Connect with us

POLITIKA

ZATVORENA BIRAČKA MJESTA

Crna Gora glasala: Do 20 časova izlaznost 56,4 odsto birača

Pravo glasa imalo 542.468 građana. Na izborima učestvovalo 15 lista

Nosioci većine lista na parlamentarnim izborima

U Crnoj Gori danas se održavaju šesti parlamentarni izbori od obnove nezavisnosti, na kojima pravo glasa ima 542.468 građana. Na izborima učestvuje 15 lista. Birališta su otvorena u 7, a zatvorena su u 20 sati.

CDT je saopštio da je do 20 časova glasalo 56,4 odsto birača.

CDT: Izlaznost 50,3%; Cemi: 50,8%

CDT je objavio da je do 19 sati glasalo 50,3% upisanih birača. Na sjeveru zemlje do 19 sati glasalo je 54,1% birača, u centralnoj regiji 52,2%, a na jugu 42,4% birača.

CDT: Izlaznost 50,3%; Cemi: 50,8%

CDT je objavio da je do 19 sati glasalo 50,3% upisanih birača. Na sjeveru zemlje do 19 sati glasalo je 54,1% birača, u centralnoj regiji 52,2%, a na jugu 42,4% birača.

Cemi je objavio da je izlaznost do 19 sati 50,8%.

Uporedna izlazanost na parlamentarnim izborima do 19 sati kaže da je na predsjedničkim izborima u prvom krugu 2023 izlaznost bila 60,5%, na paralamentarnim izborima 2020. je bila 74,9%, dok je na parlamentarni izbori 2016. iznosila 71,6%.

Iz koalicije Demokrata i URE saopšteno je da je prema njihovim podacima izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 19 sati – 50,41 odsto.

Glasao premijer Dritan Abazović

CDT: Do 18 sati glasalo 45,5 odsto birača

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 18 sati glasalo je 45,5 odsto birača, odnosno oko 246,8 hiljada građana, objavio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

Prema podacima te nevladine organizacije, na sjeveru Crne Gore do 18 sati glasalo je 50,2 odsto birača, u centralnom dijelu 47, a na jugu 37,4 odsto.

CEMI: Do 17 sati glasalo 42,2% birača

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 17 sati glasalo je 42,2 odsto birača, saopštio je Centar za monitoring i istraživanje (CEMI).

Prema podacima te nevladine organizacije, u sjevernom dijelu Crne Gore do 17 sati glasalo je 44,5 odsto građana, centralnom 44, a u južnom 36,1 odsto.

Izlaznost na parlamentarnim izborima 2020. godine u istom periodu je bila 68,4 odsto, a 2016. godine 61,2 odsto.

U prvom krugu predsjedničkih izbora u maju do 17 sati je na birališta izašlo 52,4 odsto birača.

Šef Pravnog odjeljenja CeMI-ja Ognjen Mitrović rekao je je do 17 sati toj nevladinoj organizaciji dostavljena 61 prijava o nepravilnostima.

“Nakon što smo ranije saopštili da je na biračkom mjestu broj 21 u Tuzima član biračkog odbora napustio biračko mjesto namijenjenim za glasanje putem pisma, nakon reakcije policije odlučeno je da se to biračko mjesto zatvori”, podsjetio je Mitrović.

On je rekao da je, usljed jakog nevremena na području Rožaja, došlo do nestanka struje i prekida glasanja na pet biračkih mjesta.

PES: Do 16 časova izašlo 39,16 odsto birača

Na nivou Crne Gore izlaznost je, kako ističu iz Pokreta Evropa sad (PES) je 39,16 odsto.

Prema njihovoj obradi podataka, izlaznost po regijama je:

Na nivou centralnog regiona: 39, 96 odsto.

Na nivou sjevernog regiona: 41, 36 odsto.

Na nivou južnog regiona: 32, 47 odsto.

Demokrate i URA: Do 16 sati glasalo 39% birača

Iz koalicije Demokrata i GP Ura saopšteno je da je prema njihovim podacima izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do četiri sata – 39,08 odsto.

Prema podacima OIK-a Nikšić do 15 sati glasalo je 41,3% birača.

CEMI: Izlaznost do 15 sati 35,8%

Cemi je saopštio da je do 15 sati glasalo 35,8 odsto upisanih birača.

Izlaznost po regijama do 15 sati na parlamentarnim izborima je sljedeća: na sjeveru 37,7%, u centralnoj regiji 37,3% i na jugu 30,8%.

CDT: Do 15 sati glasalo 35,1% birača

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 15 sati glasalo je 35,1 odsto birača, odnosno oko 190.750 građana, objavio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT).

CEMI: Do 17 sati glasalo 42,2% birača
U Crnoj Gori održavaju se šesti parlamentarni izbori od obnove nezavisnosti, na kojima pravo glasa ima 542.468 građana. Na izborima učestvuje 15 lista. Birališta su otvorena u 7, a biće zatvorena u 20 sati.

Koalicija „Zajedno!“: Do 13:30 sati glasalo 29,1% birača

Koalicija koju predvodi DPS saopštila je da je do 13 i 30 sati glasalo ukupno 157.600 ili 29,1% birača.

“U odnosu na prvi krug predsjedničkih izbora je glasalo 8,1% manje, dok je u odnosu na drugi krug glasalo 11,8% manje birača. U odnosu na parlamentarne izbore 2020. godine je glasalo 25% manje birača na nivou Crne Gore”, saopšteno je iz koalicije „Zajedno! Za budućnost koja ti pripada – Danijel Živković“.

Odobrili 1,52% zahtjeva za glasanje putem pisma

CDT je objavio da su birački odbori odobrili 1,52% zahtjeva za glasanje putem pisma, što je oko 8.300 od ukupnog broja upisanih birača.

„To odgovara uobičajenom procentu odobrenih zahtjeva za glasanje putem pisma“, saopšteno je iz CDT-a.

Demokrate i URA: Do dva sata glasalo 32,1 odsto birača

Iz koalicije „Aleksa i Dritan, Hrabro se broji!“ saopšteno je da je prema njihovim podacima izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do dva sata – 32,1 odsto.

CDT: Do 13 sati glasalo 27,4 odsto birača

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 13 sati glasalo je 27,4 odsto birača, odnosno oko 148,9 hiljada građana, objavio je Centra za demokratsku tranziciju (CDT).

Prema podacima te nevladine organizacije, na sjeveru Crne Gore do 13 sati glasalo je 29,6 odsto birača, u centralnom dijelu 28,6, a na jugu 22,9 odsto.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine u istom period glasalo je 39,9 odsto birača, a 2020. godine 51,5 odsto.

CEMI: Glasalo 28,1 odsto upisanih birača

Cemi je saopštio da je do 13 sati svoje biračko pravo iskoristilo 28,1 odsto upisanih birača.

Uporedna izlazanost na parlamentarnim izborima do 13 sati pokazuje da je na predsjedničkim izborima u prvom krugu 2023 glasalo 35,5%, na paralamentarni izbori 2020 – 54,1% i na parlamentarni izbori 2016 – 39,9%.

Kako navodi Cemi izlaznost po regijama do 13 sati na parlamentarnim izborima izborima je sljedeća: na sjeveru 29%, u
centralnom dijelu 29,4% i na jugu najmanja jug 24,6%.

Zajedno: Do 11:30 glasalo 18.5% birača

Po projekcijama koalicije Zajedno u 11:30 sati glasalo je ukupno 99.965 ili 18.5% birača.

„U odnosu na prvi krug predsjedničkih izbora glasalo je 5.4% manje, dok je u odnosu na drugi krug glasalo 6.7% manje birača“, saopštili su iz te koalicije.

U odnosu na parlamentarne izbore 2020. godine glasalo je 21% manje birača na nivou Crne Gore, piše u saopštenju.

Hrabro se broji: Glasalo 21,99 odsto birača

Iz Koalicije „Aleksa i Dritan, Hrabro se broji!“ saopšteno je da je prema njihovim podacima izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do dvanaest časova – 21,99 odsto.

Većina nosioca izbornih lista

CDT: Odziv do podne 22 odsto

Prema podacima CDT-a, do 12 sati glasalo je 22 odsto ili oko 119.500 birača.

„Na sjeveru zemlje do 12 sati glasalo je 23.2% birača, u centralnoj regiji 23.1%, a na jugu 18.6% birača“, saopštili su iz CDT-a.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine, u istom periodu, glasalo je 29.9 odsto, a 2020. godine 45,3 odsto birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora održanih u martu, do 12 sati glasalo je 29 odsto, a u drugom krugu u aprilu 31,1 odsto građana sa pravom glasa.

Parlamentarni izbori (Foto: Anadolija)

CEMI: Očekujemo izlaznost oko 60 odsto

Izvršna direktorica CEMI-ja Ana Nenezić kazala je za TVCG da izborni dan protiče mirno.

„Jeste manja izlaznost, ali kada znamo da je kampanja bila dosta mlaka i da su ovo treći izbori to nije iznenađujuće“, kazala je ona.

Istakla je da očekuju izlaznost od 60 odsto.

Glasali nosioci lista

Nosioci lista iskoristili svoje biračko pravo na parlamentarnim izborima koji se održavaju danas.

Glasao Milatović

Predsjednik Jakov Milatović glasao je na biračkom mjestu Sportski i kulturini centar Univerziteta Crne Gore u Podgorici.

CEMI: Do 11 sati glasalo 16,3 odsto birača

Prema podacima CEMI-ja izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 11 sati na osnovu realizovanog uzorka od 93.5% iznosi 16.3 odsto.

CDT: Do 11 sati glasalo 16 odsto birača

Do 11 sati glasalo je 16 odsto birača, saopštio je Goran Delić iz CDT-a.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine, u istom periodu, glasalo je 20,4 odsto, a 2020. godine 34,9 odsto birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora održanih u martu, do 11 sati glasalo je 20,6 odsto, a u drugom krugu u aprilu 21,6 odsto građana sa pravom glasa.

10:17 – „Hrabro se broji“: Izlaznost do 10 sati 10,45 odsto

Prema podacima koalicije Hrabro se broji, izlaznost na parlamenarnim izborima u Crnoj Gori do 10:00 sati je 10,45 odsto.

10:12 – DIK: Do 9 sati glasalo 5,42 odsto građana

Prema podacima Državne izborne komisije, do devet sati glasalo je 5,42 odsto birača. Predsjednik DIK-a Nikola Mugoša kazao je da za sada ni jedan priigovor ni nepravilnost koji bi mogli da utiču na rezultate glasanja.

Foto: Anadolija

CEMI: Do 9 sati glasalo 5,8 odsto birača

Prema podacima CEMI-ja do 9 sati glasalo je 5,8 odsto birača.

09:10 – CDT: Izlaznost do 9 sati 5,4 odsto

Do 9 sati glasalo je 5,4 odsto ili 29.300 birača.

08:15 CEMI: Prva nepravilnost, fotografisanje listića

Centar za monitoring objavio je da je prijavljena prva nepravilnost na biralištima.

„Prijavljena upotreba mobilnog telefona telefona na biračkom mjestu, kao i fotografisanje glasačkih listića, što predstavlja povredu odredbi o tajnosti glasanja iz člana 69a i kršenje čl. 71a ZIOPa kojim je zabranjena upotreba elektronskih uređaja za komunikaciju u prostoriji za glasanje“, saopšteno je iz CEMI-ja.

08:14 – CDT: Do 8 sati glasalo odsto birača

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju, do 8 sati glasalo je 2,3 odsto ili oko 12.300 birača.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine, u istom periodu, glasalo je 3,5 odsto, a 2020. godine 5,8 odsto birača.

U prvom krugu predsjedničkih izbora održanih u martu, do 8 sati glasalo je 2,9 odsto, a u drugom krugu u aprilu 2,3 odsto građana sa pravom glasa.

Na sjeveru zemlje do 8 sati glasalo je 2.1% birača, u centralnoj regiji 2.5%, a na jugu 2.1% birača.

08:07- CEMI: Otvaranje na jednom biralištu kasnilo 25 minuta

Šef pravne službe u CEMI-ju Ognjen Mitrović kazao je da je na jednom biračkom mjestu otvaranje kasnilo 25 minuta zbog nestanka struje.

„Bilo je svega nekoliko prijavljenih manjih nepravilnosti. Očekivanja su da izbori proteknu u fer atmosferi“, kazao je Mitrović.

08:01-U Podgorici otvorena sva biračka mjesta na vrijeme

Predsjednica Opštinske izborne komisije u Podgorici Dragica Milačić kazala je za TVCG da su sva biračka mjesta kojih ima 208, otvorena na vrijeme.

„Nije bilo prijavljenih nepravilnosti u prvom satu“, kazala je Milačić.

07:00-Otvorena biračka mjesta

Biračka mjesta otvorena su jutros u 7 sati, a građani će moći da glasaju do 20 sati.

Kako je odlučeno žrijebom, na glasačkom listiću prva je lista „Jasno je! – Bošnjačka stranka – mr Ervin Ibrahimović“, druga „HGI – Na pravoj strani svijeta!“, a treća „Pravda za sve! – dr Vladimir Leposavić“.

Lista koalicije Socijalističke narodne partije i Demosa „Za tebe“ je na četvrtom mjestu, a na petom lista koalicije koju čine Prava Crna Gora, Demohrišćanski pokret, Slobodna Crna Gora, Demokratska srpska stranka i Pokret za Pljevlja, pod nazivom „Narodna koalicija – složno i tačka“.

Na šestom mjestu je lista Albanska alijansa, koalicije koju čine Forca, Demokratski savez, Demokratski savez Crne Gore i građanska grupa Pokret za Tuzi, slijedi lista „Preokret za sigurnu Crnu Goru – Srđan Perić“, a zatim lista „Pokret za promjene – Prvo Crna Gora – Nebojša Medojević – Reforme za spas zemlje“.

Lista „Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru!“ je na devetom mjestu, a na desetom lista koalicije koju čine Demokratska partija socijalista, Socijaldemokrate, Demokratska unija Albanaca i Liberalna partija – „Zajedno! Za budućnost koja ti pripada – Danijel Živković“

Lista „Evropa sad – Milojko Spajić“ je na 11. mjestu na glasačkom listuću, slijedi „SDP – Za našu kuću“, a zatim lista koalicije Građanskog pokreta URA i Demokrata „Aleksa i Dritan – Hrabro se broji!“.

Na 14. mjestu je lista koalicije Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije i Radničke partije „Za budućnost Crne Gore“, a na 15. lista Albanskog foruma, koji čine Albanska alternativa, Demokratski savez Albanaca i Nacionalna unija Albanaca, pod nazivom „Albanski forum – Nik Gjeloshaj „BESA za Evropski Razvoj“.

Biračko pravo na parlamentarnim izborima ima 542.468 građana.

Parlamentarni izbori 11. juna biće dvanaesti od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, a šesti nakon obnove nezavisnosti.

Slične teme:
Ostavite komentar

Postavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

POLITIKA

Crnoj Gori dva miliona od Amerike da se brani od ruskog uticaja

SAD žele da Crna Gora bude bedem demokratije

17.04.2026. 08:21

Autor

Sjedinjene Američke Države značajno pojačavaju finansijsku i institucionalnu podršku Crnoj Gori u cilju jačanja nacionalne otpornosti na spoljne maligne uticaje, potvrđeno je u najnovijem izvještaju i pratećem zakonodavnom dokumentu američkog Kongresa.

Prema tom aktu, koji je ušao u proceduru u okviru sveobuhvatnog plana za podršku demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, Vašington je opredijelio dva miliona dolara direktne pomoći našoj državi. Ova sredstva su izričito namijenjena za suprotstavljanje ruskom informacionom, ekonomskom i političkom pritisku, koji se, kako smatraju, u ovom dijelu Evrope intenzivira.

Ovaj dokument, koji predstavlja stratešku mapu puta SAD prema regionu za ovu godinu, nedvosmisleno pozicionira Crnu Goru kao ključnog partnera čija je unutrašnja stabilnost neraskidivo vezana za očuvanje zapadnih vrijednosti i bezbjednosti cijelog Jadrana. Finansijski paket je podijeljen u nekoliko strateških segmenata: jačanje kapaciteta pravosudnih organa za borbu protiv korupcije, zaštita izbornog procesa od stranih uplitanja, te sofisticirana odbrana kritične digitalne infrastrukture od sajber napada, koji, prema nalazima Kongresa, sistematski dolaze sa ruskih adresa.

– Obezbjeđivanje ovih sredstava predstavlja direktan i odlučan odgovor na kontinuirane pokušaje spoljnih aktera da destabilizuju demokratske tokove i unesu razdor u institucionalni poredak. Naš strateški imperativ je da osnažimo nezavisnost pravosuđa i podržimo slobodne medije, kako bi se crnogorsko društvo u cjelini uspješno oduprlo metodama hibridnog ratovanja – piše u dokumentu, u koji je redakcija Dana imala uvid.

Kongres posebno upozorava na „skriveno finansiranje“ kojim se putem raznih nevladinih organizacija i sumnjivih investicija pokušava ostvariti politički uticaj unutar Podgorice.

Američki zvaničnici i analitičari koji su učestvovali u izradi dokumenta smatraju da ova finansijska injekcija dolazi u presudnom momentu za evroatlantsku budućnost države. Konstantovano je da je zaštita crnogorskog suvereniteta od stranog uticaja pitanje od najvišeg ranga za bezbjednost NATO saveza. Vašington ovim jasno stavlja do znanja da neće dozvoliti stvaranje „sivih zona“ na Balkanu koje bi treće strane mogle koristiti za svoje geopolitičke igre.

Pored jačanja državnog aparata, dio novca će biti usmjeren i na edukaciju javnih službenika u prepoznavanju dezinformacija i propagandnih narativa kojima se ciljano urušava povjerenje građana u demokratske institucije. Ovaj sveobuhvatni pristup osigurava da Crna Gora ne bude samo pasivni primalac pomoći, već aktivni i otporni bedem demokratije na jugoistoku Evrope.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

Supruga Milutina Simovića: Moj suprug je vrlo štedljiv čovjek, vodio me na sastanke radi prevođenja, kako bi uštedio državni budžet

„Iako je imao pravo da angažuje prevodioca, on je mene vodio na ove sastanke, da bi uštedio državni budžet“, navela je Simović

15.04.2026. 12:41

Autor

Ljiljana Simović, supruga bivšeg ministra poljoprivrede Milutina Simovića, izjavila je danas na suđenju da je suprug vodio na sastanke radi prevođenja, kako bi uštedio novac iz državnog budžeta.

„Moj suprug je vrlo štedljiv čovjek. Iako je imao pravo da angažuje prevodioca, on je mene vodio na ove sastanke, da bi uštedio državni budžet“, naglasila je Simović.

Dodala je da joj nije cilj da brani supruga, već da joj je jedini cilj istina.

„Ja sam privilegovani svjedok i imala sam pravo da ne svjedočim. Moj suprug je bio potpredsjednik Vlade i ministar, pa sam stoga prisustvovala nekim događajima. Ističem da nijedan od tih događaja nije imao privatno svojstvo, već da su ti sastanci bilo radni, ponekad i protokolarni“, navela je Simović.

Navela je da je u više navrata pomagala suprugu tako što je prevodila. U periodu od 2015. do 2020. godine bila pomoćnica ministra rada i socijalnog staranja za evropske integracije.

„Nakon toga sam prešla u Privrednu komoru, gdje danas radim kao savjetnica predsjednice te institucije, dodala je.

U vezi sa boravkom u hotelu „Splendid“ u periodu od 2. do 4. juna 2017. godine, kazala je da su tamo boravili radno, te da je suprugu pomagala u smislu prevođenja u vezi sa izradom fiskalne strategije. Rekla je da je pomagala i prevodila jer govori engelski i italijanski jezik.

Kada je riječ o boravku u hotelu Bianca u Kolašinu, u periodu od 9. do 11. novembra 2018. godine, ispričala je da je njen suprug tada obilazio sjeverne opštine.

„Znam da je bio vikend, a on je boravio u hotelu kako bi obavljao aktivnosti po sjeveru. Nijesam išla u obilaske sa njim, već sam to vrijeme koristila kako bih posjetila tetku i ujaka“, izjavila je Simović.

Istakla je da im je u pojedinim hotelima na primorju bio besplatan boravak te da je njenom suprugu i njoj bila učinjena čast.

Na pitanje tužioca Siniše Milića, kazala je da je njen suprug dok je obavljao funkciju poptredsjednika Vlade posjedovao diplomatski pasoš.

Na prethodnom suđenu Milutin Simović je negirao navode optužbe SDT-a.

Nastavite sa čitanjem

POLITIKA

PES napušta vlast u Pljevljima

Poručili da je interes građana važniji od personalnih privilegija

03.04.2026. 13:47

Autor

Foto: Mara Babović/Pobjeda

Pokret Evropa sad donio je odluku da napusti lokalnu vlast u Opštini Pljevlja.

Na to su se, kako kažu, odlučili nakon višemjesečnog političkog zastoja i upornog izbjegavanja potpisivanja koalicionog sporazuma.

„Ne želimo biti dio vlasti u kojoj ne postoje jasna pravila, politički dogovori i odgovornost prema građanima. Bez koalicionog sporazuma i elementarnog povjerenja među partnerima nije moguće voditi stabilnu i odgovornu lokalnu upravu niti realizovati projekte od značaja za razvoj Pljevalja“, navode u saopštenju.

Kako navode, u lokalnom parlamentu djelovaće kao odgovoran i konstruktivan politički subjekt.

„Podržaćemo sve odluke koje su u interesu građana, ali ćemo jednako odlučno ukazivati na svaku političku neodgovornost. Ovom prilikom čestitamo koalicionim partnerima na usvajanju budžeta i postizanju dogovora bez učešća Pokreta Evropa sad. Istovremeno, predsjednicima NSD i DCG poručujemo da smo, za razliku od njih, ostali dosledni stavu i dogovoru koji smo imali i javno saopštili. Takođe smo spremni i otvoreni za razgovor i redefinisanje odnosa, ali isključivo u interesu građana Pljevalja, a ne zbog raspodjele funkcija“, navode.

Pokret Evropa sad, dodaju, politiku nikad nije doživljavao kao borbu za funkcije i privilegije.

„Interes građana i razvoj grada kroz Plan za oporavak Pljevalja za nas su jedini prioritet“, naveli su.

Nastavite sa čitanjem

Najčitanije