Insistiranje na implementaciji programa Evropa sad, kroz usvajanje budžeta i seta pratećih poreskih i zakona iz oblasti socijalne politike, veoma je otežalo poziciju svake buduće vlade, jer joj je, na neki način, vezalo okove, smatra crnogorski predsjednik, Milo Đukanović.

„Plašim se da se time, na neki način vezao okov oko nogu budućoj vladi, jer će biti veoma delikatno i politički i socijalno, a posebno ekonomski i finansijski, baviti se onim što je projektovala aktuelna Vlada, možda baš i namjerno, znajući da neće nositi odgovornost za implementaciju tog programa”, rekao je Đukanović u intervjuu agenciji Mina-business.

On je dodao da se plaši da će program Evropa sad biti možda i najkrupniji izazov u funkcionisanju nove vlade, kako god se ona zvala.

Đukanović je rekao da ga plaši insistiranje aktuelne Vlade posljednjih dana decembra, u trenutku kada je manje-više bilo jasno da će morati da prođe proceduru provjere povjerenja u parlamentu, sa velikim izgledima da njen epilog bude izglasavanje nepovjerenja. On je podsjetio i da se već tada znalo da pojedini subjekti vladajuće koalicije razmišljaju o izglasavanju nepovjerenja Vladi.

Đukanović je kazao da je u jednom od prethodnih intervjua o programu Evropa sad govorio sa podijeljenim ocjenama, cijeneći napor njegovog autora koji je usredsređen na unapređenje životnog standarda građana Crne Gore.

“Uz to, rekao sam tada kritički da mi se čini da su vlade koje je dominantno tvorila Demokratska partija socijalista (DPS) možda negdje izgubila dobar osjećaj za taj aspekt državne politike, dakle brige o životnom standardu, a da se previše fokusirala na kapitalnu potrošnju, odnosno infrastrukturnu izgradnju Crne Gore”, saopštio je Đukanović.

On je dodao da im je logika bila da, ukoliko žele da zaustave ljude da koriste razvojne resurse na sjeveru, onda moraju da im daju auto-put.

“Ukoliko želimo da stvorimo uslove za bezbjednija putovanja, da nam još jedna armija ljudi ne izgubi život u Platijama, onda moramo imati te investicione zahvate koji su po logici stvari veoma skupi. Dakle, koliko god to bilo opravdano i koliko god ne postoji mogućnost da iskoristite sve resurse i da se intenzivno razvijate i otvorite radna mjesta, što će u finalu voditi unapređenju životnog standarda, mislim da se moralo malo socijalno senzibilnije voditi računa o balansu između kapitalne potrošnje i infrastrukturne izgradnje na jednoj strani i očekivanja ljudi u Crnoj Gori za povećanjem plata i penzija, socijalnih davanja, koji odmah utiču na kvalitet njihovog životnog standarda”, kazao je Đukanović.

On je rekao i da mu se čini da je sve to previše avanturistično, da nema dobro uporište u javnim finansijama i da će, nažalost, generisati nove potrošačke rupe u budžetu i fondovskoj potrošnji, a samim tim voditi ka većim deficitima.

“Naravno, ti deficiti se moraju pokrivati, a oni nas vode na tržišta novca putem novih zaduživanja. Kada se pojavljujete stalno sa zahtjevima za nove kredite, onda to logično vodi padu kreditnog rejtinga zemlje, a kada pada kreditni rejting, onda to vodi poskupljenju kredita”, objasnio je Đukanović.

On je podsjetio da je posljednje zaduženje, krajem 2020. godine, bilo negdje po stopi od 2,8 ili 2,85 odsto. Đukanović smatra da bi već danas, zahvaljujući padu kreditnog rejtinga, Crna Gora mogla da se zadužuje jedino po stopi od preko četiri odsto.

“To će sa projektovanim deficitom od pet odsto u budžetu za ovu godinu, koji je projektovala aktuelna Vlada, voditi ka višim kamatnim stopama”, naveo je Đukanović.

On je upozorio i na promjene politike centralnih banaka u Evropi, počev od Evropske (ECB), pa preko centralnih banaka vodećih evropskih zemalja, koje su prethodnih godina vodile pomalo monetarno ekspanzivnu politiku, emitujući novac, pojeftinjujući ga na taj način, kako bi odgovorili potrebama nacionalnih ekonomija u uslovima dugotrajuće evropske krize.

“Sada su krenuli da vode restriktivniju politiku. Dakle sada će biti manje novca na tržištu, što znači da će zbog odnosa ponude i tražnje rasti ciljana kredita, što će nas voditi u sve nepovoljnije zaduživanje”, rekao je Đukanović.

On je podsjetio da je, prema podacima aktuelne Vlade, trenutni nivo zaduženosti 85 odsto javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP).

“Dakle, povoljan scenario izlaska iz ovog problema je rebalans budžeta, dalja restrikcija potrošnje. Nepovoljniji scenario može u finalu da vodi ka bankrotu države i to je razlog zbog čega sam skeptičan. Ne govorim to ni iz kakvih političko-partijskih pobuda, već kao čovjek koji je sedam puta vodio Vladu Crne Gore i prolazio sva ta iskušenja”, saopštio je Đukanović.

On je naveo da su 2013. godine ozbiljno razgovarali o tome da li je moguće oboriti poresko opterećenje na rad, za koje se znalo da je previsoko i da čini Crnu Goru nedovoljno konkurentnom investicionom destinacijom.

“Zastali smo i odložili to, jer nam se činilo da ćemo teško uspostaviti balans između onoga što je obavezna potrošnja i što su projektovani prihodi. Dakle, pozdravljam uvijek kada bilo koja vlada ide na obaranje poreza. Taj dio paketa Evropa sad i danas pozdravljam, dakle smatram da je to dobro, ali to možete da radite samo do one mjere do kojih imate jasan odgovor kako ćete iskompenzirati te prihode u budžetu”, rekao je Đukanović.

On smatra da se, ukoliko taj odgovor nije jasan, zemlja zadužuje i vodi na tržišta novca, gdje će se sve skuplje zaduživati do trenutka dok kreditori kažu da smo nepouzdan dužnik i da ne mogu više ništa da nam daju, što onda vodi u bankrot.

“Evo to je, možda, malo dramatičnije predstavljena slika, ali ja smatram da je uvijek pametno otvoreno govoriti o onome što su najteže opasnosti. Ako se dogodi nešto povoljnije od toga, to je odlično, ali u ovom trenutku sam vrlo zabrinut kako će izgledati ekonomska budućnost Crne Gore i koliko će vlada, kako god se zvala, moći da odgovori onome što je rezultat rada dosadašnje, na kraju prošle godine”, zaključio je Đukanović.