Connect with us

EKONOMIJA

RESOR ALEKSANDRA DAMJANOVIĆA

Višak u kasi od 190 miliona eura: Novoj Vladi ostavljaju punu kasu

Naplata državnih prihoda 21,6 odsto veća od plana

Damjanović i Abazović, Foto: Gov.me

Prihodi budžeta u periodu januar – jul 2023. godine iznosili su 1,44 milijarde eura i za 256,7 miliona ili 21,6 odsto su veći u odnosu na planirane, dok su za 363,9 miliona veći u odnosu na isti period prošle godine, saopšteno je juče iz Ministarstva finansija.

“Imajući u vidu realizaciju prihoda i rashoda, u posmatranom periodu januar-jul ostvaren je suficit budžeta u iznosu od 151,5 miliona eura, odnosno na nivou od 2,5% procijenjenog BDP-a. U julu je ostvaren budžetski deficit u iznosu od 16,3 miliona eura”, navedeno je iz Ministarstva.

Prema preliminarnim podacima za avgust u tom mjesecu je ostvaren suficit u iznosu od 45 miliona eura.

“Suficit budžeta države za period januar – avgust na nivou je od 196 miliona eura ili 3,2% BDP-a, dok je na depozitima države na kraju avgusta raspoloživo preko 190 miliona eura, odnosno preko 260 miliona, uključujući rezerve zlata”, saopšteno je iz resora ministra Aleksandra Damjanovića.

Prihodi od PDV-a do kraja jula iznosili su 568,3, što je za 46,4 miliona više od plana i za 83,3 miliona više u odnosu na isti period prethodne godine.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica naplaćeni su u iznosu od 135,8 miliona, što je za 31,8 miliona više od plana i za 58,7 miliona ili 76,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Od doprinosa je naplaćeno 289,8 miliona, što je za 50,3 miliona više od plana. Prihodi od akciza do kraja jula iznosili su 171,5 miliona i veći su u odnosu na planirane za 29,9 miliona. Od akciza na duvan naplaćeno je 11,7 miliona ili 4,3 miliona više u odnosu na isti period prošle godine, a od akciza na naftne derivate 17,8 miliona ili 9,6 miliona više. U julu je počela primjena akciza na slatkiše i od toga je prihodovano 390 hiljada eura.

Izdaci budžeta za period januar-jul iznosili su 1,29 milijardi i u odnosu na plan niži su za 128,6 miliona eura. Najznačajnija stavka su bruto zarade zaposlenih u državnoj upravi, za šta je izdvojeno 368,6 miliona eura, što je u odnosu na plan veće za 12,9 miliona.

Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

EKONOMIJA

Vlada ograničila cijene brašna, šećera, ulja i soli

Vlada je ovu odluku donijela na telefonskoj sjednici, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova

Foto: BORIS PEJOVIC

Vlada je na današnjoj sjednici odlučila da ograniči cijene pšeničnog bračna (tip 400 i 500), šećera, suncokretovog ulja i kuhinjske soli.

Vlada je ovu odluku donijela na telefonskoj sjednici, na osnovu pribavljenih saglasnosti većine članova.

Odlukom su ograničene maksimalne marže u iznosima do pet odsto i u veleprodaji i do sedam odsto.

„Imajući u vidu da je, kontinuiranim praćenjem stanja na tržištu i kretanja cijena, uočeno da usljed eksternih šokova i dalje postoji rast cijena proizvoda koji čine osnovne prehrambene proizvode. Odluka je rezultat usaglašavanja liste proizvoda sa Privrednom komorom, a njen cilj je da se zaštite ranjive kategorija kupaca, sa nižim primanjima, a da se pri tom očuva privredna djelatnost trgovaca u maloprodaji i veleprodaji. Poseban akcenat u odluci je stavljen na proizvode domaćih proizvođača, što dodatno osnažuje ekonomiju naše zemlje, podiže konkurentnost domaće privrede i domaće proizvode čini dostupnim i povoljnijim“, piše u saopštenju.

Odluku o ograničavanju cijene ranije je najavio potpredsjednik Vlade za ekonomsku politiku i ministar ekonomskog razvoja Nik Ðeljošaj.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Spajić poslanicima: „I vama sa 3.000 eura primanja će porasti zarade, ali samo 200 eura. Pustiću suzu za vama, ali u mjesecu Limburgu! Ne interesujete me vi“

„Ne interesujete me vi sa 3.000 eura“, poručio je premijer

U prosjeku zarade rastu 25%. Onima sa nižim primanjima zarade će značajno više da rastu, kazao je premijer Milojko Spajić .

Premijerski sat održava se danas nakon što je prethodni pokušaj onemogućen od strane poslanika DPS.

„To je socijalna država o kojoj gospodin Boris Mugoša (poslanik SD) često govori. To je otjelotvorenje socijalne države. To nije priča, to je prava socijalna država koja brine o građanima sa nižim primanjima.

A za vas što imate 3.000 eura, što će vam prosječna plata porasti za 7%, odnosno 200 eura, vjerujte mi, pustiću suzu za vas. Ali u mjesecu Limburgu. Ne interesujete me vi. Ne interesujete me vi sa 3.000 eura. I vama će porasti zarade. Nećemo vas ostaviti bez ičega. Nećemo vas ostaviti bez povećanja. Imaćemo u prosjeku 1.000 eura zarade u Crnoj Gori u oktobru. To je suština priče“, kazao je Spajić.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Brašno skuplje za 15 odsto, a ulje za oko 25 odsto

Trgovci sada vraćaju marže pa će kod veleprodaje iznositi najmanje deset odsto, a kod maloprodaje 15 odsto. To bi kumulativno trebalo da utiče na konačni rast maloprodajnih cijena za oko 15 odsto

Cijene brašna u većini crnogorskih trgovina biće narednih dana povećane za oko 15 odsto, dok se očekuje da Srbija iduće sedmice dozvoli izvoz jestivog suncokretovog ulja ali sa većim cijenama pa bi i ova osnovna namirnica poskupjela za 20 do 25 odsto, saznaju “Vijesti”.

Uredba o ograničavanju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice brašno, ulje, šećer i so prestala je da važi 30. juna, ali većina trgovaca nije tada povećala marže i cijene, već to radi sada.

Uredbom su marže za ova četiri artikla bila ograničene na pet odsto za trgovine na veliko i do sedam odsto u trgovinama na malo. Trgovci sada vraćaju marže pa će kod veleprodaje iznositi najmanje deset odsto, a kod maloprodaje 15 odsto. To bi kumulativno trebalo da utiče na konačni rast maloprodajnih cijena za oko 15 odsto.

Proizvođači ulja u Srbiji obavijestili su crnogorske trgovce da će zabrana izvoza ulja prestati krajem iduće sedmice, ali i da će nakon toga nabavne cijene biti veće za oko 20 odsto.

Crna Gora iz Srbije ne može da uvozi ulje od 25. juna, iako o tome nije donijeta nikakva zvanična odluka. Zabrana je počela da se primjenljuje nakon govora predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da će “malo zaustaviti izvoz ulja” zbog manjeg roda u Ukrajini i dok ne analiziraju globalnu situaciju i njihove domaće potrebe za uljem.

Do rasta cijena ulja u crnogorskoj maloprodaji za oko 25 odsto došlo bi zbog rasta nabavnih cijena, ali i vraćanja trgovačkih marži.

Zbog prestanka važenja ograničenja trgovačkih marži, trgovci su već dijelimično za oko desetak odsto povećali cijene šećera i soli. Izvor “Vijesti” kazao je da se ne očekuje dalji rast cijena ove dvije namirnice.

Zbog prestanka važenje ograničenja trgovačkih marži, trgovci su već dijelimično za oko desetak odsto povećali cijene šećera i soli. Izvor „Vijesti“ kazao je da se ne očekuje dalji rast cijena ove dvije namirnice.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije