Connect with us

EKONOMIJA

KOLONA SE UPUTILA IZ DANILOVGRADA

VIDEO Traktori ispred Skupštine, protest poljoprivrednika

Poljoprivrednici u pismu koje su uputili Krivokapiću zahtijevaju da Vlada izdvoji novac iz rezerve Budžeta, te da im se plati po pet centi po litru proizvedenog mlijeka od početka godine do stabilizacije tržišnih cijena

Nekoliko desetina poljoprivrednika na traktorima je došlo ispred Skupštine Crne Gore, tražeći od premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića i Ministarstva finansija i socijalnog staranja da ispune njihove zahtjeve.

Prethodnog četvrtka poljoprivrednici su se protestovali ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede .

Predstavnici ministarstva na sastanku su im tada poručili da ta institucija nema novca da im pomogne, te da to može uraditi jedino Ministarstvo finansija i socijalnog staranja.

Poljoprivrednici u pismu koje su uputili Krivokapiću zahtijevaju da Vlada izdvoji novac iz rezerve Budžeta, te da im se plati po pet centi po litru proizvedenog mlijeka od početka godine do stabilizacije tržišnih cijena.

Oni traže i ostavku resornog ministra Aleksandra Stijovića.

Pored toga, oni zahtijevaju povraćaj akcize na gorivo po hektaru za sve obrađene рovršine u Crnoj Gori uključujući i pokošene površine, kao i rješavanje viškova crnogorskih sireva kako bi otkup kozjeg i ovčeg mlijeka mogao da počne od prvog juna.

Od Vlade traže i pisanu garanciju da će riješiti pozicije u trgovačkim lancima i hotelima za prodaju crnogoskih proizvoda i smanjiti uvoz onih proizvoda koje crnogorska poljoprivreda proizvodi u potrebnim količinama.

Ministarstvo poljoprivrede odlučilo je juče da obezbijedi dvomjesečnu (za jun i jul) dodatnu pomoć od 210 hiljada eura za mljekarski sektor.

Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

EKONOMIJA

Uprava za saobraćaj: Radovi na putu od Ribarevina do Berana biće završeni do kraja avgusta 2025.

Kreni – stani. Tako cijelom trasom od Ribarevina do Berana. Ako niste obaviješteni o vremenu potpune obustave saobraćaja onda vas ta vijest dočeka blizu tunela Tifran od 9 do 11 i od 14 do 17 sati… Dionica je dugačka 32 kilometra. Obično se pređe za nekih pola sata. U sadašnjim uslovima to je sat i po vožnje

Foto: Screenshot

Ukoliko ste za praznike ipak odlučili da putujete kroz Crnu Goru, morate kod Auto moto saveza provjeriti kakvo je stanje na putevima i ima li zastoja jer su rekonstrukcije širom zemlje u toku. Ekipa RTCG obišla je nedavno radove između Ribarevina i Berana. Angažovan je veliki broj radnika i mašina, ponegdje se saobraća i jednom trakom. Iz Uprave za saobraćaj kažu da sve ide po planu, a rok za završetak radova je avgust 2025.

Kreni – stani. Tako cijelom trasom od Ribarevina do Berana. Ako niste obaviješteni o vremenu potpune obustave saobraćaja onda vas ta vijest dočeka blizu tunela Tifran od 9 do 11 i od 14 do 17 sati. Ipak, ono što je najvažnije jeste da se na rekonstrukciji radi intenzivno.

Vladan Keković iz Uprave za saobraćaj navodi da se trenutno izvode radovi na spoljašnjoj odvodnji, odnosno propusti i rigole, takođe i potporne konstrukcije, te da je sanirano par klizišta.

„Prilikom izvođenja građevinskih radova bitne su dvije stvari: kvalitet i da budu u roku završeni.

Najvažniji podatak na tabli koja se nalazi iza mene, nalazi se u njenom donjem desnom uglu, a to je rok do kada radovi treba da budu završeni. Najčešće u Crnoj Gori imamo da se taj rok prekorači. Piše da će do avgusta 2025, godine biti završena rekonstrukcija puta od Ribarevina do Berana“, kazao je Keković.

Dionica je dugačka 32 kilometra. Obično se pređe za nekih pola sata. U sadašnjim uslovima to je sat i po vožnje.

Na mnogim mjestima put je sužen na jednu saobraćajnu traku. Jedva se prolazi. Radnici fizički zaustavljaju saobraćaj i to sve otežava kretanje automobila ovom trasom.

Dolazi turistička sezona i vidjećemo kako će biti organizovan saobraćaj ali ako bude organizovan ovako kako je sada trenutno to će biti veoma teško prohodno i jako će dugo trajati taj put posebno kada gužva bude mnogo veća nego što je sada.

„Što se tiče ljetnje turističke sezone trudićemo se kao i u prethodnim godinama da bude smanjen intenzitet radova u zavisnosti naravno od vrste radova koji se budu izvodili“, kazao je Keković.

Za sada se ne kasni sa radovima.

Keković kaže da je trenutna dinamika radova ispred dinamičkog plana.

„Imali smo zimski period koji je bio takav da nije zahtijevao prekide radova“, naveo je Keković.

Vrijednost radova je 36 miliona eura bez PDV-a. Sredstva su obezbijeđena kod Evropske investicione banke.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Spajić: Prosječna plata u Crnoj Gori biće 1.000 eura do kraja ove godine

„MMF nikad neće podržati smanjenje poreza i povećanje plata i penzija, MMF je takva institucija. Svjetska banka je takva institucija, to su konzervativne institucije koje to nikada neće podržati javno ali će pohvaliti kada se uradi na fiskalno održiv način“, poručio je premijer Milojko Spajić

Foto: RINA

Premijer Milojko Spajić je kazao da će prosječne plate u Crnoj Gori biti 1.000 eura do kraja ove godine.

Spajić je to poručio na premijerskom satu, odgovarajući na pitanje poslanik Socijaldemokrata Borisa Mugoše. Mugoša je pitao hoće li tokom ove godine i na koji način biti ispunjeno obećanje o uvećanju prosječnih i minimalnih neto plata, svih zaposlenih u Crnoj Gori za oko 25 odsto.

„Prosječna zarada će biti 1.000 eura do kraja ove godine, kao što smo rekli i obećali, to će se desiti. Nemojte da se sjekirate biće veća zarada i za vas, neto zarada će porasti i nikakav problem neće biti. Što se tiče Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vidim da se informišete iz medija koji konstanto napadaju Vladu, to su mediji koji istaknu jednu izjavu a sakriju drugu. Znate li šta je MMF takođe rekao u istom izvještaju, da se na lijep način izvinjavaju što nisu bili u pravu, da će Crna Gora izaći na tržište kapitala i zadužiti se po osam odsto, koliko su oni tada predviđali. Mi smo izdali obveznicu po 5,8 odsto“, kazao je Spajić.

Naveo je da je MMF ranije govorio i da će rast Crne Gore u 2021. biti dva odsto, pa 3,8, pa devet pa 11 odsto, dok je rast na kraju bio 13,5 odsto. Spajić je kazao da su se i tada izvinjavali. Dodao je da su ih upozoravali i za vrijeme primjene Evrope sad 1 te da su u ovogodišnjem izvještaju, pohvalili primjenu tog programa.

„MMF nikad neće podržati smanjenje poreza i povećanje plata i penzija, MMF je takva institucija. Svjetska banka je takva institucija, to su konzervativne institucije koje to nikada neće podržati javno ali će pohvaliti kada se uradi na fiskalno održiv način“, pojasnio je Spajić.

Spajić je u pisanom odgovoru koji je objavljen na sajtu Skupštine, takođe kazao da su sve obećano ispunili a tako će biti i za dalja povećanja minimalnih i prosječnih plata. Istakao je da će fiskalnom strategijom obuhvatiti sve planirane mjere uz precizno definisanje njihovog uticaja na fiskalni i makroekonomski okvir.

Ovaj dokument će kako se navodi, biti završen do kraja juna nakon čega ćemo ga uputiti Skupštini na razmatranje.

Spajić je kazao da su ispunili sve što su obećali te da se povećanja plata mogu očekivati u rokovima u kojima je prethodno govorio. Dodao je da će sve mjere koje Vlada predloži, biti pažljivo razmatrane kroz socijalni dijalog i uvažavanje privrede, sindikata i odgovoran odnos prema finansijama.

„Posvećeno radimo na pripremi nove fiskalne strategije koja će obuhvatiti sve planirane mjere uz precizno definisanje uticaja tih mjera na fiskalni i makroekonomski okvir. Biće završena do kraja juna nakon čega će biti upućena Skupštini na razmatranje. Upravo je to mjera strateškog djelovanja ove Vlade, nasuprot prošlim koje nisu pripremile ovako važan dokument fiskalne politike, što je unosilo neizvjesnost privredi, građanima i investitorima“, kazao je Spajić.

On je naveo da su obećali povećanje minimalnih penzija, te da je i tada bilo priče da će se ta mjera finansirati iz povećanja opšte stope PDV-a, prodaje Eelktroprivrede Crne Gore ili zaduženja. Spajić je pojasnio da nisu povećali ni PDV, niti prodali državnu energetsku kompaniju, da su se zadužili samo za vraćanje starih dugova i finansiranje kapitalnih projekata, pri čemu su prihodi za ostvareni za period od januar do aprila, značajno iznad plana.

Mugoša je naveo i da ne postoji način da se povećaju sve neto plate bez da se eliminišu doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje te da su prihodi u ovom sektoru, viši od 590 miliona eura godišnje.

Mugoša se osvrnuo na projekcije MMF-a, koji je ranije ukazao da ako bi se realizovao program “Evropa Sad 2”, javni dug države bi premašio 100 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2029. godini, a finansiranje ovakvih politika bi značio da bi se morale sprovesti i druge mjere što bi bilo veoma izazovno, a jedna od mjera bi bila i povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV).

„Daćemo sve da izdvojimo više novca za poljoprivredu“

Poslanik Socijalističke narodne partije Bogdan Božović pitao je Spajića, da li se može očekivati da se za poljoprivredu opredijeli tri odsto ukupnog budžeta za 2025. godinu.

Spajić je pojasnio da je budžet 2020. godine bio 20 miliona eura te da je sada 51,4 miliona eura, što je 211 odsto više.

„Imamo budžet koji smo dobili od IPARD III programa koji je 82 miliona eura i na rekordnom nivou. To su impozantne cifre kada znamo u kakvom smo stanju zatekli poljoprivredu. Ne kažem samo ova, već i prethodne Vlade. Daćemo sve od sebe da izdavanja za poljoprivredu budu viša“, kazao je on i naglasio da Crna Gora nema sistem korišćenja cjelokupnog novca, koji je dostupan od EU.

Spajić je u pisanom odgovoru, naveo da poljoprivreda učestvuje sa šesto odsto u BDP-u za 2023. godinu te da je važan izvor prihoda za mještane sjevera države.

„U 2024. godini otpočelo je sprovođenje novog GORA projekta, koji će biti implementiran na teritoriji 14 crnogorskih opština (13 opština sa sjevera Crne Gore i u Nikšiću iz centralnog dijela]. Vrijednost projekta iznosi 10 miliona eura grant podrške, a cilj je upravo poboljšanje uslova na poljoprivrednim gazdinstvima u ruralnim područjima“, istakao je Spajić.

Božović je naveo da Crna Gora trenutno za poljoprivredu izdvaja 1,5 odsto budžeta, od čega 13 miliona eura čine staračke naknade. Pojasnio je da je budžet EU za ovaj sektor viši od 40 odsto te da je u regionu, na nivou od oko pet odsto. Zato smatra da je potrebno pospješiti razvoj poljoprovrede, povećati proizvodnju hrane i pokazati da je ovaj sektor, jedan od stubova ekonomskog razvoja.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Trgovine neće raditi 1. i 2. maja

Poručuju da za nepoštovanje slijede kazne

Foto: Berane online

Iz Uprave za inspekcijske poslove (UIP) podsjetili su sve privredne subjekte koji se bave trgovinom da ne mogu obavljati svoju djelatnost tokom Praznika rada koji obuhvata 1. i 2. maj odnosno srijedu i četvrtak.

„Podsjećamo sve privredne subjekte, koji se bave trgovinom na veliko i trgovinom na malo, da u skladu sa Zakonom o unutrašnjoj trgovini ne mogu obavljati djelatnost tokom Praznika rada koji obuhvata 1. i 2. maj odnosno srijedu i četvrtak“, navode iz Uprave za inspekcijske poslove.

Napominju da i tokom vjerskih, državnih i drugih praznika trgovina na veliko i trgovina na malo može se obavljati u:

apotekama;

specijalizovanim prodavnicama ili kioscima za prodaju hljeba, pekarskih proizvoda i kolača, cvijeća, suvenira, štampe, sredstava za zaštitu bilja ili pogrebne opreme;

benzinskim stanicama i prodavnicama za trgovinu na malo u okviru benzinskih stanica;

pijacama;

štandovima – tezgama, vitrinama i
automatima izvan pijaca i pokretnim prodavnicama;

prodavnicama, kioscima i automatima smještenim unutar zatvorenih područja autobuskih i željezničkih stanica, aerodroma i luka;

štandovima i kioscima u kojima se prodaju robe za vrijeme održavanja priredbi, festivala i manifestacija, sajmova i za vrijeme javnog prikazivanja kinematografskih djela;

skladištima za trgovinu na veliko.

„Ističemo da su za nepoštovanje pomenutih obaveza predviđene novčane kazne i zatvaranje objekata za dane u kojima nije dozvoljen rad i ovim putem apelujemo na privredne subjekte da poštovanjem propisanih obaveza daju svoj doprinos potpunoj primjeni zakona“, navode iz Uprave za inspekcijske poslove.

Kazali su i da će pored Call centra 080555555 za prijavu neregularnosti, građanima na raspolaganju tokom prazničnih dana biti i dežurni inspektori.

Kontakt telefoni dežurnih inspektora:

Srđan Simović 068881797, Podgorica
Milan Petrović 068872715, Podgorica
Jasmina Tuzović 068808874, Podgorica
Svetlana Veljić 067820525, Bar
Darka Radulović 068826546, Bar
Olga Bulatović 067620081, Ulcinj

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije