Benefit od ovogodišnjeg budžeta, koji je održiv i razvojni, i od rasta ekonomije, osjetiće skoro svaki građanin u Crnoj Gori, poručio je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

„To je bila intencija Vlade i skupštinske većine – da napravimo jedan dobar balans, gdje će svaki građanin moći da osjeti benefite privrednog rasta u Crnoj Gori, što nije bio slučaj u prošlosti. To nas je dovelo do toga da je naša država druga po nejednakosti prihoda između najbogatijih i najsiromašnijih u Evropi“, kazao je Spajić u intervjuu agenciji Mina-biznis.

On je dodao da će reforma, koja se upravo sprovodi, doprinijeti radikalnom smanjenju tih nejednakosti.

„Sama po sebi „Evropa sad“ obezbjeđuje bolji životni standard za preko 200 hiljada porodica. Povećali smo i minimalnu penziiju na 200 eura, koja će da krene od poslednjeg kvartala ove godine. Takođe, dodali smo i dječje dodatke i razne druge socijalne mjere, tako da mislim da će skoro svaki građanin moći da osjeti benefit od ovog budžeta“, smatra Spajić.

Budžet za ovu godinu ostao je bez prvobitno planiranih oko 33 miliona eura prihoda, koji su se, između ostalog, odnosili na povećanje akciza na određene proizvode. Takođe, smanjen je i nivo zaduženja na 70 miliona eura.

Spajić je rekao da su bili spremni na svaki scenario, i da su, na smanjenje prihodne strane, reagovali tako što su smanjili rashodnu stranu.

„Bili smo primorani da smanjimo dobar dio i kapitalnih investicija, ali to je što je. Ponekad morate da donesete neke kompromise koji su manji u odnosu na ono što želite da postignete. A želimo da postignemo prvenstveno rast zarada za građane i sve druge benefite koje budžet za ovu godinu ima“, naveo je Spajić.

Ministarstvo je, kako bi dokazalo da Evropa sad ne donosi dodatna zaduženja, ponudilo političkim partijama da se ide bez zaduženja, ukoliko se budžet usvoji u originalnoj verziji.

„Međutim, skupštinska većina je imala nekih 70 miliona eura vrijedne amandmane, pa smo dogovorili da taj dio ide na dodatno zaduženje“, objasnio je Spajić.

Na pitanje može li se ove godine očekvati rebalans budžeta, Spajić je odgovorio da je sada izvjesno da ga neće biti i da je Crna Gora, do sada, svake godine imala makar po jedan rebalans, često i po dva puta.

„Rebalans se dešava svugdje u Evropi. Međutim, prošle godine nijesmo imali rebalans. To je prilika da pokažemo koliko smo realno projektovali i ekonomju i budžet u vrlo teškm okolnostima, jer su i prošla i 2020. bile kovid godine i bilo je vrlo teško projektovati prihode, dok je rashodnu mnogo lakše predviđeti. Tako da ćemo i za ovu godinu pokušati da ne dođe do rebalansa i mislim da je izvjesno da ga neće biti“, poručio je Spajić.

On je ponovio da je budžet potpuno održiv, jer su prihodi i rashodi usklađeni.

„Vratićemo dosta starih dugova ove godine, deficit takođe nije prevelik, tako da mislimo da je ovo potpuno održiv i razvojni budžet“, tvrdi Spajić.

Govoreći o rastu ekonomije u prošloj godini, Spajić je naveo da su zvanične projekcije Ministarstva bile 13,4 odsto, ali da je već za prvih devet mjeseci ostvaren rast od 14 odsto.

„S toga očekujemo da će rast na kraju biti sigurno preko 14 odsto. Time ćemo povećati bazu za ono što će biti za ovu godinu“, dodao je Spajić.

Kada je u pitanju ova godina, Spajić je podsjetio da je Evropska komisija (EK) procijenila da će Crna Gora ostvariti rast od 6,4 odsto.

„Mi smo svojom, odvojenom analizom, došli do istog procenta, što dokazuje koliko je realna naša ovogodišnja prognoza. Time ćemo biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi“, saopštio je Spajić.

S obzirom na to da je prošle godine ostvaren veći rast od prvobitno projektovanog, Spajić je naglasio da i za ovu godinu postoji veliki prostor za dodatni rast.

Na pitanje da li bi nepoštovanje ili djelimično poštovanje mjera predviđenih programom Evropa sad moglo da utiče na povjerenje građana u Vladu, Spajić je odgovorio da razumije skepsu kod građana koji su 30 godina svjedočili jednoj praksi koja je radikalno drugačija od sadašnje.

„Mi smo smanjili dug i kao država zaradili smo. Smanjili smo 200 miliona troškova državnog aparata koji je išao nigdje. Možete zamisliti 30 godina puta 200 miliona, koliki je to novac koji je išao nigdje. Mi taj novac sada prebacujemo na građane i oni vjerovatno, ne očekujući jedan takav potez, imaju toliki nivo skepse“, kazao je Spajić.

U Skupštini je već usvojen zakon koji se, kako je naveo, mora poštovati i koji važi i za javni i za privatni sektor.

„To više nije samo opšti kolektivni ugovor, nego Zakon o radu, čije odredbe tačno određuju kako mora da se isplaćuje zarada i gdje idu uštede koje su napravljene, odnosno porezi i doprinosi koje će kompanija da uštedi moraju da se prenesu na zaposlenog“, dodao je Spajić.

On je najavio da će sa poslodavcima imati intenzivnu komunikaciju.

„Već od 4. januara očekujem da pošaljemo poziv svim poslodavcima u Crnoj Gori da posjete Minstarstvo. Sješćemo zajedno sa poslodavcima i vidjećemo šta ih koči u daljim investicijama i poslovanju. Takođe ćemo tada najaviti neke nove mjere Vlade, ali ćemo i vidjeti kako primjenjuju Evropu sad“, kazao je Spajić.

Na pitanje da li imamo dovoljan broj inspektora koji će moći da iskontrolišu sprovođenje te reforme, Spajić je odgovorio da sigurno da ne postoji dovoljan nivo inspekcija, ali da u Vladi rade na tome da ojačaju Upravu za inspekcijske poslove (UIP).

„Mislim da je dosta urađeno za ovih godinu, ali će morati mnogo više da se uradi u budućnost. Uprava prihoda i carina (UPC) je već to značajno ojačala, ali će i u budućnosti nastaviti da to radi. To nije samo jedna služba koja mora da se bavi tom problematikom, već jedno sedam-osam službi. Biće pokušaja kratkoročno, raznihdovijavanja i pokušaja da se izbjegnu zakonske norme, međutim država će čvrsto da stoji i mi ćemo, ubijeđen sam, već za par mjeseci potpuno odbiti takve pokušaje“, tvrdi Spajić.

Govoreći o stanju u javnim finansijama u ovoj godini, konkretno javnom dugu, Spajć je rekao da je on do sada bio van kontrole.

„Kada ste smanjili javni dug sa nekih 90 odsto neto po bruto domaćem prozvodu (BDP), na nekih oko 75 odsto, to je značajno smanjenje i Crna Gora je mnogo manje rizična sa te strane“, rekao je Spajić i dodao da će nastaviti da rade na vraćanju starih dugova i fiskalnoj odgovornosti.

Spajić je saopštio i da je hedzing aranžman, koji je potpisan u cilju zaštite od valutnog rizika kod kredita za izgradnju prioritetne dionice auto-puta, riješio veliki problem izloženost prema dolaru, koji je bio problem sedam godina.

On je podsjetio da su postojali državni troškovi koji su bili potpuno van kontrole, ali da se takva situacija rješava programskim budžetom.

„Imamo i sijaset drugih problema koje smo riješili prošle godine. Državna preduzeća će nastaviti da budu veliki problem, ali imamo Montenegro Vorks (MW), koji trenutno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) prolazi razne obuke. Imamo rješenja za sve goruće probleme i nastavićemo da se borimo sa tim vatrama koje nam konstantno podmeću“, najavio je Spajić.

On je dodao da je prošle godine vraćeno skoro 450 miliona eura starih kredita, dok će ove godine biti dodatno vraćeno još skoro 300 miliona.

„Već 5. januara imamo jedan kredit iz 2001. godine, čak ne od protekle Vlade, nego od protekle države, koji nažalost moramo sada da vraćamo. Međutim, imamo u depozitima preko 400 miliona eura i potpuno ćemo zatvoriti fiskalnu ovu godinu“, tvrdi Spajić.

On je građanima u ovoj godini poželio prvenstveno zdravlje, jer su se brojevi u vezi sa omikron kovid krizom povećali i postali zabrinjavajući.

„Mi kao Vlada smo alarmirani takvom situacijom, tako da ćemo mjerama koje upravo sprovodimo pokušati da smanjimo rast kovid brojeva. Pozivamo građane da budu odgovorni na ličnom nivou i da se svi negdj potrudimo da sačuvamo zdravlje, jer je to najbitnije“, zaključio je Spajić.