Connect with us

EKONOMIJA

SAOPŠTENO IZ MINISTARSTVA SAOBRAĆAJA

Put od Mateševa do Andrijevice: Radovi na drugoj dionici autoputa trebali bi da počnu u septembru

Sadašnja je procjena da će izgradnja koštati 600 miliona eura, ali konačan iznos, kaže, znaće se kad pristignu ponude zainteresovanih svjetskih kompanija za taj projekat

Foto: Screenshot

Radovi na drugoj dionici autoputa od Mateševa do Andrijevice trebali bi, kaže Miroslav Mašić iz Ministarstva saobraćaja, da počnu u septembru. Do tada će, navodi, biti pripremljena tenderska dokumentacija, završena eksproprijacija i izabran izvođač radova.

Sadašnja je procjena da će izgradnja koštati 600 miliona eura, ali konačan iznos, kaže, znaće se kad pristignu ponude zainteresovanih svjetskih kompanija za taj projekat. Mašić ne isključuje opciju i da bi se dionica mogla finansirati i iz grantova EU, iako je, napominje, trenutni plan da se finansira iz budžeta i eventualnog kreditnog zaduživanja.

Tenderska dokumentacija za drugu dionicu autoputa od Mateševa do Anadrijevice biće kompletirana do kraja mjeseca, što je preduslov da se raspiše javni poziv za izbor izvođača radova. To je Radiju Crne Gore kazao VD generalnog direktora Direktorata za državne puteve Miroslav Mašić. Dodaje da je početkom februara usvojena odluka o utvrđivanju javnog interesa.

“Da bi se i taj postupak okončao do početka samih radova, odnosno do septembra, kada je i plan da se krene sa radovima na toj dionici, uz uslov da javni poziv protekne bez nekog velikog broja žalbi i obaranja samog postupka, rekao je Mašić.

Procjena Komisije Uprave za kastastar na osnovu urađenog elaborata je da će za otkup zemljišta na trasi buduće dionice trebati 14 miliona eura. U Ministarstvu saobraćaja ne očekuju teškoće tokom eksproprijacije.

“Obzirom da je to ruralno zemljište koje nema neku veliku vrijednost, ali naravno svi postupci će se rješavati u skladu sa zakonom, pojedinačno sa svakim vlasnikom parcele. Cijenu procjenjuje komisija, a u slučaju nezadovoljstva vlasnika postoje druge instance, odnosno drugostepeni organ u krajnjem sud. Međutim, mislim da ćemo to na terenu i u hodu rješavati kao što je bio slučaj kod prve dionice autoputa”, konstatovao je Mašić.

Plan je da se izgradnja finansira iz budžeta uz mogućnost kreditnog zaduženja, a procjena je da će trebati 600 miliona. Ipak, kako navodi Mašić, precizan iznos biće poznat nakon otvaranja ponuda i izbora izvođača, a naš sagovornik naglašava da su za sada renomirane svjetske kompanije koje grade velike projekte u regionu pokazale interesovanje i za projekat u Crnoj Gori.

“I nadamo se velikoj konkurenciji što bi značilo potvrdu transparentnosti postupka, samim tim i kvalitetnijim ponudama”, optimističan je predstavnik Ministarstva saobraćaja.

Pojedini analitičari nedavno su saopštili da će se druga dionica finansirati iz kredita komercijalnih banaka sa kamatom od šest i po procenata, te da Vlada izbjegava finansiranje iz grantova Evropske unije. Mašić kaže da se koriste svi mehanizmi da se novac iz evropskih fondova za sve projekte koji su spremni za kandidovanje.

“To znači da ćemo kandidovati druge dionice autoputa, brze saobraćajnice preko grantova. Iz toga nije isključena ni ova dionica, a za finansiranje iz budžeta ili kredita smo se opredjelili jer su procedure duže prema Evropskoj komisiji i investicionom planu za Zapadni Balkan. Ukoliko se te procedure na neki način ubrzaju i budu ta sredstva dostupnija, brža u odnosu nego što je slučaj sada, nije isključena opcija i za izgradnju dionice od Mateševa do Andrijevice”, rekao je Mašić.

Da se Crna Gora nije odrekla grantova Evropske unije, kaže Mašić, potvrđuje da tim mehanizmom obezbjeđeno 112 miliona eura za rekonstrukciju željeznice, a u proceduri su još tri aplikacije.

“Pred nama je veliki broj projekata iz putne i željezničke infrastrukture i dobar dio tih projekata biće predmet aplikacija prema grantovima EU, a očekujemo da će dobar dio biti podržan i odobren”, poručio je on.

Mašić je saopštio i to da će do kraja ove godine, između ostalog, biti završeni radovi na putevima od Rožaja do Špiljna, od Lubnica do Jezerina, Nikšić-Kuside-Jasenovo polje, Cetinje Čevo.

U 2024. godini počeće realizacija više projekata među kojima su Bijelo Polje-Dobrakovo, Bulevar od Sutomora do Bara, Bulevar Tivat.

Advertisement
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

EKONOMIJA

Spajić: Prosječna plata u Crnoj Gori biće 1.000 eura do kraja ove godine

„MMF nikad neće podržati smanjenje poreza i povećanje plata i penzija, MMF je takva institucija. Svjetska banka je takva institucija, to su konzervativne institucije koje to nikada neće podržati javno ali će pohvaliti kada se uradi na fiskalno održiv način“, poručio je premijer Milojko Spajić

Foto: RINA

Premijer Milojko Spajić je kazao da će prosječne plate u Crnoj Gori biti 1.000 eura do kraja ove godine.

Spajić je to poručio na premijerskom satu, odgovarajući na pitanje poslanik Socijaldemokrata Borisa Mugoše. Mugoša je pitao hoće li tokom ove godine i na koji način biti ispunjeno obećanje o uvećanju prosječnih i minimalnih neto plata, svih zaposlenih u Crnoj Gori za oko 25 odsto.

„Prosječna zarada će biti 1.000 eura do kraja ove godine, kao što smo rekli i obećali, to će se desiti. Nemojte da se sjekirate biće veća zarada i za vas, neto zarada će porasti i nikakav problem neće biti. Što se tiče Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), vidim da se informišete iz medija koji konstanto napadaju Vladu, to su mediji koji istaknu jednu izjavu a sakriju drugu. Znate li šta je MMF takođe rekao u istom izvještaju, da se na lijep način izvinjavaju što nisu bili u pravu, da će Crna Gora izaći na tržište kapitala i zadužiti se po osam odsto, koliko su oni tada predviđali. Mi smo izdali obveznicu po 5,8 odsto“, kazao je Spajić.

Naveo je da je MMF ranije govorio i da će rast Crne Gore u 2021. biti dva odsto, pa 3,8, pa devet pa 11 odsto, dok je rast na kraju bio 13,5 odsto. Spajić je kazao da su se i tada izvinjavali. Dodao je da su ih upozoravali i za vrijeme primjene Evrope sad 1 te da su u ovogodišnjem izvještaju, pohvalili primjenu tog programa.

„MMF nikad neće podržati smanjenje poreza i povećanje plata i penzija, MMF je takva institucija. Svjetska banka je takva institucija, to su konzervativne institucije koje to nikada neće podržati javno ali će pohvaliti kada se uradi na fiskalno održiv način“, pojasnio je Spajić.

Spajić je u pisanom odgovoru koji je objavljen na sajtu Skupštine, takođe kazao da su sve obećano ispunili a tako će biti i za dalja povećanja minimalnih i prosječnih plata. Istakao je da će fiskalnom strategijom obuhvatiti sve planirane mjere uz precizno definisanje njihovog uticaja na fiskalni i makroekonomski okvir.

Ovaj dokument će kako se navodi, biti završen do kraja juna nakon čega ćemo ga uputiti Skupštini na razmatranje.

Spajić je kazao da su ispunili sve što su obećali te da se povećanja plata mogu očekivati u rokovima u kojima je prethodno govorio. Dodao je da će sve mjere koje Vlada predloži, biti pažljivo razmatrane kroz socijalni dijalog i uvažavanje privrede, sindikata i odgovoran odnos prema finansijama.

„Posvećeno radimo na pripremi nove fiskalne strategije koja će obuhvatiti sve planirane mjere uz precizno definisanje uticaja tih mjera na fiskalni i makroekonomski okvir. Biće završena do kraja juna nakon čega će biti upućena Skupštini na razmatranje. Upravo je to mjera strateškog djelovanja ove Vlade, nasuprot prošlim koje nisu pripremile ovako važan dokument fiskalne politike, što je unosilo neizvjesnost privredi, građanima i investitorima“, kazao je Spajić.

On je naveo da su obećali povećanje minimalnih penzija, te da je i tada bilo priče da će se ta mjera finansirati iz povećanja opšte stope PDV-a, prodaje Eelktroprivrede Crne Gore ili zaduženja. Spajić je pojasnio da nisu povećali ni PDV, niti prodali državnu energetsku kompaniju, da su se zadužili samo za vraćanje starih dugova i finansiranje kapitalnih projekata, pri čemu su prihodi za ostvareni za period od januar do aprila, značajno iznad plana.

Mugoša je naveo i da ne postoji način da se povećaju sve neto plate bez da se eliminišu doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje te da su prihodi u ovom sektoru, viši od 590 miliona eura godišnje.

Mugoša se osvrnuo na projekcije MMF-a, koji je ranije ukazao da ako bi se realizovao program “Evropa Sad 2”, javni dug države bi premašio 100 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u 2029. godini, a finansiranje ovakvih politika bi značio da bi se morale sprovesti i druge mjere što bi bilo veoma izazovno, a jedna od mjera bi bila i povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV).

„Daćemo sve da izdvojimo više novca za poljoprivredu“

Poslanik Socijalističke narodne partije Bogdan Božović pitao je Spajića, da li se može očekivati da se za poljoprivredu opredijeli tri odsto ukupnog budžeta za 2025. godinu.

Spajić je pojasnio da je budžet 2020. godine bio 20 miliona eura te da je sada 51,4 miliona eura, što je 211 odsto više.

„Imamo budžet koji smo dobili od IPARD III programa koji je 82 miliona eura i na rekordnom nivou. To su impozantne cifre kada znamo u kakvom smo stanju zatekli poljoprivredu. Ne kažem samo ova, već i prethodne Vlade. Daćemo sve od sebe da izdavanja za poljoprivredu budu viša“, kazao je on i naglasio da Crna Gora nema sistem korišćenja cjelokupnog novca, koji je dostupan od EU.

Spajić je u pisanom odgovoru, naveo da poljoprivreda učestvuje sa šesto odsto u BDP-u za 2023. godinu te da je važan izvor prihoda za mještane sjevera države.

„U 2024. godini otpočelo je sprovođenje novog GORA projekta, koji će biti implementiran na teritoriji 14 crnogorskih opština (13 opština sa sjevera Crne Gore i u Nikšiću iz centralnog dijela]. Vrijednost projekta iznosi 10 miliona eura grant podrške, a cilj je upravo poboljšanje uslova na poljoprivrednim gazdinstvima u ruralnim područjima“, istakao je Spajić.

Božović je naveo da Crna Gora trenutno za poljoprivredu izdvaja 1,5 odsto budžeta, od čega 13 miliona eura čine staračke naknade. Pojasnio je da je budžet EU za ovaj sektor viši od 40 odsto te da je u regionu, na nivou od oko pet odsto. Zato smatra da je potrebno pospješiti razvoj poljoprovrede, povećati proizvodnju hrane i pokazati da je ovaj sektor, jedan od stubova ekonomskog razvoja.

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Trgovine neće raditi 1. i 2. maja

Poručuju da za nepoštovanje slijede kazne

Foto: Berane online

Iz Uprave za inspekcijske poslove (UIP) podsjetili su sve privredne subjekte koji se bave trgovinom da ne mogu obavljati svoju djelatnost tokom Praznika rada koji obuhvata 1. i 2. maj odnosno srijedu i četvrtak.

„Podsjećamo sve privredne subjekte, koji se bave trgovinom na veliko i trgovinom na malo, da u skladu sa Zakonom o unutrašnjoj trgovini ne mogu obavljati djelatnost tokom Praznika rada koji obuhvata 1. i 2. maj odnosno srijedu i četvrtak“, navode iz Uprave za inspekcijske poslove.

Napominju da i tokom vjerskih, državnih i drugih praznika trgovina na veliko i trgovina na malo može se obavljati u:

apotekama;

specijalizovanim prodavnicama ili kioscima za prodaju hljeba, pekarskih proizvoda i kolača, cvijeća, suvenira, štampe, sredstava za zaštitu bilja ili pogrebne opreme;

benzinskim stanicama i prodavnicama za trgovinu na malo u okviru benzinskih stanica;

pijacama;

štandovima – tezgama, vitrinama i
automatima izvan pijaca i pokretnim prodavnicama;

prodavnicama, kioscima i automatima smještenim unutar zatvorenih područja autobuskih i željezničkih stanica, aerodroma i luka;

štandovima i kioscima u kojima se prodaju robe za vrijeme održavanja priredbi, festivala i manifestacija, sajmova i za vrijeme javnog prikazivanja kinematografskih djela;

skladištima za trgovinu na veliko.

„Ističemo da su za nepoštovanje pomenutih obaveza predviđene novčane kazne i zatvaranje objekata za dane u kojima nije dozvoljen rad i ovim putem apelujemo na privredne subjekte da poštovanjem propisanih obaveza daju svoj doprinos potpunoj primjeni zakona“, navode iz Uprave za inspekcijske poslove.

Kazali su i da će pored Call centra 080555555 za prijavu neregularnosti, građanima na raspolaganju tokom prazničnih dana biti i dežurni inspektori.

Kontakt telefoni dežurnih inspektora:

Srđan Simović 068881797, Podgorica
Milan Petrović 068872715, Podgorica
Jasmina Tuzović 068808874, Podgorica
Svetlana Veljić 067820525, Bar
Darka Radulović 068826546, Bar
Olga Bulatović 067620081, Ulcinj

Nastavite sa čitanjem

EKONOMIJA

Radovi na izgradnji zaobilaznice oko Rožaja nakon 16 godina u finalnoj fazi

Ovaj projekat je dobio u narodu naziv „Skadar na Bojani“

(Foto: Tufik Softić)

Radovi na završetku zaobilaznice oko Rožaja, koji traju već šesnaest godina, biće nastavljeni krajem maja ili početkom juna, kada Uprava za saobraćaj izabere novog izvođača. Novim tenderom koji je upravo raspisan, predviđeno je da radovi ne mogu da traju kraće od 350, ali ni duže od 450 dana. Portal RTCG je u više navrata pisao o tome da je iz Uprave za saobraćaj najavljeno da će ovaj projekat, koji je dobio u narodu naziv „Skadar na Bojani“, biti završen, iako je to malo ko u Rožajama vjerovao.

Podsjetimo, prva faza projekta je počela da se gradi početkom 2008. godine i trebalo je da bude završena do kraja iste godine. Četiri godine nakon toga izvođač „Konstruktor inženjering“ iz Splita je otišao u stečaj, a iz posla su se izvukli i podizvođači „Integrač inženjering“ iz Banja Luke i tek formirana podgorička kompanija „Bemaks“.

Najave tadašnjeg ministra saobraćaja Ivana Brajovića da će ubrzo raspisati tender i završiti polsove prve faze u 2014. godini, ostale su mrtvo slovo na papiru.

(Foto: Tufik Softić)

Sarajevska firma „Euro asfallt“ sa partnerima posao izgradnje druge faze i dovršetka prve, dobila je 2017. godine, kada je ministar već bio kadar Bošnjačke stranke, Osman Nurković. Oko dvadeset miliona eura je bilo opredijeljeno za taj poduhvat, iz kredita Evropske investicione banke (EIB).

Bosanci sa partnerima iz Crne Gore imali su roko od 730 dana, ili dvije godine da projekat privedu kraju, od uvođenja u posao, u decembru 2017. što je značilo da su ga morali završiti do kraja 2019. godine.

Nekoliko pehova, kao što je rušenje mosta Veliki Ibarac i urušavanje tunela Ibarac, zatim pandemija korona virusa, kao i neriješeni imovinsko pravni odnosi, bili su razlog zbog čega je taj rok produžavan dva puta, do kraja 2021. godine. Bosanska firma, koja je je u međuvremenu došla u Crnoj Gori na loš glas i zbog puta preko Jelovice, koji su gradili četiri godine duže od predviđenog roka i preko dvadeset miliona skuplje od ugovorene cijene, ni ovaj rok za završetak zaobilaznice oko Rožaja nisu ispoštovali.

Oni su se povukli iz posla kada su naplatili oko 17,5 miliona eura, ali su im nove crnogorske vlasti naplatile penale u iznosu od preko milion eura i raskinuli ugovor sa njima u oktobru prošle godine.

Prije dva mjeseca direktor Uprave za saobraćaj Radomir Vuksanović izjavio je da će tokom aprila raspisati tender za novog izvođača, nakon što im je kroz javne radove odobreno novih osam miliona eura za konačni završetak projekta.

(Foto: Tufik Softić)

Ako ovi rokovi koji su sada postavljeni budu ispoštovani, Rožaje bi za godinu, a najkasnije godinu i tri mjeseca od uvođenja novog izvođača u posao. To bi značilo skoro 18 godina od početka gradnje.

Zaobilaznica oko Rožaja, koja počinje u mjestu Zeleni na ulazu u Rožaje iz pravca Srbije, i završava se kod mosta Crnja, na izlazu iz grada, koštaće tako državu Crnu Goru ukupno oko dvadeset pet miliona eura, umjesto 19,7 da su je Bosanci završili u roku koji im je postavljen kada su posao dobili.

To sa „Euroasfalt“ nije kraj problema, jer ih čekaju brojni sporovi sa građanima Rožaja, kojima su uništili imanja, ostavljajući materijal koji je sada teško ukloniti.

Braća Demić, Mustafa i Enver krajem ove sedmice imaju ročište u sporu koji sa Bosancima vode već dvije godine zbog devastiranja 2,3 hektara zemljišta.

Protiv bosanske kompanije „Euro asfalt“ postoje dva predmeta u Specijalnom državnom tužilaštvu Crne Gore.

(Izvor: RTCG)

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije