Minimalna zarada od 450 eura treba da bude povećana na 600 eura za zaposlene koji imaju završenu srednju školu i na 800 eura za one koji imaju visoku školsku spremu.

Doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) sa sadašnjih 20,5 odsto biće prepolovljeni na način što će dio koji ide na teret poslodavca od 5,5 odsto biti ukinut, a za zaposlene će biti smanjen sa 15 odsto na oko 10 odsto.

Ovo su ključni detalji iz predloga Fiskalne strategije koju je pripremila Vlada premijera Milojka Spajića, a koji su na sastanku predočeni predstavnicima Unije poslodavca (UPCG) koja je socijalni partner izvršne vlasti.

“Na sastanku je predstavnicima poslodavaca rečeno bi Predlog fiskalne strategije danas trebalo da se stavi na javnu raspravu”, kazao je juče nakon sastanka izvor “Vijesti”.

Ukupni doprinosi za PIO sada iznose 20,5 odsto od bruto zarade, od čega je 15 odsto doprinos na teret zaposlenog, a 5,5 na teret poslodavca. Na prosječnu neto zaradu od 830 evra ukupni doprinos za PIO iznosi 208,5 evra, od čega 152,6 na teret zaposlenog i 55,9 eura na teret poslodavca.

Ukidanjem doprinosa za PIO za poslodavca znači da bi on imao uštedu od 55,9 eura na prosječni iznos zarade. Smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15 na 10 odsto, znači da bi zaposlenom sa prosječnom zaradom neto plata bila veća za 51 euro. Na ovo smanjenje doprinosa država bi izgubila prihod od 107 eura po zaposlenom s prosječnom zaradom. Dio tog novca budžet bi nadoknadio na račun povećanja naplate poreza i doprinosa na osnovu rasta minimalnih zarada na 600 i 800 eura.

Rast minimalne zarade sa 450 na 600 eura znači povećanje plate od 150 eura ili 33 odsto, a rast minimalne zarade sa 450 na 800 eura znači povećanje plate za 350 eura ili 78 odsto.

“Predlogom fiskalne strategije uvodi se za svu ugostiteljsku djelatnost stopa PDV-a od 15 odsto, zadržava se opšta stopa PDV-a od 21 odsto, a biće oporezovani dobici od igara na sreću. Planirane su i stimulativne mjere u vidu poreskih olakšica za ulaganja u poljoprivredu”, ispričao je izvor “Vijesti”, dodajući da će Razvojna banka biti isključivo namijenjena za privredu.

Takođe, planira se i da se manjak u državnoj kasi, koji nastane smanjivanjem doprinosa, nadoknadi od markiranja goriva i prodaje nelegalno stečene imovine.

Izvor “Vijesti” je pojasnio da privrednici tek treba da urade analize da vide kako će se plan Vlade iz predloga fiskalne strategije odraziti na njihovo poslovanje.

“Poštujući zakonske propise, Fiskalnu strategiju, koju Crna Gora nema još od 2021. godine, pripremićemo i ponuditi cjelokupnoj javnosti na raspravu u narednih 15-20 dana. Upravo Fiskalna strategija sadržaće sve mjere fiskalne politike 44. Vlade, uključujući ‘Evropu sad 2’. Kao što ste upoznati, ‘Evropa sad 2’ u svojoj osnovi sadrži viziju smanjenja poreskog opterećenja na rad i povećanje minimalne i prosječne zarade, te samim tim zahtijeva poštovanje socijalnog dijaloga odnosno donošenje odluka na bazi tripartitnog dijaloga Vlade, sindikata i poslodavaca”, naveo je Spajić u odgovoru na poslaničko pitanje Miluna Zogovića (NSD) 1. jula.

Dodao je da Fiskalnu strategiju usvaja Skupština, te da mora konstatovati da ovakve reforme moraju zavrijediti opštu društvenu saglasnost, koju smo postigli i prilikom usvajanja programa “Evropa sad 1”.