Connect with us

EKONOMIJA

"OČEKIVANI RAST EKONOMIJE OD 10,8 ODSTO JE NAJVEĆA STOPA MEĐU ŠEST BALKANSKIH ZEMALJA"

Svjetska banka: Snažan oporavak CG ekonomije u ovoj godini, najveći rast među zemljama Zapadnog Balkana

„Oporavak ekonomske aktivnosti povećao je državne prihode, koji su zajedno sa pažljivim fiskalnim upravljanjem doveli do smanjenja fiskalnog deficita sa 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini na procijenjenih četiri odsto u ovoj“, navodi se u saopštenju

Milatović, Krivokapić i Spajić, Foto: Vlada Crne Gore

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Crnogorska ekonomija će se u ovoj godini, podstaknuta brzim oporavkom turizma, snažno oporaviti, uz očekivani rast od 10,8 odsto, što je najveća stopa među šest zemalja Zapadnog Balkana, saopšteno je iz Svjetske banke (SB).

U novom izdanju Redovnog ekonomskog izvještaja za Zapadni Balkan, Zeleni oporavak, navodi se da je izuzetno dobra glavna ljetnja turistička sezona podržala oporavak prihoda od turizma, koji će vjerovatno dostići blizu 75 odsto nivoa od 2019. godine.

„Oporavak ekonomske aktivnosti povećao je državne prihode, koji su zajedno sa pažljivim fiskalnim upravljanjem doveli do smanjenja fiskalnog deficita sa 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prošloj godini na procijenjenih četiri odsto u ovoj“, navodi se u saopštenju.

Kako su kazali iz SB, održavanje fiskalne razboritosti u narednom srednjoročnom periodu će biti kritično, s obzirom na neizvjesnosti.

Šef kancelarije SB za Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru, Kristofer Šeldon, rekao je da je ekonomska kriza, koju je izazvala pandemija koronavirusa, i dalje izvor neizvjesnosti, ali da predstavlja i priliku za Crnu Goru da osigura otporan, inkluzivan i zeleni oporavak nakon pandemije.

„SB je posvećena da podrži Crnu Goru u sprovođenju reformi koje mogu pomoći u obezbjeđivanju makroekonomske stabilnosti, stvaranju ekonomskih mogućnosti i podsticati snažan rast predvođen privatnim sektorom“, saopštio je Sheldon.

Izvještaj pokazuje da je nezaposlenost u Crnoj Gori i dalje visoka, jer oporavak još nije pokrenuo tržište rada, što ograničava brzinu ponovnog smanjenja siromaštva.

Predviđa se da će se siromaštvo polako smanjivati ove godine, ali ostaje na većem nivou nego 2019.

Izvještaj je pokazao i da se region Zapadnog Balkana oporavlja od recesije izazvane pandemijom u prošloj godini, zahvaljujući bržem oporavku od očekivanog u ovoj.

Izgledi za region su se značajno poboljšali, pa se sada predviđa rast BDP-a od 5,9 odsto u ovoj godini, nakon prošlogodišnjeg pada od 3,1 odsto.

Rast u regionu je predviđen na 4,1 odsto u narednoj godini i 3,8 odsto u 2023. godini.

„Predviđa se da će stopa siromaštva u regionu nastaviti trend smanjenja prije pandemije i pasti oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, blizu nivoa iz 2019. godine“, dodaje se u saopštenju.

Oporavak u cijelom regionu rezultat je jačine domaće i spoljne tražnje.

„Oštar oporavak domaće potrošnje i putovanja širom Evrope pomogao je povećanju doznaka, kao i prilivu turizma tokom glavne ljetnje sezone ove godine. Snažan oporavak u naprednim ekonomijama takođe je podstakao tražnju za izvozom regiona“, rekli su iz SB.

U SB smatraju da je oporavak i dalje krhak.

„Signali ranog upozoravanja sa tržišta rada zahtijevaju posebnu pažnju politike. Gubici radnih mjesta zbog recesije i njenih posljedica nesrazmjerno su pogodili žene i mlade, što bi moglo usporiti napore da se povećaju konstantno niske stope aktivnosti radne snage u regionu“, navodi se u saopštenju.

Nezaposlenost mladih porasla je na 37,7 odsto u ovoj godini, što je 5,4 procentna poena više od juna prošle godine, što je dodatno pogoršalo izglede za zapošljavanje mladih.

Direktorica SB za Zapadni Balkan, Linda Van Gelder, kazala je da će post-pandemijska budućnost zahtijevati da zemlje Zapadnog Balkana svoje politike fokusiraju na rješavanje ključnih prepreka stvaranju novih radnih mjesta i ekonomskoj transformaciji, uključujući zelenu tranziciju.

„Svih šest zemalja bi imale koristi od reformi u poslovnom okruženju, upravljanju i digitalizaciji, što bi doprinijelo rastu i smanjilo jaz sa zemljama EU“, dodala je Van Gelder.

Izvještaj takođe razmatra makro-fiskalne izazove i pokretače oživljavanja zelenog rasta regiona. Zapadni Balkan se sada nalazi na ključnoj tački odluke u vezi sa predstojećom zelenom tranzicijom.

„Globalni koraci ka klimatskim akcijama izazivaju temeljne promjene u društvu. Preferencije potrošača i investitora se menjaju, zelene tehnologije i novi poslovni modeli remete više tržišta, a zelene politike preoblikuju ekonomska okruženja“, navodi se u saopštenju.

S obzirom na to, ozelenjavanje privrede jedne zemlje postaje odlučujući faktor u međunarodnoj konkurentnosti i sposobnosti privlačenja međunarodnih finansija i investicija.

„Zapadni Balkan nije izuzetak. Zelena tranzicija nudi značajne mogućnosti za Zapadni Balkan, uključujući bližu integraciju u eurocentrične globalne lance vrijednosti i pristup značajnim resursima EU za finansiranje zelene tranzicije“, rekli su iz SB.

Efikasno upravljanje Tom zelenom tranzicijom, uključujući mnoge kompromise u pogledu politike, moraće, kako su zaključili, biti glavni fokus pažnje politike Zapadnog Balkana u godinama koje dolaze.

Advertisement
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

EKONOMIJA

Spajić: Rad će se konačno cijeniti u novoj Crnoj Gori

„Porodice će konačno osjetiti ekonomsku benefit i moći će da ostanu u Crnoj Gori i da odgajaju svoju djecu ovdje“, poručio je Spajić

Spajić, Foto: Savo Prelević

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Zahvaljujući programu Evropa Sad – jedan bračni par će zarađivati minimalno 900 eura, a ne 444 eura kao do skoro, kazao je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

Kako je naveo, porodice će konačno osjetiti ekonomsku benefit i moći će da ostanu u Crnoj Gori i da odgajaju svoju djecu ovdje.

„Rad će se konačno cijeniti u novoj Crnoj Gori“, poručio je ministar na Tviteru.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

(VIDEO) Investitori iz Srbije zainteresovani da ulažu u Berane: Krivokapić sa Brnabić razgovarao o tome

„Vlada pokušava na svaki mogući način da dodatno promoviše Berane i sjever Crne Gore. Apsolutno sam siguran da će vrlo brzo doći jedna krupnija investicija u Sjeverni region u realnu privredu“, kazao je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović za portal „Berane online“

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić je prilikom nedavne posjete Beogradu razgovarao sa predsjednicom Vlade Srbije Anom Brnabić o određenim investitorima koji su zainteresovani da ulažu u Berane i u kompletan limski region, kazao je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović.

On je to saopštio u intervjuu za portal Berane online.

Milatović je objasnio da će tokom januara biti organizovani dodatni razgovori u vezi sa tim.

„Vlada pokušava na svaki mogući način da dodatno promoviše Berane i sjever Crne Gore. U svim razgovorima koje ja imam sa stranim investitorima naravno da ističem potencijale sjevera. Apsolutno sam siguran da će vrlo brzo doći jedna krupnija investicija u Sjeverni region u realnu privredu“, kazao je ministar ekonomskog razvoja.

Milatović je naglasio i da je potrebno staviti jak fokus na Berane i sjever Crne Gore jer trenutno stanje je jako loše.

Piše: Berane online

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

(VIDEO) Milatović: Neshvatljivo je da neki poslanici, koji imaju prosječne plate oko 1.800 eura, neće glasati za povećanje plata građana

„Parlamentarna većina ima sada šansu da popravi stvari u Crnoj Gori“, poručio je Milatović

Ministar Jakov Milatović u Regionalnom biznis centru u Beranama, Foto: Ana Tomović

Pratite portal Berane online na Facebook-u, Instagramu i Tviteru.

Poslanici u crnogorskom parlamentu u prosjeku imaju plate oko 1.700 – 1.800 eura i zamislite vi sada jednoga poslanika sa tolikom platom da ne želi da građanin ima povećanje plate minimalne sa 250 na 450 eura i prosječne sa 530 na 700 eura i zdravstvenih radnika sa dodatnim povećanjima. Ja to ne mogu da razumijem, kazao je ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović u intervjuu za portal „Berane online“.

On je to rekao odgovarajući na pitanje Berane online kako komentariše visoke poslaničke plate, o čemu smo pisali juče, a imajući u vidu da su oni sa najvisočijim primanjima najveći protivnici programa „Evropa sad“.

Milatović je naveo i da smatra da je „Evropa sad“ jedan od onih programa gdje, kako je istakao, „treba cijela Crna Gora da se ujedini u parlamentu“.

„Poslanici glasanjem za ovaj program treba da pokažu građanima Crne Gore da se suštinski zalažu za njihov bolji život, za konkurentniju crnogorsku privredu i za jedan bolji i pravilniji odnos prema privrednicima u Crnoj Gori koji žele da plaćaju fer poreze i doprinose“, poručio je ministar.

On je naglasio da Crna Gora više nema vremena da čeka i zamolio poslanike da podrže program, a da su oni spremni da još jednom sve objasne i prihvate sve korekcije koje vode na bolje i fiskalno su neutralne.

Posebnu poruku je poslao vladajućoj većini koja, kako je istakao, ima sada šansu da popravi stvari u Crnoj Gori.

„Ubjeđenja sam da će prije svega naša parlamentarna većina, jer je sasvim prirodno da mi prvo računamo na njihovu podršku, a koja je sada vlast, podržati program „Evropa sad“ jer ima šansu da popravi stvari u Crnoj Gori“, ističe ministar ekonomskog razvoja.

On se ipak nada, dodaje, da će plan „Evropa sad“ biti usvojen u parlamentu.

„Ja sam i dalje vjerovanja i stanovišta da uz dodatna razjašnjenja, objašnjenja a možda i poneki amandman poslanika, da će apsolutno ovaj paket koji smo mi nazvali „Evropa sad“ ili Maršalov plan a koji je na taj način upakovan u budžet za narednu godinu biti usvojen u parlamentu“, zaključio je Milatović.

Piše: Berane online

Pogledajte kompletan SNIMAK intervjua:

Nastavite sa čitanjem

Facebook

Instagram

Najčitanije