Članstvo Crne Gore u Evropsku uniju (EU) podržava 74,4 odsto građana, a 83,5 odsto bi na referendumu podržalo ulazak u Uniju, pokazalo je tradicionalno istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana o evropskim integracijama i procesu pristupanja EU“.

Istraživanje je za potrebe Evropske unije u Crnoj Gori i Vlade Crne Gore, uradila agencija DeFacto Consultancy tokom maja na uzorku od preko 1.000 ispitanika širom zemlje.

Ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa je tokom predstavljanja rezultata istraživanja kazala da građani doživljavaju EU kao svog najvećeg donatora i najbližeg političkog, ekonomskog i komercijalnog partnera.

„Na potencijalnom referendumu, od građana koji bi izašli da glasaju, 83,5 odsto bi glasalo za pristupanje Crne Gore EU. Građani nastavljaju da šalju dosljednu poruku, bez obzira na to koju političku partiju podržavaju ili koje su vjere zele evropsku budućnost, bolji životni standard, više poslova i bolje mogućnosti putovanja. Ovo je pitanje nacionalnog interesa koje prevazilazi partijske podjele“.

Popa je istakla da crnogorske institucije i političke partije moraju da konstruktivno rade zajedno i preduzmu konkretne akcije za unapređenje reformi u vezi sa EU, posebno u oblasti vladavine prava.

„Nadam se da će se novoformirana vlada nadovezati na rezultate ovog istraživanja i dati prijeko potreban podsticaj procesu pristupanja EU“,kazala je Popa.

Potpredsjednica Vlade i ministarka evropskih poslova Jovana Marović kazala je da rezultati treba da podstaknu na dalje reforme kako bi se približili Evropskoj uniji, te da istraživanje doživljavaju kao motivaciju u daljem radu.

Ministarka evropskih poslova Jovana Marović je kazala da je trend podrške članstvu u EU na visokom nivou i bez obzira što Crna Gora već deset godina pregovara o članstvu i bez obzira na razne, turbulentne političke situacije.

„Kada govorimo o tome gdje je Crna Gora trenutno u procesu evropske integracije, mi koji trenutno zastupamo i predstavljamo Vladu Crne Gore, volimo da kažemo da smo trenutno u poziciji da imamo sve elemente na stolu za to ubrzanje, reforme i prbiližavanje EU, budući da imamo dobru kompoziciju što se tiče same Vlade, da imamo podršku od građanki i građana, da nam neke stvari idu naruku što se tiče međunarodnih odnosa i da je EU otvorena da prepozna sve rezultate koje države kandidati isporučuju“, istakla je Marović.

Istakla je da građani najviše očekuju unapređenje životnog standarda, te zato i posmatraju EU kao nešto čemu se teži i „što je bolje od onoga što trenutno imamo“.

Olivera Komar iz agencije DeFacto Consultancy kazala je da je na pitanje da li se stvari u Crnoj Gori kreću u dobrom ili pogrešnom pravcu, 67 odsto ispitanika odgovorilo da se kreću potpuno ili donekle u dobrom pravcu.

Da se stvari donekle kreću u lošem pravcu smatra 18, 5 odsto ispitanika, a u potpuno lošem pravcu ocijenilo je 18 odsto građana.

Na pitanje u kojoj oblasti su najveći problemi u Crnoj Gori, istraživanje je pokazalo da su građani najviše zabrinuti za ekonomiju: „Kada saberete zabrinutost za ekonomsku situaciju i nezaposlenost, dobijete preko 50 odsto građana koji ističu ovo kao jedan od problema koji ih najviše brine“, kazala je Komar.

Trećina ispitanika je zabrinuta za stanje kada je u pitanju korupcija, te da je zabilježen porast ispitanika koji kao najveći problem identifikuju sudstvo.

Na pitanje kakav je njihov generalni stav prema EU, veoma ili donekle pozitivan stav prema EU ima 76 odsto građana.

Kao najveću prepreku da Crna Gora postane članica EU, četvrtina ispitanika ili njih 25 odsto identifikuje korupciju, 15 odsto organizovani kriminal, dok 14 odsto misli da nema političke volje u Crnoj Gori. Ispitanici kao najveću korist ulaska u EU percipiraju porast standarda-bolji život, veće plate, više penzije.

„Veoma visoko pozicionirane su i otvorene granice. Ljudi u pridruživanju vide nemogućnost putovanja, kretanja po Evropi“, kazala je Komar.

Na pitanje šta bi bila najveća šteta ulaska u EU, veliki procenat ispitanika kaže da zapravo nema štete.

„Njih 36 odsto i na to dodajte još 20 odsto onih koji nemaju odgovor, što znači da preko pola građana uopšte nije moglo da identifikuje neku vrstu štete od pridruživanja“, ocijenila je Komar.

Od onih koji su mogli da identifikuju štetu, 14,7 odsto se izjasnilo da se boji gubitka nacionalne suverenosti i nezavisnosti , četiri dosto pada životnog standarda, tri odsto gubitka kulturnog identiteta.

Na pitanje kada će Crna Gora ući u EU, 23.6 odsto građana se izjasnilo da će Crna Gora ući u EU do 2025, 15 odsto se izjasnilo „nikad“, dok četvrtina ispitanika nije željela da procjenjuje.

Dobre odnose Crna Gora bi prema misljenju ispitanika trebalo da održava sa EU, Srbijom, Rusijom, pa SAD.