega će morati da napravi protiv češkog tenisera Jakuba Menšika koji je napravio veliko iznenađenje u drugom polufinalu i savladao domaćeg tenisera Tejlora Frica.

„Znao sam i poslije Olimpijskih igara da ću na svakom narednom turniru ići na stotu titulu – daću sve od sebe, igram dobro i nadam se da će stići stotka“, rekao je Đoković.

Đoković je i dan ranije rušio rekorde, kada je sa 37 godina i 10 mjeseci postao najstariji teniser ikada koji je stigao do polufinala nekog Mastersa iz serije 1.000. Logično, sada je to postao i kada su u pitanju finala.

Komšijski duel sa bugarskim teniserom Đoković je riješio za samo sat i 11 minuta, uz igru kao iz najboljih dana, praktično bez greške – za 142. finale u velikoj karijeri, odnosno 60. iz masters serije.

Sa turnira iz serije 1.000 do sada je osvojio 40 pehara, a zanimljivo prvi je stigao upravo u Majamiju 2007. kada je kao 19-godišnjak u polufinalu pobijedio sadašnjeg trenera Endija Mareja, a u finalu Argentinca Giljerma Kanasa.

Istorijski trenutak se čekao 18 godina i dan – tog 24. marta 2007. fudbalska reprezentacija Crne Gore odigrala je prvi meč, a 25. marta 2025. Naš fudbal je dočekao plasman na prvo veliko takmičenje.

Zasluge, aplauz i naklon idu za zlatnu generaciju crnogorskog fudbala, za momke koji nastupaju za omladinsku selekciju, za mlade „sokole“ koji su odletjeli na Evropsko prvenstvo.

Momci koji su krenuli da rastu sa Goranom Perišićem, a koje je kroz kvalifikacije do Eura vodio Nenad Vukčević pobjedom nad Gruzijom (3:1) u Tbilisiju elitnu rundu su završili na prvom mjestu i završili među osam najboljih na Starom kontinenetu.

Ljeto koje je pred nama biće u znaku mladih sokola i turnira koji će se igrati u Rumuniji.

A, nije sve krenulo idealno u Tbilisiju za Vukčevićeve momke, kojima zbog žutih kartona nije mogao da pomogne Vasilije Adžić.

Važnost meča i istorijski trenutak kao da su previše uticali na našu selekciju, pa od igre koja je „sokole“ dovela na korak od Eura nije bilo ništa tokom prvih četrdesetak minuta.

Gruzija je povela već u sedmom minutu kada je Saba Samušija pronašao imenjaka Gegučadzea koji je zatresao mrežu Ognjena Milovića.

Nakon toga naš nacionalni tim je preživio prečku i stativu Vahtanga Salije, Milović je skinuo zicer Samušiji, činilo se da Crna Gora nema odgovor, ali ovi momci su još jednom pokazali karakter i kada ne ide.

Iz svega su se „izvukli“ na majstorski način, lijepom akcijom koja je „opila“ domaćina… Marko Tadić je petom odigrao za Andriju Bulatovića, budućni vezista Lansa sjajnom loptom pronašao Marka Perovića, a ofanzivac Almerije perfektno pogodio iskosa.

Taj pogodak „probudio“ je našu selekciju, vezni red na čelu sa Bulatovićem je počeo da dominira, a „sokoli“ postajali sve opasniji…

Trenutak klase stigao je u 58. minutu – Andrej Camaj je pokazao kakvu ljevicu ima, sa 18 metara projektilom je pocijepao mrežu Gruzije. Bio je to gol za TV spice, lopta je završila na najljepšem mjestu, u dijelu gdje se spajaju prečka i stativa.

Probali su Gruzini nakon toga da se vrate, a Crna Gora je sve iskoristila u 88. minutu kada je pogodio Andrej Kostić – ovog puta Perović je bio asistent.Bukurešt sa dva stadiona, Ploešti i Voluntari uživaće od 13. do 26. juna u najvećem talentu koji Evropa ima – među njima, među mnogim većim nacijama, naći se i momci iz Crne Gore. Potpuno zasluženo – generacija od zlata konačno je dočekala ono što je možda i ranije zaslužila.

GRUZIJA – CRNA GORA 1:3 (1:1)

Tbilisi – Stadion „Miheil Meški“. Sudija: Sajat Karabajev (Kazahstan). Strijelci: Gegučadze u 7. za Gruziju, Marko Perović u 39, Camaj u 58. i Kostić u 88. minutu za Crnu Goru. Žuti kartoni: Berelidze, Amisulašvili, Gogsadze (Gruzija), Tadić, M. Perović, Karadžić, Ćetković, Kostić (Crna Gora).

Gruzija: Mate Sauri, Aleksandre Amisulašvili, George Nikolašivili, Giorgi Meparišvili, Saba Gegučadze (61. Luka Babuteišvili), Aleksandre Peikišvili, Giorgi Gogsadze, Saba Harebašvili, Cotne Berelidze (65. Giorgi Gvasalia), Vahtang Salia (65. Nikoloz Čikovani), Saba Samušia (65. Levani Načkebia).

Crna Gora: Ognjen Milović, Miloš Vračar, Aleksa Karadžić, Bodin Tomašević, Lazar Maraš, Stefan Đukanović (75. Danilo Ćetković), Andrija Bulatović, Danilo Vukanić, Andrej Camaj, Marko Perović (90+2 Marko Perović), Marko Tadić (57. Andrej Kostić).