Godišnja stopa inflacije u julu u Crnoj Gori iznosila 4,7 odsto, odnosno za toliko su veće cijene u korpi roba i usluga u odnosu na isti mjesec prošle godine, i ona ima skoro konstantan rast od početka godine. Stopa inflacije je skoro duplo veća nego u državama EU, a po nekim grupama proizvoda i usluga cijene u Crnoj Gori imaju i osam puta veće stope rasta.

To su podaci Monstata mjereni harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) koji je u potpunosti uporediv s načinom obračuna inflacije u Evropi prema metodologiji Eurostata.

Prema istoj metodologiji prosječna godišnja stopa inflacije u 27 članica Evropske unije iznosi 2,4 odsto, dok je inflacija u euro zoni, državama koje koriste euro kao valutu, bila dva odsto. Ova statistika Eurostata obuhvata i evropske države iz šengen zone koje nisu članice EU poput Švajcarske, Norveške i Islanda.

Od ovih 30 država samo dvije imaju stope inflacije koje su veće nego u Crnoj Gori – to su Rumunija sa 6,6 odsto i Estonija sa 5,6 odsto.

Najniže stope godišnje inflacije u julu imaju Kipar i Švajcarska sa po 0,1 odsto, a zatim slijede Francuska 0,9 odsto, Irska 1,6 odsto, Italija 1,7 odsto, Njemačka 1,8 odsto, Finska 1,9 odsto,…

Od početka godine godišnje stope inflacije u Crnoj Gori po mjesecima iznosile su od 3,2 do 4,7 odsto, dok je prosjek u članicama EU od 2,2 do 2,8 odsto, a u članicama eurozone od 1,9 do 2,3 odsto. Odnosno, u svim mjesecima stope inflacije bile su značajno manje nego u Crnoj Gori.

Ljekovi u CG poskupili 14,5 odsto, a u EU 2,1 odsto

Cijene proizvoda i usluga iz grupe zdravstvo (ljekovi, medicinska sredstva, pregledi, zdravstvene usluge…) u Crnoj Gori su u julu poskupili za 12,8 odsto, dok su po istoj metodologiji isti proizvodi i usluge u članicama EU poskupili za 2,8 odsto a u državama koje koriste euro za 2,4 odsto.

Ni jedna članica EU nije imala ni približan rast cijena, a najbliže su bile Estonija sa 10,6 odsto i Finska sa 6,9 odsto. Negativnu stopu, pad cijena u oblasti zdravstva, imala je Bugarska za 7,7 odsto. Niske stope rasta cijena u ovoj oblasti imale u Švajcarska sa 0,1 odsto, Francuska sa 0,2 odsto, Luksemburg sa 0,9 odsto, Kipar sa 1,4 odsto, Slovačka sa 1,8 odsto, Grčka i Španija sa po dva odsto, Danska sa 2,3 odsto, Švedska sa 2,6 odsto,…

Sami farmaceutski proizvodi, kao dio grupe u oblasti zdravstva, u Crnoj Gori su u julu imali godišnji rast cijena od 14,5 odsto. Ljekovi su u članicama EU u istom periodu poskupili za 2,1 odsto, a u članicama eurozone za 1,6 odsto. Oni su u Crnoj Gori poskupili po skoro tri puta većoj stopi nego što su imali povećanje u članici EU s najvećim rastom ovih cijena – Italiji sa 5,9 odsto.

Šest država imalo je pad cijena farmaceutskih proizvoda, u Slovačkoj za 1,8 odsto, u Francuskoj za 1,5 odsto, u Švajcarskoj za 1,2 odsto, Španiji za 0,3 odsto i na Islandu za 0,1 odsto. U ostalim državama zabilježen je simboličan rast cijena ljekova – Češkoj 0,1 odsto, Belgiji za 0,4 odsto, Luksemburgu za 0,7 odsto, Finskoj za 0,9 odsto, Njemačkoj za 1,4 odsto,…

Kirije veće za 21,4 odsto, u EU za 3,1 odsto

Usluga koja se i u crnogorskoj i Eurostatovoj statistici zove “stvarne rente koje plaćaju stanari za primarno boravište”, a koja se odnosi na kiriju za stabmeni prostor u kojem podstanar živi, u Crnoj Gori je u julu, u odnosu na isti mjesec prošle godine, poskupila za 21,4 odsto. U Evropskoj uniji za isti period kirije su povećane za 3,1 odsto, a u članicama koje koriste euro kao valutu za 2,9 odsto.

Od spiska ovih 30 evropskih država, kirije su najviše porasle u Grčkoj za 11,3 odsto i Islandu za 10,5 odsto, dok je kod ostalih u pitanju jednocifreno poskupljenje. Zakup stana najmanje je rastao u Finskoj za 0,8 odsto, na Malti za 1,4 odsto, Luksemburgu za 1,5 odsto, Hrvatskoj za dva odsto, u Njemačkoj za 2,1 odsto, Danskoj i Francuskoj za po 2,2 odsto, u Švajcarskoj za 2,5 odsto,…

Cijene usluga za održavanje i popravku stanova u Crnoj Gori su za godinu porasle za 16,3 odsto, dok su po istoj metodologiji te usluge u članicama EU prosječno veće za 1,9 odsto, a u euro zoni za 1,7 odsto.

Najbliža rastu kakav je imala Crna Gora je Belgija s poskupljenjem od 9,7 odsto, dok je u ostalih 29 evropskih država ova usluga pojeftinila ili je rast cijena bio simboličan. Zanatske usluge u stanovima pojeftinile su u Mađarskoj za 2,5 odsto, Sloveniji za 1,8 odsto, Češkoj za 1,1 odsto, u Francuskoj i Norveškoj za 0,3 odsto,…

I cijene hrane imale značajno veći rast

Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori u julu je, u odnosu na isti mjesec prošle godine, iznosio 5,2 odsto, dok je na nivou EU taj rast bio 3,9 odsto, a u državama članicama koje koriste euro 3,2 odsto.

Dvije države imale su u julu pad stopa, odnosno hrana je pojeftinila u Švajcarskoj za 0,9 odsto i na Kipru za dva odsto. Švajcarska od početka godine svaki mjesec ima negativne stope inflacije.

Niže stope rasta cijena hrane od Crne Gore imale su i Francuska sa 1,8 odsto, Njemačka, Španija i Luksemburg sa po 2,7 odsto, Belgija sa 2,9 odsto, Finska 3,1 odsto,… Najveći rast cijena hrane u julu je zabilježen u Estoniji sa 9,2 odsto, Rumuniji sa 8,1 odsto, Sloveniji sa 7,9 odsto, Bugarskoj sa 7,9 odsto,…

Od proizvoda iz paketa hrane, u Crnoj Gori je za godinu najviše porasla cijena voća i to za 20,7 odsto, dok je kod članica EU zabilježen rast od 9,5 odsto, a u eurozoni od 7,4 odsto. U tri države za koje Eurostat računa inflaciju došlo je do pada cijena voća – u Švajcarskoj za 5,6 odsto, na Kipru za 3,3 odsto i u Belgiji za 0,4 odsto. Niži rast cijena voća nego u Crnoj Gori imale su Malta sa 1,1 odsto, Island sa 1,3 odsto, Irska sa 3,4 odsto, Holandija sa četiri odsto, Austrija sa 4,1 odsto, Francuska sa 4,7 odsto, Danska sa 5,4 odsto, Luksemburg sa 5,5 odsto, Njemačka sa 6,5 odsto,… Najveći rast cijena voća u julu zabilježen je u Rumuniji sa 28,8 odsto, Mađarskoj sa 26,7 odsto, Bugarskoj sa 24,4 odsto i Estoniji sa 22,1 odsto.

Cijena mesa u Crnoj Gori je u julu povećana za pet odsto, na godišnjem nivou. Prema podacima Eurostata, prosjek rasta cijena mesa u članicama EU iznosi 4,1 odsto, a kod članica eurozone 4,3 odsto.

U istom periodu pad cijena ovog proizvoda imali su Švajcarska za dva odsto, Mađarska za 1,9 odsto i Slovačka za 1,6 odsto. Niže stope rasta cijene mesa u odnosu na Crnu Goru imali su Francuska i Kipar sa po jedan odsto, Finska sa 1,6 odsto, Njemačka sa 2,8 odsto, Bugarska sa 3,1 odsto, Poljska sa 3,2 odsto, Norveška sa 3,6 odsto,…

I kod većine ostalih proizvoda i usluga Crna Gora ima značajno veće stope rasta cijena nego u evropskim državama.

Jestivo ulje i masti u Crnoj Gori poskupjeli za 12,7 odsto, u EU cijene pale za 6 odsto

Jestiva ulja i masti u Crnoj Gori su za godinu poskupjela za 12,7 odsto, međutim, u evropskim državama se desilo suprotno – značajno su pojeftinila. Cijena ovih proizvoda u državama članicama EU je niža za šest odsto, a kod onih koje imaju euro kao valutu pojeftinili su za 9,1 odsto.

Cijene jestivih ulja i masti najviše su pale u Španiji za 35,6 odsto, Grčkoj za 20,3 odsto, Portugalu za 14,2 odsto, Kipru za 12 odsto, Italiji za 9,1 odsto, Mađarskoj za 4,3 odsto, Švajcarskoj za 2,8 odsto,…

Rast veći od Crne Gore imale su Letonija za 14,9 odsto, Slovačka za 14,6 odsto, Estonija za 14,5 odsto i Slovenija za 13,4 odsto.