Mene ne šalje crkva Srbije, mene ne šalje nijedna država, mene šalje Srpska pravoslavna crkva, mene priznaje moje sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske i vjerujući narod Crne Gore. Ja nisam izvanjac, ja sam rođen u Crnoj Gori, građanin ove države, kazao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

On je, kako je saopšteno iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) sa sveštenstvom služio liturgiju u Cetinjskom manastiru.

On se, kako su dodali iz MCP, osvrnuo „na aktuelna dešavanja u Crnoj Gori povodom njegovog predstojećeg ustoličenja na Cetinju i pozvao sve na preobraženje, na šta nas priziva sam praznik Preobraženja, da se preporodimo, ispunimo Božije milosti i svjetlosti, Božije ljubavi, pravde i dobrote“.

„Ja prizivam i sebe i sve vas, i Cetinje i cijelu Crnu Goru, da se preobrazimo, da radimo o dobru pa ćemo dobro i dočekati i dobro viđeti, i dobro će se Božije, koga ima u izobilju u ovome narodu, umnožiti u nama. Daće Bog. Čovjek ima taj unutrašnji poriv da stvara, ali vrlo često ima unutrašnji poriv i da razara, da upropaštava i obesmišljava, da tone u besmisao. Nažalost toga imamo u svim vremenima. Evo danas na Cetinju biće, kako kažu, velika grupa onih koji se protive da taj okupator zvani Mitropolit Joanikije Mićović dođe na Cetinje, da se ustoliči. I jasno govore da mene ne priznaju za svoga mitropolita i da hoće da me poćeraju odavde. Dobro. Znači oni su se mene odrekli, ali ja kao pastir, kao mitropolit, kao čovjek Jevanđelja, ne mogu njih da se odričem. To su moja braća.To je narod koji mi je Bog povjerio i ja mislim da u njima ima mnogo dobra. Ali kako se od toga došlo i ko je tu sve poradio da ti ljudi tako osjećaju i misle, to je već druga tema. Mogao bih ja da kažem štošta i njima, ako bi smo htjeli da razmijenjujemo razloge i misli, ja sam uvijek tu, ali nisam rad da razmijenjujemo mržnju, pakost“, istakao je Joanikije.

On je dodao da od mržnje nemamo ništa nego mržnju, od pakosti ništa nego još mnogo više pakosti.

„Nisam spreman za to, ali ako su spremni da razgovaraju, da mi kažu za nešto da nisam u pravu, slobodno neka dođu. Ali ja ne mogu da grajem ovdje ispred Cetinjskog manastira, hoću da razgovaramo. I kome god je nešto nejasno u vezi moje službe, ja sam spreman da razgovaram. I spreman sam da odgovorim, i vidim da mogu na svako pitanje da im odgovorim, ako ćemo da razgovaramo kao ljudi, što je govorio Patrijarh Pavle. Na to smo prizvani, imamo našu narodnu etiku. Marko Miljanov koji je nosio jevanđelsku etiku govorio je šta je čovjek, biti čovjek je štititi drugoga od sebe. Zato je naš Patrijarh Pavle govorio: Budimo ljudi. A to urlikanje i manipulacije, pravo da vam kažem, nije mi to prijatno, ali ako hoće baš neko da urliče i da pravi petljavinu pa neka pravi na svoj obraz. Ja ne mogu da se njih odrečem, oni su se mene odrekli. A ja njih ne mogu. Šta bi bilo da se ja njih odrečem? To bi značilo da ih isključim iz Crkve i predam prokletstvu, a to neću. Ali ih upozoravam, da sami ne navuku prokletstvo na sebe, kao mnogo puta do sada. I toga se bojim, da će to mnogi učiniti izmanipulisani ljudi, pomračeni, zloupotrebljeni. Žao mi je djece i omladine, što se truju mladi ljudi“, poručio je Joanikije.

On je kazao da su netačne i tendenciozne tvrdnje da se Crkva zove crkva Srbije.

„Ne zove se naša Crkva crkva Srbije, nego Srpska pravoslavna crkva. To je velika manipulacija mijenjati ime, a kad se mijenja ime onda se tu neko lukavstvo sprema. Ja volim Srbiju, volim Beograd, školovao sam se u Beogradu, kao i mnogi drugi, bila mi je čast. One škole koje sam ja učio tada ih nije bilo u Crnoj Gori. Dakle, kad kažu da mi šalje crkva Srbije hoće da me vežu za politiku, a ja želim da se vežem samo za Hrista i za Crkvu. Poštujem svaku državu, volim i Srbiju i Crnu Goru, i poštujem i jednu i drugu državu. I šta sad tu više od mene neko traži?! Mene ne šalje crkva Srbije, mene ne šalje nijedna država, mene šalje Srpska pravoslavna crkva, mene priznaje moje sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske i vjerujući narod Crne Gore. Ja nisam izvanjac, ja sam rođen u Crnoj Gori, građanin ove države. Ovdje odrastao ispod planine Njegoš po kojoj sam čuvao 200 ovaca i učio Gorski vijenac napamet. Otkud sam, odakle su došli Petrovići?! Nije se Petar Drugi zvao Njeguš nego Njegoš. Ovo samo govorim da kažem odakle sam došao. Gdje je moja služba bila do sada? U Crnoj Gori. Šta sam radio? Vidi se šta sam radio. Pa i sjever je isto valjda dio Crne Gore, nije samo Katunska nahija Crna Gora. Nije samo Cetinje Crna Gora, i nikad nije htjelo da bude samo ono nego je htjelo Cetinje da se širi, i Crna Gora da se širi, da se oslobodi, da se objedini sa ostalim plemenima u okolini. Dobro nek su živi i zdravi, nikome ne želim zlo“, rekao je.

U saopštenju MCP se navodi da „što se tiče raznih manipulacija u kojima se govori da će grupa ljudi spriječiti Joanikijevu hirotoniju, vladika objašnjava da se on hirotonisao prije pune 22 godine upravo u Cetinjskom manstiru“.

„Ovdje sam praktično započeo službu. Nisam ja od nekud došao u Crnu Goru da je okupiram, otkud meni to da se prepisuje, otkud meni te mogućnosti da ja bilo koga okupiram?! Moje je da okupiram samo ljubav, ali to je ona ljubav koja se ne nameće – to je Hristova ljubav. I ovo govorim samo da ukažem na ono što jeste moja služba, i da jasno razlikujemo što jeste i što nije. Nekome u Crnoj Gori smeta SPC. Čudo jedno, nikad nisam čuo da nekome Srbinu u Crnoj Gori, a ima toliko Srba u Crnoj Gori, smeta to što se ovo zove Mitropolija crnogorska. Veže se za ovu državu – Mitropolija crnogorska. Niti jednom Srbinu iz Crne Gore, niti bilo kome odakle drugo, to dosad nije zasmetalo. Nego nam je svima čast jer znamo njenu istoriju i njenu ulogu od Svetog Save pa do dana današnjeg. Ja sam ovdje hirotonisan zakonito. Zakonito izabran za episkopa, zakonito određen već sa časom upokojenja blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija za administratora i poslat na Cetinje, zakonito izabran na Svetom arhijerejskom saboru. Neka govore braća šta god hoće, ali neka ne lažu“, rekao je Joanikije.

Naglasio je da ne može da prihvati da se u Crnoj Gori širi retorika „velikog fašističkog sluge i kurira poglavnika Anta Pavelića našega izdajnika Sekule Drljevića“, i dodao da to ne priliči Crnoj Gori.

„Oni koji barjače sa barjakom antifašizma prihvatili su ideologiju najvećeg fašiste sa ovog područja – prokletoga Sekule Drljević. Kakvi paradoksi, kakvo ludilo, kakva sramota! Isto tako jasno je svima da se pod barjakom patriotizma mnogo kralo i mnogo upropašćavalo, kao što se i pod barjakom antifašizma širila bratska mržnja i razdor, i ranije i danas. Moramo se toga osloboditi, draga braćo i sestre. Mi hrišćani smo pozvani da se molimo za ovaj svijet. Ja ću da idem tim stopama, stopama mojih prethodnika, a oni su išli stopama Hristovim. Koliko je moj prethodnik pa i njegov prethodnik, pa i prethodnik njegovih prethodnika i tako redom sve do Svetog Petra Cetinjskoga i sve do prvog vladike iz porodice Petrovića, Danila Petrovića, koliko su pretrpijeli uvreda od svoga naroda. Koliko je blata bacano na njihova imena i lica?! Koliko hula i koliko mržnje, naročito na moga prethodnika blaženopočivšega Mitropolita Amfilohija. A on je trpio kao jagnje Božije. Pravo da vam kažem u pojedinim momentima nisam mogao ni da ga razumijem, jer je bio čovjek velikih dimenzija, velikog srca, velike ljubavi, kako je mogao sve to da trpi, da nikad riječi ne progovori. Da nikad ne osudi svoje Cetinjane“, zaključio je Joanikije.