EKONOMIJA
Crna Gora među rekorderima u rastu cijena u Evropi
Stopa inflacije je skoro duplo veća nego u državama EU, a po nekim grupama proizvoda i usluga cijene u Crnoj Gori imaju i osam puta veće stope rasta Od 30 država obuhvaćenih Eurostatovim istraživanjem dvije imaju veće stope inflacije nego Crna Gora
Godišnja stopa inflacije u julu u Crnoj Gori iznosila 4,7 odsto, odnosno za toliko su veće cijene u korpi roba i usluga u odnosu na isti mjesec prošle godine, i ona ima skoro konstantan rast od početka godine. Stopa inflacije je skoro duplo veća nego u državama EU, a po nekim grupama proizvoda i usluga cijene u Crnoj Gori imaju i osam puta veće stope rasta.
To su podaci Monstata mjereni harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) koji je u potpunosti uporediv s načinom obračuna inflacije u Evropi prema metodologiji Eurostata.
Prema istoj metodologiji prosječna godišnja stopa inflacije u 27 članica Evropske unije iznosi 2,4 odsto, dok je inflacija u euro zoni, državama koje koriste euro kao valutu, bila dva odsto. Ova statistika Eurostata obuhvata i evropske države iz šengen zone koje nisu članice EU poput Švajcarske, Norveške i Islanda.
Od ovih 30 država samo dvije imaju stope inflacije koje su veće nego u Crnoj Gori – to su Rumunija sa 6,6 odsto i Estonija sa 5,6 odsto.
Najniže stope godišnje inflacije u julu imaju Kipar i Švajcarska sa po 0,1 odsto, a zatim slijede Francuska 0,9 odsto, Irska 1,6 odsto, Italija 1,7 odsto, Njemačka 1,8 odsto, Finska 1,9 odsto,…
Od početka godine godišnje stope inflacije u Crnoj Gori po mjesecima iznosile su od 3,2 do 4,7 odsto, dok je prosjek u članicama EU od 2,2 do 2,8 odsto, a u članicama eurozone od 1,9 do 2,3 odsto. Odnosno, u svim mjesecima stope inflacije bile su značajno manje nego u Crnoj Gori.
Ljekovi u CG poskupili 14,5 odsto, a u EU 2,1 odsto
Cijene proizvoda i usluga iz grupe zdravstvo (ljekovi, medicinska sredstva, pregledi, zdravstvene usluge…) u Crnoj Gori su u julu poskupili za 12,8 odsto, dok su po istoj metodologiji isti proizvodi i usluge u članicama EU poskupili za 2,8 odsto a u državama koje koriste euro za 2,4 odsto.
Ni jedna članica EU nije imala ni približan rast cijena, a najbliže su bile Estonija sa 10,6 odsto i Finska sa 6,9 odsto. Negativnu stopu, pad cijena u oblasti zdravstva, imala je Bugarska za 7,7 odsto. Niske stope rasta cijena u ovoj oblasti imale u Švajcarska sa 0,1 odsto, Francuska sa 0,2 odsto, Luksemburg sa 0,9 odsto, Kipar sa 1,4 odsto, Slovačka sa 1,8 odsto, Grčka i Španija sa po dva odsto, Danska sa 2,3 odsto, Švedska sa 2,6 odsto,…
Sami farmaceutski proizvodi, kao dio grupe u oblasti zdravstva, u Crnoj Gori su u julu imali godišnji rast cijena od 14,5 odsto. Ljekovi su u članicama EU u istom periodu poskupili za 2,1 odsto, a u članicama eurozone za 1,6 odsto. Oni su u Crnoj Gori poskupili po skoro tri puta većoj stopi nego što su imali povećanje u članici EU s najvećim rastom ovih cijena – Italiji sa 5,9 odsto.
Šest država imalo je pad cijena farmaceutskih proizvoda, u Slovačkoj za 1,8 odsto, u Francuskoj za 1,5 odsto, u Švajcarskoj za 1,2 odsto, Španiji za 0,3 odsto i na Islandu za 0,1 odsto. U ostalim državama zabilježen je simboličan rast cijena ljekova – Češkoj 0,1 odsto, Belgiji za 0,4 odsto, Luksemburgu za 0,7 odsto, Finskoj za 0,9 odsto, Njemačkoj za 1,4 odsto,…
Kirije veće za 21,4 odsto, u EU za 3,1 odsto
Usluga koja se i u crnogorskoj i Eurostatovoj statistici zove “stvarne rente koje plaćaju stanari za primarno boravište”, a koja se odnosi na kiriju za stabmeni prostor u kojem podstanar živi, u Crnoj Gori je u julu, u odnosu na isti mjesec prošle godine, poskupila za 21,4 odsto. U Evropskoj uniji za isti period kirije su povećane za 3,1 odsto, a u članicama koje koriste euro kao valutu za 2,9 odsto.
Od spiska ovih 30 evropskih država, kirije su najviše porasle u Grčkoj za 11,3 odsto i Islandu za 10,5 odsto, dok je kod ostalih u pitanju jednocifreno poskupljenje. Zakup stana najmanje je rastao u Finskoj za 0,8 odsto, na Malti za 1,4 odsto, Luksemburgu za 1,5 odsto, Hrvatskoj za dva odsto, u Njemačkoj za 2,1 odsto, Danskoj i Francuskoj za po 2,2 odsto, u Švajcarskoj za 2,5 odsto,…
Cijene usluga za održavanje i popravku stanova u Crnoj Gori su za godinu porasle za 16,3 odsto, dok su po istoj metodologiji te usluge u članicama EU prosječno veće za 1,9 odsto, a u euro zoni za 1,7 odsto.
Najbliža rastu kakav je imala Crna Gora je Belgija s poskupljenjem od 9,7 odsto, dok je u ostalih 29 evropskih država ova usluga pojeftinila ili je rast cijena bio simboličan. Zanatske usluge u stanovima pojeftinile su u Mađarskoj za 2,5 odsto, Sloveniji za 1,8 odsto, Češkoj za 1,1 odsto, u Francuskoj i Norveškoj za 0,3 odsto,…
I cijene hrane imale značajno veći rast
Rast cijena hrane i bezalkoholnih pića u Crnoj Gori u julu je, u odnosu na isti mjesec prošle godine, iznosio 5,2 odsto, dok je na nivou EU taj rast bio 3,9 odsto, a u državama članicama koje koriste euro 3,2 odsto.
Dvije države imale su u julu pad stopa, odnosno hrana je pojeftinila u Švajcarskoj za 0,9 odsto i na Kipru za dva odsto. Švajcarska od početka godine svaki mjesec ima negativne stope inflacije.
Niže stope rasta cijena hrane od Crne Gore imale su i Francuska sa 1,8 odsto, Njemačka, Španija i Luksemburg sa po 2,7 odsto, Belgija sa 2,9 odsto, Finska 3,1 odsto,… Najveći rast cijena hrane u julu je zabilježen u Estoniji sa 9,2 odsto, Rumuniji sa 8,1 odsto, Sloveniji sa 7,9 odsto, Bugarskoj sa 7,9 odsto,…
Od proizvoda iz paketa hrane, u Crnoj Gori je za godinu najviše porasla cijena voća i to za 20,7 odsto, dok je kod članica EU zabilježen rast od 9,5 odsto, a u eurozoni od 7,4 odsto. U tri države za koje Eurostat računa inflaciju došlo je do pada cijena voća – u Švajcarskoj za 5,6 odsto, na Kipru za 3,3 odsto i u Belgiji za 0,4 odsto. Niži rast cijena voća nego u Crnoj Gori imale su Malta sa 1,1 odsto, Island sa 1,3 odsto, Irska sa 3,4 odsto, Holandija sa četiri odsto, Austrija sa 4,1 odsto, Francuska sa 4,7 odsto, Danska sa 5,4 odsto, Luksemburg sa 5,5 odsto, Njemačka sa 6,5 odsto,… Najveći rast cijena voća u julu zabilježen je u Rumuniji sa 28,8 odsto, Mađarskoj sa 26,7 odsto, Bugarskoj sa 24,4 odsto i Estoniji sa 22,1 odsto.
Cijena mesa u Crnoj Gori je u julu povećana za pet odsto, na godišnjem nivou. Prema podacima Eurostata, prosjek rasta cijena mesa u članicama EU iznosi 4,1 odsto, a kod članica eurozone 4,3 odsto.
U istom periodu pad cijena ovog proizvoda imali su Švajcarska za dva odsto, Mađarska za 1,9 odsto i Slovačka za 1,6 odsto. Niže stope rasta cijene mesa u odnosu na Crnu Goru imali su Francuska i Kipar sa po jedan odsto, Finska sa 1,6 odsto, Njemačka sa 2,8 odsto, Bugarska sa 3,1 odsto, Poljska sa 3,2 odsto, Norveška sa 3,6 odsto,…
I kod većine ostalih proizvoda i usluga Crna Gora ima značajno veće stope rasta cijena nego u evropskim državama.
Jestivo ulje i masti u Crnoj Gori poskupjeli za 12,7 odsto, u EU cijene pale za 6 odsto
Jestiva ulja i masti u Crnoj Gori su za godinu poskupjela za 12,7 odsto, međutim, u evropskim državama se desilo suprotno – značajno su pojeftinila. Cijena ovih proizvoda u državama članicama EU je niža za šest odsto, a kod onih koje imaju euro kao valutu pojeftinili su za 9,1 odsto.
Cijene jestivih ulja i masti najviše su pale u Španiji za 35,6 odsto, Grčkoj za 20,3 odsto, Portugalu za 14,2 odsto, Kipru za 12 odsto, Italiji za 9,1 odsto, Mađarskoj za 4,3 odsto, Švajcarskoj za 2,8 odsto,…
Rast veći od Crne Gore imale su Letonija za 14,9 odsto, Slovačka za 14,6 odsto, Estonija za 14,5 odsto i Slovenija za 13,4 odsto.
EKONOMIJA
Nikola Jovanović: Bulevar Jaz – Tivat neće biti gotov ove sezone, realnije sledeće godine
„Ja nisam siguran ovom dinamikom da to može biti gotovo ni do kraja kalendarske godine, a stavljanje u funkciju ako bude do kraja sljedeće, odnosno početka turističke sezone sledeće godine, onda će to biti, da kažem, nešto što je realnije“, kazao je predsjednik Opštine Budva
Predsjednik Opštine Budva Nikola Jovanović kazao je da bulevar Jaz-Tivat ne može bit gotov do početka ljetnje sezone, te da će to negativno uticati na turističku sezonu.
„Kasni se tri mjeseca, januar 2026. je bio predviđen kao rok za završetak radova, tada je dionica trebala da bude stavljena u funkciju“, rekao je Jovanović na TV Vijesti i dodao:
„Svjedočimo nečemu što znači drastična promjena rokova i završetka tih radova. Ja nisam siguran ovom dinamikom da to može biti gotovo ni do kraja kalendarske godine, a stavljanje u funkciju ako bude do kraja sljedeće, odnosno početka turističke sezone sledeće godine, onda će to biti, da kažem, nešto što je realnije“.
Kako je kazao, zadnje su informacije bile da će se samo dvije od četiri trake staviti u pogon.
„Ali s obzirom da sam prije neki dan prošao tom dionicom, odgovorno tvrdim da to ne može biti gotovo do početka turističke sezone“, kazao je Jovanović.
EKONOMIJA
Gorivo će biti jeftinije pet do šest centi po litru
Saopšteno iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG)
Sve vrste naftnih derivata od srijede će biti jeftinije pet do šest centi po litru, kazali su „Danu“ iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore (UNKCG).
Istakli su da ove cijene nisu konačne, jer se odnose na tri od četiri dana koja ulaze u obračun, ali da sa velikom sigurnošću mogu reći da će dizel biti jeftiniji za pet do šest centi, a benzin za četiri do pet centi. Lož-ulje bi trebalo da pojeftini sedam do osam centi po litru.Eurodizel trenutno košta 1,78 eura po litru, eurosuper 95 je 1,59 eura, eurosuper 98 je 1,63 eura, dok je lož-ulje 1,95 eura.
Iz Udruženja su naveli da je pad cijena goriva rezultat privremenog primirja između Irana i SAD i da će se taj trend nastaviti ukoliko se primirje produžiOd druge polovine marta cijene goriva se obračunavaju svake sedmice, što u ovom slučaju znači da će cijene goriva padati svakih sedam dana, pod uslovom da situacija na Bliskom istoku nastavi da se odvija u dobrom pravcu.
Cijene goriva u Crnoj Gori počele su da rastu od 9. marta, kada je eurodizel poskupio 16 centi. Dvije sedmice nakon toga, eurodizel je trebalo da poskupi 34 centa, ali se Vlada tada sjetila da reaguje smanjenjem akciza na 50 odsto, što je dovelo do toga da eurodizel poskupi sedam centi umjesto 34 centa. Akcize od 50 odsto smanjile su cijenu dizela za 27 centi po litru. Rast cijena dizela nastavio se i u naredna dva obračuna, za 11 i 10 centi, što je dovelo do toga da je cijena tog naftnog derivata za mjesec dana porasla 44 centa, što je oko 33 odsto. Da nije bilo zakasnjelog smanjenja aciza za 50 odsto, cijena eurodizela sada bi iznosila 2,05 eura po litru.Benzin je poskupio oko 20 centi, a Vlada je smanjila akcizu za 25 odsto, što je smanjenje cijene za oko 16-17 centi po litru.Vlada jedino nije smanjivala akcize na lož-ulje, zbog čega je ta vrsta naftnog derivata dostigla cijenu od 1,95 eura po litru.
Privremeni prekid vatre donio je pad cijena nafte na svjetskim tržištima, ali prema riječima šefa analitičkog sektora Slovenske gospodarske komore Bojana Ivanca, ne može se očekivati pad cijena nafte u skorije vrijeme.
Kako prenosi SEEbiz.eu, cijene fizičkih isporuka nafte posljednjih dana su više od tržišnih, a tankeri s naftom još se nisu vratili na svoje uobičajene rute. Nakon što su Vašington i Teheran postigli dogovor o dvosedmičnom prekidu vatre i privremenom otvaranju Ormuskog moreuza, cijene nafte i prirodnog plina naglo su pale, dok su berzanski indeksi porasli.
Međutim, Ivanc je juče na konferenciji za novinare u Slovenskoj gospodarskoj komori (GZS), gdje su predstavljena očekivanja privrede od nove vlade, skrenuo pažnju na razliku između finansijskih tržišta i realne privrede.
“Nastali haos neće se tako brzo riješiti. Kada govorimo o nafti brent, govorimo o trenutnoj tržišnoj cijeni, tj. za trenutnu isporuku. Međutim, u području nabavke cijene za isporuku u roku od 10 do 25 dana su uporedivije, a one su već posljednjih dana bile znatno više od tržišne cijene. Na primjer, ako je cijena nafte brent za barel od 159 litara bila oko 110 dolara, cijena fizičke isporuke nafte bila je oko 150 dolara. Po toj cijeni neko je kupio naftu i sada je uvozi sebi, što će dodatno uticati na rast cijena. To još nismo osjetili u Evropi, a vrlo vjerojatno hoćemo u sljedećih mjesec, mjesec i po, do dva”, rekao je Ivanc.
Tankeri će se tek za mjesec do dva vratiti na uobičajene rute
Ivanc je podsjetio i da su tankeri za naftu morali skrenuti sa svojih uobičajenih ruta zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, te da će im trebati barem mjesec ili dva da se vrate na njih.
“Kako bi ublažile kašnjenja ovih tankera, evropske zemlje omogućile su oslobađanje nacionalnih rezervi nafte”, dodao je Ivanc.
On je pozdravio prekid vatre, ali se boji da SAD neće pristati na barem dvije od deset iranskih tačaka za sklapanje dugoročnog sporazuma. No čak i ako dođe do trajnog prekida vatre, očekuje da će učinci na cijene nafte početi tek negdje u trećem tromjesečju.
“Gotovo sam siguran da ćemo u tekućem drugom tromjesečju ipak nekako vidjeti odgođeni kraj ovih šest sedmica kada su nabavke bile otežane, a cijene više”, rekao je Ivanc.
EKONOMIJA
Crna Gora postaje novi dom Exit festivala, Spajić: Očekujemo da Exit i Sea dance donesu više od 40 miliona eura prihoda
Premijer Milojko Spajić saopštio je da će Crna Gora u godini kada obilježava 20 godina nezavisnosti postati novi dom jednog od najpoznatijih muzičkih festivala u regionu – EXIT Festival.
On je istakao da projekat „EXIT to Montenegro“, koji će se realizovati u Ulcinju, kao i Sea Dance Festival u Budvi, predstavljati značajan iskorak za crnogorski turizam i ekonomiju.
„Očekujemo da će ovi događaji tokom 2026. godine donijeti najmanje 210.000 noćenja i više od 40 miliona eura prihoda“, naglasio je Spajić.
Prema njegovim riječima, uz podršku Vlade, tokom ljetnje sezone 2026. godine Ulcinj i Budva postaće epicentar svjetske muzičke scene, privlačeći posjetioce iz više od 100 zemalja.
Spajić je dodao da će ovakvi događaji doprinijeti snažnoj promociji crnogorske obale na globalnom nivou, dodatno pozicionirajući Crnu Goru kao atraktivnu turističku i festivalsku destinaciju.
Vesna Medenica tužila državu: Tvrdi da je patila zbog zabrane napuštanja Kolašina, nije mogla ni na more, ni na svadbu
Beranac Mijajlo Marsenić ispisao istoriju u Berlinu: Njegov tim osvojio Kup Njemačke nakon 12 godina
Ukinut pritvor direktoru "Carina" Čedu Popoviću
Rožajac osumnjičen za trostruko ubistvo doveden na saslušanje
Berane: Dojave o bombama u više osnovnih škola lažne
Trostruko ubistvo na Starom aerodromu: Policija traga za osumnjičenim Rožajcem
Uhapšen Rožajac osumnjičen za trostruko ubistvo na Starom aerodromu
Policija objavila slike osumnjičenog Vehida Murića iz Rožaja: Građani da prijave ako imaju neka saznanja
Đukanović: "Jedina istina u optužnici je da sam neosuđivano lice. Nerado tužim državu, jednom zbog toga nisam spavao 45 dana"
Rožajac osumnjičen za trostruko ubistvo doveden na saslušanje
HRONIKA1 дан ranijeTrostruko ubistvo na Starom aerodromu: Policija traga za osumnjičenim Rožajcem
HRONIKA1 дан ranijeUhapšen Rožajac osumnjičen za trostruko ubistvo na Starom aerodromu
HRONIKA1 дан ranijePolicija objavila slike osumnjičenog Vehida Murića iz Rožaja: Građani da prijave ako imaju neka saznanja
DRUŠTVO2 дана ranijeĐukanović: „Jedina istina u optužnici je da sam neosuđivano lice. Nerado tužim državu, jednom zbog toga nisam spavao 45 dana“
HRONIKA4 дана ranijeBerane: Policija rasvijetlila ubistvo u Šekularu, Dagestanca ubio sunarodnik
HRONIKA3 дана ranijePoginuo motociklista (45) u saobraćajnoj nesreći u na putu Risan-Dragulj
